Pandemija je ubrzala povećano korišćenje elektronskog i mobilnog bankarstva, što je iznuđena promena u jednoj traumatičnoj atmosferi planetarnih razmera. Osim usavršavanja digitalnih kanala, kao veoma važnog trenda na bankarskom tržištu, bankari najavljuju da će 2021. godinu označiti još dva trenda.Nastavak konsolidacije i pogoršanje finansijskog stanja klijenata
Sa uvođenjem instant plaćanja preko aplikacije za mobilno bankarstvo, koja omogućava da uplata „legne“ u bilo koje doba dana ili noći, čak i vikendom, u poslednje vreme digitalne usluge sve su modernije i jednostavnije. Jedna od najnovijih olakšica koju već pojedine banke imaju u ponudi je video identifikacija klijenata, prilikom otvaranja tekućeg računa, bez potrebe da se ide do ekspoziture.
U finansijskim institucijama poslednjih godina desio se pravi tehnološki „bum“, tradicionalno bankarstvo zauvek je promenjeno uvođenjem onlajn plaćanja, a poslednjih godina i mobi bankarstva. Danas se preko aplikacija na smartphonumogu platiti računi, poslati novac nekom drugom bez odlaska u banku, prebaciti novac na štednju, otplatiti zaduženje na kreditnoj kartici.
Bankari najavljuju da će i narednih godina ponuda savremenijih usluga biti u fokusu njihovog poslovanja. U svetu će, prema pisanju bankarskih institucija, u naredne četiri godine za uspeh na tržištu biti ključne digitalne inovacije koje se zasnivaju na pametnom bankarstvu.
Pandemija je ubrzala povećano korišćenje elektronskog i mobilnog bankarstva, što je iznuđena promena u jednoj traumatičnoj atmosferi planetarnih razmera. Mnoge delatnosti pogođene su zdravstvenom krizom, što će se svakako osetiti na kupovnoj moći građana u 2021. godini i problemima sa otplatom kredita. Bankari zbog toga nisu nimalo opušteni i očekuju pritiske na likvidnost privrednika i građana, ali poručuju da će tražiti rešenja u saradnji sa NBS-om.
Intenzivniji mobi banking
U fokusu državnih institucija, banaka i osiguravajućih kuća poslednjih godina bila je digitalizacija usluga, ali pandemija je odjednom ubrzala taj proces. U bankama na domaćem tržištu primetno je povećan broj korisnika elektronskog bankarstva od početka pandemije.
Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd veruje da će se intenzivan rast broja korisnika digitalnih usluga, kao trend koji je obeležilo poslednjih nekoliko meseci, nastaviti i u sledećoj godini. Prema njegovoj oceni, top tri trenda koja će označiti 2021. godinu biće: dinamičan rast digitalnih usluga, konsolidacija bankarskog tržišta i pritisak na likvidnost klijenata.
„Naime, pandemija nalaže smanjenje fizičkog kontakta sa drugim ljudima u cilju očuvanja zdravlja, pa su i klijenti koji ranije nisu koristili prednosti digitalizacije počeli blagonaklono da gledaju na te mogućnosti savremenog bankarstva“, kaže Greganović.
Prema njegovoj oceni, konsolidacija bankarskog tržišta svakako je značajan trend koji će se nastaviti i u 2021. godini, možda sporije nego što bi se realizovala da nije bilo pandemije, ali aktuelna situacija svakako nije zaustavila planove konsolidovanja.
Na bankarskom tržištu najznačajniji događaj u 2020. godini bila je prodaja Komercijalne banke NLB banci za 450 miliona evra.
U Ministarstvu finansija potpisan je ugovor o kupoprodaji akcija (83,23 odsto običnih akcija) Komercijalne banke. Kako se navodi na sajtu Ministarstva finansija akcije Srbije u Komercijalnoj banci prodate su za iznos od 387 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije. Ugovorom je predviđeno i da se 50 odsto iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, na osnovu čega će država prihodovati iznos od oko 31 milion evra, dodatno predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će država dobiti oko 26 miliona evra, objavljeno je na sajtu Ministarstva.
Povećanje NPL?
Zdravstvena kriza snažno je pogodila ekonomiju i izazvale ogromne finansijske gubitke u većini delatnosti, kao što su turizam, ugostiteljstvo i avio-saobraćaj. Da li zbog svega toga bankari očekuju likvidnosne probleme svojih klijenata i povećanje problematičnih kredita? Mnogo ljudi je ostalo bez posla ili su im smanjeni prihodi zbog krize, privrednici i stanovništvo teže će zbog toga otplaćivati sve pozajmice koje imaju.
„Dakle, očekujem da će se u drugoj polovini 2021. godine, kada prođu efekti državnih i mera Narodne banke Srbije (NBS) usmerenih na prevazilaženje krize izazvane globalnom pandemijom, osetiti jači pritisci na likvidnost naših klijenata. I svakako ćemo morati da pažljivo pratimo situaciju i da u saradnji sa NBS-om i državom tražimo rešenja, prihvatljiva i za klijente i za same banke“, kaže Branko Greganović za Svet osiguranja.
Usavršavanje usluga
Aleksandra Ognjanović, direktorka sektora razvoja za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike, Erste Banke smatra da će predstojeći trendovi značajnim delom biti određeni aktuelnom situacijom.
„Tokom 2020. godine, najvažnije nam je bilo da maksimalno zaštitimo zdravlje klijenata i zaposlenih. To će biti naše ključno zaduženje i sa početkom 2021. godine. Pored svih mera prevencije, to podrazumeva i da što više naših proizvoda i usluga učinimo dostupnim onlajn. Pored toga, zaštita zdravlja uključuje i organizaciju svakodnevnog poslovanja uz sve mere prevencije i psihološku podršku zaposlenima u aktuelnoj situaciji“, kaže Ognjanović.
Prema njenom mišljenju, osim toga, drugi trend na bankarskom tržištu odnosi se na to da banke klijentima ponude proizvode, usluge i savete koji će u što većoj meri ispuniti njihove potrebe. I obezbediti im finansijsku stabilnost u aktuelnoj neizvesnoj situaciji, kako kaže, što podrazumeva kako prilagođene štedne proizvode i polise osiguranja, tako i potencijalne olakšice koje se tiču otplate zaduženja.
„Na kraju, trend dalje digitalizacije biće nastavljen u pravcu što boljeg iskustva korisnika. Na primer, savremeni procesi uključuju postupke video identifikacije klijenata, zatim digitalno potpisivanje dokumentacije, kao i saradnju banaka sa državnim institucijama i partnerima iz drugih industrija, kako bi klijentima omogućile što bolje korisničko iskustvo“, kaže ona.
Narodna banka Srbije u relativno skorije vreme dozvolila je da se građani pri uspostavljanju poslovnog odnosa identifikuju ne samo putem elektronskog sertifikata, već i preko video identifikacije u realnom vremenu (face recognitionsystem), bez potrebe da se odlazi u ekspozituru banke. I ta nova mogućnost sprovodi se, na primer, prilikom otvaranja tekućeg računa u banci. I klijenti mogu da koriste bilo koji uređaj sa kamerom, mobilni telefon, računar ili tablet.
Ono što će u svemu tome biti veoma važno je personalizovan pristup klijentima, fokus na njihovo kompletno iskustvo u radu sa bankom, što znači da digitalna transformacija banaka ne podrazumeva, kako ona kaže, samo sprovođenje inovativnih digitalnih rešenja.
„Za ovaj proces je od velike važnosti i promena načina razmišljanja, konstantno praćenje novih potreba klijenata, ali i dobrih praksi u drugim industrijama“, ukazuje Ognjanović.
Dinamičan rast elektronskog bankarstva
Korišćenje svih mogućnosti koje je otvorila digitalna transformacija, uključujući i elektronsko bankarstvo značajno je poraslo tokom pandemije, tako je na kraju drugog kvartala 2020. godine, broj korisnika elektronskog bankarstva bio za više od 13 odsto veći u NLB banci nego u istom periodu prethodne godine.
„Još značajniji rast zabeležen je kod mobilnog bankarstva, čak 22 odsto. Klijentima smo omogućili da aktiviraju naloge za mobilno bankarstvo bez dolaska u banku, kako bi mogli da plaćaju od kuće, prate stanje na svojim računima. I uz već postojeće kartice sa opcijom beskontaktnog plaćanja, ponudili smo i NLB Pay digitalni novčanik, što značajno pojednostavljuje plaćanje“, kaže Greganović.
Aleksandra Ognjanović, kaže da je Erste Banka takođe veoma brzo po proglašenju pandemije omogućila klijentima da usluge elektronskog i mobilnog bankarstva ugovore ili aktiviraju bez dolaska u filijalu, što je dodatno uticalo na porast njihovog korišćenja. Od aprila je tako oko 5.500 usluga njihove e-banke i m-banke ugovoreno na ovaj način.
„Broj klijenata koji aktivno koriste digitalne kanale veći je za 33 odsto na kraju oktobra 2020, u poređenju sa krajem 2019. godine. Broj korisnika mobilnog bankarstva u poslednjih godinu dana porastao je za više od petinu. Naši klijenti pokazuju sve veću tendenciju da plaćaju preko aplikacije za mobilno bankarstvo, pa je tako broj transakcija realizovanih na ovaj način u oktobru bio za čak dve trećine veći u odnosu na kraj 2019. godine“, kaže Ognjanović.
Takođe, kako ona navodi i privrednici su u aktuelnoj situaciji nastavili u velikoj meri da koriste digitalne usluge, pre svega, servise u vezi sa vođenjem dnevnog poslovanja i platnim prometom. Kompanijama su, kako ona kaže, pružili i dodatna digitalna rešenja sa ciljem unapređenja i ubrzanja svakodnevnog poslovanja.
Inovacije
U Erste banci kažu da dosta ulažu u procese digitalne transformacije i razvoj novih, još naprednijih i modernijih rešenja.
„Time će našim građanima biti na raspolaganju nova rešenja za mobilno i elektronsko bankarstvo, a privrednicima će osim novog elektronskog bankarstva biti omogućena i usluga mobilnog bankarstva. Nastavićemo da radimo na unapređenjima bankomata, u planu imamo uvođenje samouslužnih zona, kao i otvaranje računa bez potrebe dolaska u filijalu“, kaže Ognjanović.
Digitalna transformacija nije posao koji se završava u jednom mahu, kako navodi Branko Greganović, već kontinuirani proces koji nikada ne staje. Banke već danas izgledaju potpuno drugačije, kako on kaže, nego pre pet godina i tek će izgledati drugačije u narednoj deceniji.
Bankarska istraživanja u svetu govore da banke iako uveliko posluju u okviru potpuno nove industrije finansijskih usluga i dalje moraju transformisati svoje poslovne modele kako bi reagovale na nove uticaje i ostale relevantni igrači na tržištu.
