„U društvu u kojem su svi toliko opsednuti vođstvom i liderima, kako to da smo u tome toliko loši?“
Uprkos hiljadama seminara i edukacija, savetima iskusnih u svim dostupnim formama, literaturi koja se više ne da ni prebrojiti i dalje ne može da se zažmuri na podatak da čak 79 odsto zaposlenih napušta svoje poslove zbog ’jadnog’ menadžmenta (rečeno terminom autora Baketa i Meforda).
Kajl Baket i Kris Meford, dvojica poslovnih ljudi sa iskustvom rada i u organizaciji vojske, pre nekoliko meseci su objavili knjigu o kojoj javnost polemiše iz više uglova. Kako i sam naziv kaže ’Lidership is Overrated’ dvojica ’revolucionara’ su pokrenuli veliku temu. Hipotezu da je liderstvo danas precenjeno pokušali su da dokažu pozivajući se na stanje u praksi koje nije za pohvalu. Mnogo izgovorenih reči, mnogo teorije i obećanja, kako su zapisali, a rezulatati su veoma loši.
Liderstvo i veliki spasitelji
Knjiga nije prevedena na srpski i može se nabaviti onlajn. Ovo su neki delovi knjige koji su posebno aktivirali kritičare. U jednom od poglavlja, Baket i Meford pišu:
„Lako je okriviti osobu na vrhu. Svatko želi da ’puca’ na autoritete, pa zašto obraćati pažnju na takve pritužbe? Razvoj liderstva obično je usmeren na poboljšanje pojedinca, a ne tima u celini. Sva obuka, edukacija i seminari koje smo sproveli doveli su do velikog broja autokratskih pojedinaca koji sebe vide kao spasitelje. Oni to nisu učinili sami. Mi smo im pomogli. Prema starom modelu, tim postoji, barem u glavama vođe, kako bi pomogao šefu da napreduje, poveća proizvodnju, poveća profit i učini da vođa izgleda bolje.“
Rat je u toku
Džim Klifton, predsednik i izvršni direktor Gallup-a i autor knjige ’The Coming Jobs War’, napisao je:
„Ono što ceo svet želi je dobar posao, a mi to ne uspevamo da pružimo… To znači da i ljudski razvoj propada. Većina pojedinaca dolazi na posao s velikim entuzijazmom, ali stare prakse upravljanja – obrasci, prazni hod i godišnji pregledi – iz njih usisavaju život.“
Ovo je jedan od citata na koji se u knjizi pozivaju Baket i Meford i koji takođe upozoravaju na ’rat’ u poslovnom okruženju koji je u toku.
Stilovi upravljanja, od kojih se mali broj promenio od kasnih godina 18. veka, moraju da se menjaju sa promenom stila poslovanja. Svet rada se brzo menja, a menadžment to mora da prati.
Liderstvo i emocionalni kapital
Pravi vođa prevazilazi puke titule i čini više od ispunjavanja uloge. Liderstvo je odgovornost koju dele svi, a uključuje rad s pravim ljudima kako bi se prepoznale njihove snage i razvile za dobrobit cele organizacije. Za dobro obavljanje ovog posla potreban je emocionalni kapital, što je jedan od razloga zašto su mnogi šefovi tako loši, jedna je od konstatacija autora koji dodaju:
„Govoriti ljudima što da rade umesto da im se to pokaže, zahteva manje truda. Pa ipak, primer je upravo ono što nam treba. Ne reči. Nažalost, možda nećemo pronaći odgovor na vrhu. Verovatno će doći iz sredine ili čak sa dna.
Danas doživljavamo krizu pravog vodstva. Retki su spremni da se suprotstave kulturnom problemu koji želi jednog pojedinca da stavi na čelo svega. I nikakvi saveti autora bestselera i gurua to ne mogu popraviti.“
Ovo što radimo ne funkcioniše
„Ovo što radimo ne funkcioniše“, pišu autori.
„Prošli su dani kad je trebalo izroditi odličnog lidera da bi tim bio odličan, što onda ceo biznis čini odličnim. Promena više neće dolaziti samo sa vrha. Doći će od tebe i mene, upravo ovde i sada, gde god se našli u ovom poslovnom klupku. Ali, prvo moramo da procenimo štetu. Obučavanjem vođe kao tipa superheroja, uspeli smo da frustiramo celu radnu snagu, u celom svetu.
U najboljem slučaju, liderstvo je precenjeno. U najgorem, potpuni promašaj.
Šta je uopšte danas lider ili vođa? To nije neko cenjen na radnom mestu. Nije posebno vredna osoba koja je zaslužila svoj put do činova u organizaciji, čije iskustvo i stručnost visoko cene i kolege i podređeni. U današnjoj radnoj klimi, liderstvo je praktično sve što neko želi da kaže da jeste, a vođe su svi koji imaju etiketu. Imenovani su od strane nekoga sa jačom etiketom.“
Loši moraju da odu
Uz podatke da aktivnost i angažovanje zaposlenih na radnom mestu strmoglavo padaju u poslednjih 20 godina, što je Covid pandemija samo pogurala, svi moraju da prihvate da je vreme za promene. Imamo posla s globalnim neuspehom lidera koji je uticao na mentalno, emocionalno, kreativno, intelektualno, pa čak i fizičko zdravlje ljudskih bića bez obzira na deo sveta.
„Loši šefovi moraju da odu, a način da ih zamenimo je da postanemo nešto bolje od onoga čemu smo težili. Dani sebičnih skorojevića koji šarmom i manipulacijom putuju do vrha su prošli. Individualni uspeh nauštrb ostatka ekipe sve više zastareva.Vreme je da shvatimo da ono što radimo ne funkcioniše i da vidimo koliko nas to zapravo košta. Promena u našim organizacijskim strukturama i bliža je nego što mislimo, ali način na koji će se dogoditi biće drugačiji od svega što smo ikada videli“, preporučuju dvojica savetnika.
Kako dalje?
Ako je liderstvo precenjeno, što je sledeće? Kuda i kako dalje? Baket i Meford predlažu:
„U određenom smislu, moramo ubiti ono što smo smatrali liderom kako bi se mogao pojaviti drugi, bolji model. Više nije vođstvo ono što spasava firme ili definiše postupke i projekte. To je kultura, a to je nešto u čemu svi možemo da učestvujemo. Ako ne istupimo i ne promenimo stvari, mogli bismo biti ti loši šefovi na koje se svi žale. U najboljem slučaju, pokorićemo se drugom autokrati. U najgorem slučaju, mi ćemo postati lideri koje treba ’ubiti’.
