Lek za nezrelost direktora – a šta ako se zabrane reči ’lider’ i ’menadžer’?

Foto: envatoelements / LightFieldStudios

Ključne tačke
  • Da bi rešio problem ’emocionalnih talasanja’ Čip Konli je u svojim timovima ukinuo reči ’lider’ i ’menadžer’.
  • Konli je prepoznao problem u timovima koji se tiče zaraznih loših emocija i doneo je odluku da će im prići radikalno i sproveo je eksperiment.
  • Ana Minić, HR konsultant i trener kaže da se emocionalna inteligencija razvija i postoje alati kojima se ona unapređuje, što je dobra vest.

Da bi rešio problem ’emocionalnih talasanja’ Čip Konli je u svojim timovima ukinuo reči ’lider’ i ’menadžer’. Ovo je bio pokušaj da se oslobodi toksične atmosfere i istog takvog poslovanja, a koren problema je video u lošem upravljanju emocijama.

Po mišljenju Konlija uspešan rukovodilac zna da upravlja emocijama – svojim i emocijama ljudi sa kojima radi. „Toksično radno mesto krvari niz komandni lanac i u zaposlene koji osećanja besa ili krivice nose kući svojoj porodici, prijateljima i okolini“, zapisao je Konli.

Menadžer i emocionalna talasanja

Ako, dakle, nemate ništa protiv da čujete nešto radikalnije poslovne stavove, pomenuti Čip Konli će vas zadovoljiti. Njegova specijalnost su toksična radna okruženja i emotivno nezreli direktori. Kao profesionalni ugostitelj i vlasnik kompanije 35 godina, pouzdano tvrdi da svakog generalnog direktora treba posmatrati kao ’glavnog službenika za emocije’. Emocionalnu inteligenciju tako stavlja na prvo mesto kada govori o osobinama direktora.

Svaki generalni direktor je čuvar na raskrsnici psihologije i biznisa, a to znači da je dobar u razumevanju ljudi. Što ste stariji u organizaciji, više i bolje morate da znate kakva su vaša emocionalna talasanja i kako ste ’emocionalno zarazni’“, rekao je Konli na jednom od nedavno održanih panela u Teksasu.

Ovako dijagnostikovan problem u timovima, Konli je prepoznao u radu na otvaranju lanaca hotela. Doneo je odluku da će problemu prići radikalno i sproveo je eksperiment.

Eksperiment koji je ’upalio’

Doneta je odluka da će svi njegovi timovi iz rečnika izbaciti reči ’lider’ i ’menadžer’. Umesto ovih, zaposleni su koristili reč ’uzor’. Ovo je bio Konlijev prvi korak u popravljanju radne armosfere.

Kada se organizovao sastanak, to je bio ’sastanak uzora’.

Ne mogu vam reći koliko je ova odluka promenila našu poslovnu kulturu jer kad jednom shvatite da ste kao lider pre svega uzor, nastupate i radite drugačije. U mom slučaju, pokazalo se da nemamo ljude koji znaju kako da barataju emocijama i bila nam je potrebna pomoć sa strane ili od osobe koja je stručna“, ispričao je Konli na panelu.

Takođe iz iskustva, Konli je dodao da direktori moraju da budu otvoreni kada su emocije u pitanju, a pre svega kada se radi o emocionalnoj inteligenciji.

Da li je ona urođena i može li se na njoj raditi – prava su pitanja sa stanovišta Konlija i velike većine uspešnih menadžera (ili ’uzora’ po Konliju)?

Menadžer emocionalno inteligentan

Ana Minić, HR konsultant i trener za bonitet.com kaže da postoje ljudi koji na prvi pogled imaju dar uočavanja, kontrole i regulacije emocija iako se nikada nisu bavili razvojem emocionalne inteligencije.

Emocionalna inteligencija ne spada u urođene, već stečene sposobnosti. Ona se uči kroz obrasce ponašanja u porodici ili kroz interakcije sa ljudima. I, može se razvijati“, rekla je Ana Minić.

Ako se ovakva vrsta inteligencije razvija, koji je najbolji način po mišljenju eksperata?

Naravno, svako od nas može raditi na razvoju emocionalne inteligencije. I sama svest o tome da želimo da bolje razumemo emocije i druge ljude je već dobar korak. Postoje i mnoge knjige koje se bave ovom temom (Emocionalna inteligencija Danijela Golmana), a takođe postoje različite edukacije koje pomažu ljudima da dublje razumeju ovu temu i dobiju konkretne alate koje im pomažu da se razvijaju u ovom pravcu“, odgovorila je Minić.

Čemu tolika buka oko emocionalne inteligencije?

Pravo je pitanje kako zapravo radi i živi čovek za koga kažu da je veoma emocionalno inteligentan? Kako se ponaša? HR konsultant i trener Ana Minić kaže:

Pre nego što je ovaj pojam bio uveden u literaturu i poznat široj javnosti, ljudi su se čudili kako visokointeligentni ljudi nemaju uspeha u interakciji sa drugima dok su neki, na prvi pogled obični ljudi, uspešniji u poslu, ostvareni u životu iako nisu toliko ’pametni’ po normama logičkog razmišljanja. To je pokrenulo niz istraživanja. Sada znamo da emocionalna inteligencija odražava sposobnosti da se udruže inteligencija, empatija i emocije kako bi se poboljšalo mišljenje i razumevanje međuljudske dinamike. Zato su ljudi koji imaju razvijenu ovu sposobnost, uspešniji u svim sferama života, omiljeni su u društvu i zadovoljni sobom.

Poslednjih godina svako zainteresovan za lični i profesionalni razvoj bombardovan je tekstovima na ovu temu. Emocionalna inteligencija je postala ‘lekcija’ koja se ne zaobilazi u poslovnim krugovima. Zašto je to tako?

Zato što je konačno nastupila ’era ljudi’. Savremene kompanije su postale svesne da je njihov dugoročni uspeh naslonjen na lidere koji te kompanije vode, a da najbolji među njima nisu oni koji naređuju i guraju prema cilju već oni koji umeju da prepoznaju tuđe emocije, ohrabre, razumeju i na pravi način pristupe svakom pojedincu, a to jesu ljudi visokorazvijene socijalne i emocionalne inteligencije“, iz svog višegodišnjeg iskustva zaključila je Ana Minić.

Bio ’menadžer’, ’lider’ ili Konlijev ’uzor’, svako je svakodnevno suočen sa ljudskim emocijama – svojim i tuđim. Emocionalna inteligencija je tu da pomogne, nešto kao lek za nezrelost direktora, a dobra vest je da se uči i razvija.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde