Ako vam je poznato ponašanje svraka, onda znate i da neumorno u svojoj okolini traže sjajne predmete i donose ih u svoja gnezda. Ovaj prirodni nagon jedne ptice je iskoristio psiholog Majkl Mutukrišna kao primer kako svako može da dođe do novih ideja, rešenja koja traži ili inovacija koje će pokrenuti posao.
Kao iskusan istraživač u oblasti ekonomije, psihologije i ljudskog ponašanja, profesor Mutukrišna je u svojoj knjizi pokušao da objasni važnost ’strategije svrake’. Pored toga, dao je i primere McDonalds-a, The Beatles grupe, Hawaiian pice, Goodyear-a, pa čak i Šekspira koji su sav svoj rad zasnivali na ovom ’svračjem poslu’.
Strategija svrake
Knjiga koju je Mutukrišna objavio pre nešto više od mesec dana već je privukla i poslovni svet, ali i kreativce u potrazi za novotarijama. U jednom od poglavlja gde je neuništiv nagon jedne svrake glavna tema, Mutukrišna piše:
„Zna se da su svrake poznate po tome što uvek traže sjajne predmete da bi ih vratili u svoja gnezda. Ovo je moćna strategija za osnaživanje inovacija – aktivna potraga za novim, za sjajnim, slučajnim, kolektivni trud i nov kontekst primene.
Nasuprot tome postoje ljudi koji su temeljni, stručni u nekoj oblasti. To su eksperti koji svojim znanjem i veštinama mogu daleko. Ali, ako su još i svrake, onda za njih nema granica.“
Da bi ga razumeo poslovni svet, Mutukrišna daje primer čuvenog lanca Hawaiian Pizza za koju smatra da je najmultikulturalnija hrana ikada stvorena. Vlasnik Sem Panapoulos, grčki imigrant u Kanadi, bio je veoma inspirisan američkom kineskom hranom (u smislu kombinacije ukusa slatkog i kiselog). Šta je Panapoulos uradio?
„Stavio je južnoamerički sastojak (ananas) na italijansko jelo i dao mu ime po polinezijskoj državi, navodno zato što je marka konzerviranog ananasa koji je koristio bila ’Hawaiian’. Ovo je savršeni primer kako treba da razmišlja svako ko pravi životne ili poslovne izbore. Svim ’mrziteljima’ ovo dajem kao primer kako mogu da uvode nove ideje. Hawaiian Pizza je prava studija slučaja o tome kako imiganti osnažuju inovacije.
Zanimljivo je to sa imigrantima – u poslu donose rešenja iz svog raznolikog iskustva koja kombinuju sa praksom, tehnologijama i drugim aspektima kulture da bi rešili nerešive probleme bilo u poslu bilo kod kuće. Njihova različita iskustva ih prirodno dovode do toga da postanu svrake“, u jednom delu knjige o ’strategiji svrake’ piše autor.
Kako ćete to izvesti?
Ne morate da se selite u drugu državu da biste imitirali svrake i koristili njihovu strategiju. Psiholog Mutukrišna navodi da su vam za ovu strategiju potrebne dve stvari:
- Otvoren i pripremljen um koji poznaje problem dovoljno duboko da njegova ’unutrašnja svraka’ može da razlikuje sjajno od onog običnog, dosadnog i nebitnog.
- I, ’intelelektualna arbitraža’ koja aktivno traži rešenja izvan sopstvenog domena znanja.
„Odgovori na vaša pitanja i rešenja problema su često u glavama drugih ljudi. Češći je slučaj da je to jedno rešenje rasuto u više glava, da je u glavama nekoliko ljudi. Zato vama trebaju svi ti delovi da biste ih spojili i dobili svoj odgovor. VI možete da budete TAJ koji će te delove spojiti“, piše autor.
Kako ćete to izvesti?
Razgovaraćete sa pametnim ljudima sa kojima ne delite mišljenje, sa ljudima koji razmišljaju drugačije, nikako kao vi. Razgovaraćete sa ljudima koji nisu iz vaše branše niti su iz vaše industrije niti su iz vaših društvenih krugova. To su razgovori koji vas čine kreativnijim.
„Jer, vi već znate šta misle vaši poznanici i prijatelji, ali manje ili gotovo ništa ne znate o načinu razmišljanja udaljenih poznanika ili vaših neprijatelja. Dobro razumevanje problema u vašem gnezdu priprema vaš um. Kada redovno razgovarate sa ovim ljudima i redovno održavate kontakte omogućava vam tu ’intelektualnu arbitražu’.
Arbitraža je ’fensi’ način da se opiše proces kupovine po niskoj i prodaje po visokoj ceni. Na primer, pronađete vrednu i jeftinu knjigu, a na Amazon-u je prodate za velike pare. ’Intelektualna arbitraža’ opisuje isti pristup primenjen na kreativnost“, Majkl Mutukrišna preporučuje pristup pronalaženju novih rešenja.
Strategija svrake poznata velikanima
Mekdonald braća su takođe bili ’svrake’ o kojima Mutukrišna piše.
„Stvorili su sistem usluge koji im je omogućio da hamburgere prave brže i jeftinije od ostalih. Pokretnu traku koju je Henri Ford koristio u proizvodnji jeftinih automobila, Mekdonald braća su primenili u pravljenju jeftinih hamburgera. I umesto da angažuju skupog i obučenog kuvara, lanac McDonald’s je zaposlio ljude bez obuke uz niže plate i naučio ih da rade samo jednu stvar – jedan je sekao lepinje, drugi je okretao hamburgere, treći je dodavao sir i tako dalje“, piše u svojoj knjizi Mutukrišna i ovaj primer braće Mekdonald navodi kao još jedan savršen slučaj ’intelektualne arbitraže’. Bili su brži i jeftiniji od konkurencije.
Istorija je puna poznatih ’svraka’. Od Goodyear guma do načina na koji su nastali hitovi velikih The Beatles, pa i do Šekspira.
Čini se da je osnovna ideja profesora i psihologa Majkla Mutukrišne je da svako može da bude svraka, tačnije, da primenjuje ’strategiju svrake’. Jedini put da dođete do novih ideja ili rešenja je da aktivno oblikujete svoja znanja i iskustva i da izađete ’napolje’ i razgovarate. Morate da koristite različite ideje i načine razmišljanja i da ih kao sjajne ponesete u svoje gnezdo.
„Ako kradete jednu ideju, onda ste plagijator. Ali, ako kradete od mnogih, to je već istraživanje“ Mutukrišna se poziva na staru izreku i ’strategiju svrake’ stavlja na sigurno prvo mesto ako tražite rešenja ili vam trebaju nove pokretačke ideje.
[…] – pročitaćete u redovima kreativnijih analitičara. Jedan od živopisnijih prirodnjačkih primera je ambijent savane i ’zebra pokret’ inspirisan uslovima života u […]
[…] Problem nije više ’problem’ za koji morate da iznađete rešenje. Problem postaje prilika. […]