Kineski fenomen – milijarderi koji nestaju

Foto: Envato Elements / leungchopan

Ključne tačke
  • Poslednji u nizu je prošlomesečni nestanak Bao Fana, osnivača China Renaissance Holdings, titanom u tehnološkom sektoru zemlje.
  • Nestanak Baoa jedan je od načina na koji predsednik Si Đinping pooštrava kontrolu nad kineskom ekonomijom.
  • Ovo otvaranje pomoglo je da se stvori niz multimilijardera koji su, sa svojim ogromnim bogatstvom, imali potencijal da raspolažu značajnom moći. Sada, neki posmatrači kažu da, pod Sijem, Komunistička partija Kine želi nazad tu moć.

Guo Guangčang, predsednik konglomerata Fosun International, nestao je pre osam godina. On je na Zapadu najpoznatiji po posedovanju engleskog fudbalskog kluba Premijer lige Vulverhempton Vonderers. Samo te 2015.godine nestalo je još najmanje pet rukovodilaca.

Kinesko-kanadski biznismen Ksiao Žianhua odveden je 2017. iz luksuznog hotela u Hong Kongu. Bio je jedan od najbogatijih ljudi u Kini, a prošle godine je bio u zatvoru zbog korupcije.

U martu 2020. milijarder, tajkun za nekretnine Ren Zhikiang nestao je nakon što je predsednika Kine Sija Đinpinga nazvao „klovnom“ zbog njegovog upravljanja pandemijom. Kasnije te godine, nakon jednodnevnog suđenja, Ren je osuđen na 18 godina zatvora zbog optužbi za korupciju.

Najveće medijske pažnje izazvao je nestanak osnivača Alibabe Džeka Ma. Tada najbogatija osoba u Kini nestala je krajem 2020. nakon što je kritikovala finansijske regulatore u zemlji. I dalje se ne zna gde se danas tačno nalazi.

Milijarderi koji nestaju

Poslednji u nizu je prošlomesečni nestanak Bao Fana, osnivača China Renaissance Holdings, titana u tehnološkom sektoru zemlje.

Ovo je, kako piše BBC, ponovo podstaklo  interesovanje za kineski fenomen – milijardere koji nestaju.

Nestanak Baoa jedan je od načina na koji predsednik Si Đinping pooštrava kontrolu nad kineskom ekonomijom. Takođe, nestanak dolazi uoči godišnjeg Nacionalnog narodnog kongresa, na kojem su ove nedelje objavljeni planovi za najveći remont kineskog finansijskog regulatornog sistema u godinama.

Kineska vlada insistira da su akcije preduzete protiv nekih od najbogatijih ljudi u zemlji isključivo na zakonskim osnovama i obećala je da će iskoreniti korupciju. Ali akcije Pekinga takođe dolaze u pozadini decenije liberalizacije onoga što je sada druga po veličini svetska ekonomija.

‘Zlatne deonice’

Ovo otvaranje pomoglo je da se stvori niz multimilijardera koji su, sa svojim ogromnim bogatstvom, imali potencijal da raspolažu značajnom moći.

Sada, neki posmatrači kažu da, pod Sijem, Komunistička partija Kine želi nazad tu moć.

O tome govori i tekst Wall Street Journal-a koji tu, tihu moć države u privatnim kompanijama zove, ‘zlatne deonice’.

Državni ulozi su ponekad u ovakvim kompanijama veoma mali, ali pored njih država dobija mesta u odborima kompanija, pravo glasa i uticaj na poslovne odluke.

To kompanijama daje sužen izbor: prodaja takvog udela državnom subjektu koji ga traži ključna je za ostanak u poslu. Za državu, ulozi znače direktniju uključenost u neke od najistaknutijih kineskih kompanija.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde