Autor: Maša Njegovan, Viši rukovodilac za ESG i održivost u Sektoru za upravljanje rizicima, Deloitte Srbija
Od septembra 2023. godine, 133 banke — koje predstavljaju preko 40% ukupne globalne bankarske imovine — obavezale su se na neto nulte emisije kroz Net Zero Banking Alliance. Znajući da su finansirane emisije banaka preko 700 puta veće od njihovih operativnih emisija, što otkriva CDP analiza, jasno je da će postizanje neto nultih emisija u bankarskom sektoru biti uslovljeno dekarbonizacijom portfelja banaka, odnosno dekarbonizacijom poslovanja njihovih klijenata. Neto nulta ekonomija ne može biti ostvarena bez prelaska malih i srednjih preduzeća na neto nulte operacije. Ova neusklađenost nas dovodi do kritičnog pitanja: kako banke mogu upravljati uvođenjem poreza na ugljenik i voditi svoje klijente ka održivoj budućnosti?
Regulatorne mere
U cilju postizanja sopstvenih ciljeva dekarbonizacije, kreatori javnih politika EU daju prioritet regulatornim merama koje su usmerene na dekarbonizaciju u energetski intenzivnim sektorima. Neposredni regulatorni fokus za mnoge banke je Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (eng. CBAM) Evropske unije, koji će uticati na energetski intenzivne kompanije na Zapadnom Balkanu počevši od 1. oktobra 2023. godine. Uvođenje lokalnog sistema za trgovinu emisijama je takođe na pomolu – očekuje se da se implementira do 2030. godine u Srbiji prema dokumentima klimatske politike. Uvođenje cena za emisije ugljenika predstavlja jedan od kritičnih tipova tranzicionih rizika kojima se banke i njihovi korporativni klijenti moraju baviti. Ovaj oblik rizika postaje sve važniji za finansijsku stabilnost pošto regulatorna tela vrše sve veći pritisak na organizacije da integrišu klimatska pitanja u svoje poslovanje.
Planovi tranzicije su centralni za usmeravanje kompanija i banaka koje ih finansiraju ka postizanju neto nultih ciljeva. Kreatori politike EU dovršavaju nova pravila i standarde koji će od kompanija zahtevati da osmisle i obelodane kredibilne planove tranzicije usklađene sa ograničavanjem globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa. Podaci CDP-a sugerišu da manje od 4% kompanija ima kredibilne ciljeve smanjenja emisija i da samo 81 od 18.600 kompanija koje je CDP procenio ima kredibilne planove tranzicije. Kompanije na zapadnom Balkanu prate sličan trend zaostajanja. Trenutno, samo jedna registrovana kompanija u regionu je postavila naučno zasnovani cilj (eng. SBT), naglašavajući hitnu potrebu za sveobuhvatnim planovima tranzicije koji uključuju strategije za odgovor na cenu ugljenika i drugih rizika tranzicije.
Banke pokreću promene
U svetlu sve većih regulatornih pritisaka, banke moraju da evoluiraju od pukog finansijskog posrednika do omogućilaca održive tranzicije. Postoji više načina na koje banke mogu pokrenuti promene i podržati neto nulte akcije svojih klijenata. Jedna od mogućnosti je da se pruži podrška u implementaciji sistema klasifikacije „spremnosti za klimatske promene“ koji može pomoći u identifikaciji ranjivih preduzeća i voditi ih kroz zamršene propise o cenama ugljenika. Drugi je fokusiran na rešenja zasnovana na tehnologiji koja obezbeđuju centralizovano skladište ESG/emisija podataka za izveštavanje o emisijama GHG, omogućavajući klijentima da bolje razumeju svoj ugljenični otisak. Konačno, sve više banaka uvodi savetodavne usluge za održivo poslovanje za svoje klijente MSP, a naš tim u Deloitte-u trenutno radi na nizu takvih projekata. Kako cene ugljenika dobijaju na značaju kao tranzicioni rizik, i banke i njihovi klijenti imaju obostrani interes da ga proaktivno rešavaju. Banke ne samo da imaju tržišni podsticaj već i moralni imperativ da postanu partneri u zajedničkoj održivoj budućnosti. Vreme za sveobuhvatnu akciju je sad!
