Kolektivni problem i lažna statistika – 90% novih firmi propadne. Šta je istina?

Foto: envatoelements /  Image-Source

Ključne tačke
  • Statistika kaže da 90% novootvorenih firmi propadne.
  • Statistički podaci kažu i da otprilike polovina firmi preživi prve četiri godine.
  • Ne verujte ništa od toga. Statistika je pogrešna. Ne u brojevima. Najvažnije od svega ja da je lažna po razumevanju definicije neuspeha, napisao je profesor Ted Rouz i otkrio veliki kolektivni problem.

Neprestano me pitaju da komentarišem podatak da 9 od 10 novootvorenih firmi propadne“, u tekstu o poslovnom uspehu danas napisao je analitičar Džejson Fajfer. Nije važno da li planirate da pokrenete posao ili ste već u igri. Ovaj broj i dalje zvuči zastrašujuće. Čini se kao potvrda da je većina novih ideja loša kao i da većina preduzimljivih pojedinaca greši u proceni ličnih i tržišnih prilika.

Zastrašujući brojevi

Podatak da 90% novih firmi u svetu propadne ili prestane sa radom u najmanju ruku zvuči zastrašujuće jer sugeriše da „treba da ostanete tu gde ste, kao prerijski pas u svojoj rupi, bez rizika jer se rizik ne nagrađuje“, slikovito je obrazložio pomenuti Fajfer.

Ovu statistiku poslovni analitičari, pa i harvardski profesor Tod Rouz, nazivaju lažnom.

Ne verujte ništa od toga. Statistika je pogrešna. Ne u brojevima. Najvažnije od svega ja da je lažna po razumevanju definicije neuspeha“, piše profesor. Statistički podaci kažu i da otprilike polovina firmi preživi prve četiri godine. Da li to znači da je druga polovina propala?

Ne“, odgovara Rouz. „Čini se da su mnogi vlasnici prodali održiv posao ili su se jednostavno povukli iz biznisa ili su zatvorili firme bez dugova. Ukratko, samo zato što se posao završio, ne znači da se završio loše“, između ostalog profesor Rouz je objasnio detalje istraživanja.

Dvojica profesora su podržali stanovište da postoji veliki kolektivni problem sa razumevanjem koncepta uspeha i neuspeha. Osnovna kritika je preuska definicija uspeha na opštem, društvenom nivou.

Kolektivni problem

Nedostatak kvalifikovane radne snage je aktuelan tržišni problem i nema naznaka da će se stanje popraviti.

Stabilni, dobro plaćeni poslovi električara ili vodoinstalatera ostaju nepopunjeni jer danas ljudi veruju da su fakultetska obrazovanja i poslovi u belim košuljama jedina prava deifinicija uspeha. Ono što me brine je što ljudi danas odustaju od poslova koji bi ih zapravo doveli do sigurnijeg i ispunjenijeg života kako bi igrali ulogu koju čak i ne žele da igraju, a misle da moraju“ zapisao je profesor Rouz.

Kao logičan nastavak slede podaci dobijeni istraživanjem Populace tima koji su osvetlili kako, recimo, Amerikanci vide svoje idealne živote. (Za sada, istraživanje je sprovedeno među Amerikancima). Većina je navela da izuzetno ceni međuljudske odnose, ispunjenje i ostvarenje i to više od slave i novca. Ali, kada su ispitanike istraživači pitali da li misle da i drugi ljudi dele njihove stavove, većina je odgovorila ’ne’. Veruju da većina ljudi (Amerikanaca) misli suprotno i da slavu i novac cene više od svega.

Ovo je izuzetno vredan podatak!“, naveo je profesor Fajfer. „Većina Amerikanaca veruje u određene vrednosti, ali isto tako veruje i da je u tome usamljena. Veruju da su u manjini dok su zapravo deo većine. Kao rezultat dobijamo ljude koji ćute o svom sistemu vrednosti što onoj manjini poput ’stručnjaka’ ili TV zvezda otvara vrata da javno kažu šta su to uspeh i neuspeh“, piše Džejson Fajer. Tako dobijamo definicije koje odlaze u etar, ali koje ne podržava većina kako on to zaključuje.

Tu je problem – kada čovek sam sebi ne definiše uspeh, boriće se da postigne tuđu definiciju i da ostvari ciljeve koji su možda nedostižni. Isto tako, Fajfer tu vidi još jedan problem – ovako čovek nikada neće pokušati nešto novo.

Ne pitajte kako uspeh izgleda

Mnogo je primera iz prakse koji potvrđuju ovakvo stanje stvari.

Recimo, medijski kanali i njihovi vlasnici svakodnevno pitaju ’Koliko je potrebno pregleda, klikova ili preuzimanja da bi postali uspešni? Recite mi šta znači da sam uspeo da bih znao da li to mogu da izvedem?’. Ovo su njihova česta pitanja upućena stručnjacima.

Nema na to odgovora“, kaže Fajfer.

Ne postoji jedan način da postanete ’uspešni’. Recimo, uspešan podkast može da bude uspešan iako nema milionske preglede i milione zarade. A to su upravo danas postavljeni standardi uspeha.

Uspeh može imati i druga lica. Neki vlasnici podkasta ne žele da dođu do miliona pregleda. Oni samo žele da dopru do ’pravih’ ljudi. Recimo, možda imate podkast koji se obraća industrijama ugostiteljstva i putovanja. Ako dobro radite i pomažete da ljudi iz ovih branši bolje rade svoj posao i razvijaju se, nemojte se iznenaditi ako vas kontaktiraju iz neke fabrike sokova da im pravite PR sadržaj. Ova veza povlačiće i druge i niz se nastavlja“, Fajfer je naveo primer jednog uspeha koji nije postavljen kao ’milionski pregledi’.

Analitičari Fajfer i Rouz u svojim tekstovima i predavanjima svakoga pozivaju na preispitivanja ’Šta je to uspeh?’ i podvlače:

Da li je nešto uspeh ili neuspeh? To zavisi od toga kako se merite sa svojim ciljevima, a ne sa tuđim. Nikada ne pitajte kako izgleda uspeh. Izgleda kako želite da izgleda.

I, sad možete da se vratite na zastrašujuću statistiku iz prvog pasusa.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde