Prema novom izveštaju koji je pre nekoliko dana objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) samo 34 odsto odraslih može da se pohvali da je minimalno finansijski pismeno. Ovo je slika Evrope i to njenih 39 zemalja.
Finansijski pismen u Evropi
Kako je objavio Euronews, ovo treba razumeti da samo trećina odraslih Evropljana ume efikasno da upravlja svojim novcem što je danas veština koja se svrstava u neophodne.
U izvešataju OECD podseća koliko su ekonomski nepismeni ljudi danas ranjivi. Osnovna finansijska pismenost je danas veoma važna, pogotovo u vreme inflacije kada skokovi cena dodatno ’opterećuju novčanike’.
„Visoka stopa inflacije i rastuće kamatne stope istakle su važnost opremanja ljudi finansijskim znanjem i veštinama da se nose sa teškim finansijskim okolnostima“ rekla je Kjara Montikone analitičar u OECD. Za Euronews je izjavila da bi se mogla povećati osnovna ekonomska pismenost pogotovo u segmentu digitalnih finansijskih usluga.
Na vrhu liste zemalja čiji su stanovnici ekonomski najpismeniji su Nemačka i Irska. Mada, i Nemci i Irci nisu dostigli minimalni prag ovakve pismenosti (od 70 do 100 poena).
Ko bolje upravlja novcem?
Malta, Luksemburg i Estonija slede Nemačku i Irsku. A, što se tiče razlike među pojedincima u okviru svake države, rezultati su pokazali sledeće:
- Pojedinci koji imaju viši nivo formalnog obrazovanja obično bolje upravljaju svojim novcem.
- Pojedinci sa višim primanjima bolje upravljaju svojim novcem.
- Zaposleni bolje upravljaju svojim novcem.
Pol i godine su takođe važni faktori koji utiču na finansijsku pismenost. Evropljani između 30 i 59 godina pismeniji su finansijski od mlađih (do 29 godina starosti). Takođe, muškarci su se pokazali veštiji u upravljanju novcem.
Ko koliko razume?
Zanimljiv je podatak koji je OECD objavio, a tiče se razumevanja ekonomskih tokova. Čak 84 odsto Evropljana razume definiciju inflacije, ali samo 63 odsto može da primeni ’vremenske vrednosti novca’ na sopstvenu štednju. Vremenska vrednost novca je ideja po kojoj novac vredi više sada nego u budućnosti. Na primer, ako vam sada ponude 1000 evra i imate opciju da ga uzmete sada ili kasnije, pametno bi bilo da ga uzmete sada. Prvo, zbog inflacije, drugo zbog potencijala zarade.
Drugi koncept koji je predstavljen građanima Evrope je ’složena kamata.’ Samo 42 odsto odraslih razume ovaj koncept. Jednostavnije rečeno – ’kamata na kamatu’ kao način zarade ne razume čak ni svaki drugi Evropljanin.
Finansijski pismen digitalno
Digitalna pismenost i otpornost na prevare još je jedna tema kojom su se bavili analitičari OECD-a. Što se tiče finansijske ranjivosti, 15 odsto Evropljana je potvrdilo da su bili žrtve najmanje jedne vrste novčane prevare. Analitičari su istakli da veća finansijska pismenost umanjuje rizik od posledica prevara i čak dve od tri osobe koje su bile žrtva ovakvih prevara pokazale su osnovnu ekonomsku nepismenost.
Samo 29 odsto evropske populacije pokazalo je zadovoljavajući nivo digitalnih veština potrebnih za savremeno doba. Zato je danas važno da svako stavi akcenat na digitalnu pismenost, upravljanje novim digitalnim sredstvima za novčane trasakcije.
Evropa je pokazala i priličnu neotpornost na veće finansijske šokove. Istraživanje je potvrdilo da bi 59 odsto Evropljana sada bilo u stanju da plati veći trošak, jednak jednom mesečnom prihodu, i to bez potrebe da traže pomoć banke ili prijatelja.
