Kopola o poslovnom paradoksu – dodvoriti se drugima i biti iskren prema sebi

Veliki Frensis Ford Kopola (84) ima mnogo toga da ispriča iz svog poslovnog i stvaralačkog iskustva. On danas jeste i potvrđeni biznismen i za sve ove godine na sceni bavio se jednim paradoksom – dopasti se drugima, a opet biti potpuno iskren prema sebi.

Iako je sada teško zamisliti nakon svega što je ostavio iza sebe, ali Kopola je uvek u poslu bio na ivici otkaza, kako je sam rekao u više intervjua. Često je na snimanjima bio potcenjivan, pa makar to bilo zbog hipi izgleda, čupave kose i brade. Pa, ipak, stvorio je Kuma i to tri dela, Prisluškivanje sa Džinom Hekmanom, Apokalipsu danas, Drakulu, pisao scenarija. Nagradili su ga Oskarima i Zlatnim palmama.

I od kada je u filmu, od 1962, Kopola je imao iste dileme – da li da brine o tome šta drugi misle, ili da bude iskren prema sebi?

Kopola i dilema

Pre 40 godina Kopola je raspravljao o temi koja i danas muči poslovne ljude i njegova razmišljanja su zabeležili autori dokumentarca ’Hearts of Darkness: A Filmmakers Apocalypse’. Kopola kaže:

„Ništa nije tako strašno kao pretenciozni film koji teži nečemu zaista sjajnom i to ne uspe.“

Ovo je proces koji je Kopolu mučio celu karijeru i tvrdi da muči svekog preduzetnika. Kako pronaći taj balans između autentičnosti i osetljivosti na mišljenje javnosti?

Ova dilema je poznata svakome ko bi da stvara inovacije, da kreira, a da se pri tom izbori sa strahom da neće biti prihvaćen od publike ili potrošača. Strah da proizvod ili ideja mogu proći neshvaćeno i da će tako propasti muči svakog preduzetnika. Dodvoravanje javnom ukusu za neke je gotovo neizvodljivo.

Kopola je ovaj problem ovako rešavao tokom karijere:

„Nije me briga da li sam pretenciozan ili ne. Sve što znam je da ću JA gledati ovaj film koji stvaram, on je i za mene, i meni treba da da neke odgovore“, čupave kose i brade go do pojasa u dokumentarcu je rekao Kopola.

Za ovakav stav mnogi će reći da je hrabar, ali naglašava suštinu poslovanja koju je reditelj razumeo od samih početaka. Važno je ubeđenje i uverenje u to što radite, u viziju koja je vaša, pa makar bio tu i ogroman rizik od kritike i nerazumevanje potrošača.

Kopola i jedno ’ali’

Razmišljanja Frensisa Forda Kopole iz sveta filma i bioskopa važna su lekcija poslovnom svetu. Ključ je održati posvećenost sopstevnoj viziji i ideji koju svako ima čim je u vodama biznisa. Teško je to održati i istrajati jer su oko javnosti, kritika i tržišna realnost složeni i tromi u nekom smislu. Kopolina ideja je da ostanete dosledni i hrabri dok sledite svoje ’revolucionarne’ ideje. Ali, postoji jedno ’ali’ – morate biti dovoljno oštroumni da se prilagodite i evoluirate. Ovo je zapravo tajna svih velikih lidera i ljudi koji su ostavili trag iza sebe.

Mnogo je primera kroz istoriju koji su donosili nekonvencionalne ideje (prodaja preko interneta, na primer), ali su ipak dali sve od sebe da razumeju razmišljanje i potrebe prosečnog čoveka. Možete kao Kopola da idete za svojom vizijom, ali morate da budete spremni na sve rizike. Morate svoju viziju da povežete da dubinom razumevanja sveta oko sebe.

Druga strana medalje su rizici i padovi, ali i za to Kopola ima odgovor:

„Danas filmski studiji i ostali žele projekte sa što manje rizika. Bez rizika, ako je moguće. Ali, ne samo film već svaka vrsta stvaranja podrazumeva rizik. Kada ne biste rizikovali u umetnosti to je kao kada biste očekivali dete, a pri tom nemate seks.“

Pitanje i odgovor

Za svačiju karijeru savetuje da je najbolje da se vratite na početke kada ste nosili onaj entuzijazam koji nosi svaki student. „Najbolje od sebe sam davao kada sam se vraćao u dane kada sam svet gledao očima studenta“, rekao je Kopola.

Ne stvaraju svi filmove, a tek je vrlo malo onih koji se mogu uporediti sa Kopolom. Ipak, njegov pogled na umetnost kojom se bavio može da se primeni na svaki posao.

„U nekom smislu, mislim da je film nešto kao pitanje. A, kada ga napravite i stvorite, dobijete odgovor“, velikan filma i dobar biznismen, cenjeni Frensis Ford Kopola, rekao je u jednom od govora pošto je zakoračio u devetu deceniju.