Kratke priče koje menjaju i inspirišu

Ljutnja

Otac je imao sina koji je često ispoljavao bes i ljutnju i nije mogao to da kontroliše. Otac mu je spremio čekić i kofu eksera i predložio da svaki put kada se razbesni zakuca po jedan ekser u drvenu ogradu. Dečak je poslušao. Iz besa u bes, iz ljutnje u ljutnju, prvog dana dečak je zakucao 37 eksera. Vremenom, svaki dan je bilo manje zakucanih eksera. Dečak je otkrio da je lakše kontrolisati bes nego zakucavati eksere. I, došao je i dan kada dečak nije ispoljavao bes i pohvalio se ocu. Otac je sada predložio da izvadi ekser svakog dana kad uspe da kontroliše bes ili ljutnju i nakon više dana, sin se pohvalio ocu da je ograda prazna, bez ijednog eksera. „Bravo!“, pohvalio je sina otac i nastavio, „Ali, pogledaj sada ovu ogradu koja je puna rupa. Ona više nikada neće biti ista. Tako i reči koje izgovoriš u ljutnji ostavljaju ožiljke. I ma koliko puta rekao „Izvini, žao mi je!“, rane ostaju.“