Kad je nastupila era psiholoških merenja, sve one “laičke” pretpostavke o tome kakva je ljudska priroda dobile su potvrdu u rezultatima istraživanja.
Šta će vam uopšte takva istraživanja?
Gde da ih koristite?
Koliko su pouzdana?
Zar ljudsko ponašanje nije promenljiva kategorija i individualno je?
Ovo su pitanja na mestu.
Ipak, Bonitet.com je odabrao nekoliko istraživanja o ljudskom ponašanju koja će vam sigurno privući pažnju. Pre svega jer su rezultati veoma jasni i primenljivi u komunikaciji sa ljudima.
Osmeh je svuda isti
Postoje ljudske ekspresije, kao što je to smeh, na primer, koji je isti gde god da ste, na Aljasci, u Kjotu ili u Srbiji. Ljudi se smeju svuda isto i time pokazuju zadovoljstvo. I nije samo smeh zajednički. Možete da računate na to da gde god da odete ljudi će emocije sreće, besa, tuge, iznenađenja, straha ili gađenja isto pokazati. Znaćete na čemu ste. (Ovo su ukratko rezultati istraživanja iz 1986. Ekman&Frajsen)
Čovek ima više sličnosti sa pingvinom nego što misli ima
U istraživanju F.B. Skinera iz 1953, verovatno jednom od najvažnijih kad je u pitanju ljudsko ponašanje, dokazano je da bio pingvin, riba, pacov, pas ili čovek, svako isto uči. Funkcije koje se aktiviraju u procesu učenja, bilo da je dobrovoljno ili ne, značajno su iste za sve životinjske vrste.
Što više nekoga platite, taj će manje uživati
Interesantni rezultati objavljeni 1959. (Festinger&Karlsmit) tiču se ljudske reakcije na honorar za poslove koji su „manuelni“ i koji ne traže posebne veštine ili znanja i onaj koji ih izvodi nema poseban razlog niti motiv.
Interesantno. Jedan od ispitanika koji je za takav posao dobio jedan dolar, hvalio se drugima da mu se dopao posao koji je odradio, dok drugi ispitanik, nagrađen honorarom od 20 dolara nije pozitivno odreagovao.
Šta će vas ovakvo istraživanje naučiti?
Kada ljude malo plaćate za posao koji nije preterano prijatan i ne traži poseban angažman, oni će sebe ubediti da im je taj posao doneo zadovoljstvo samo da bi smanjili osećaj neprijatnosti (jer rade posao koji je u sukobu sa njihovim uverenjima da, recimo, više vrede)
Svaki čovek će se povinovati strancu autoritetu
U seriji istraživanja (Stenli&Milgram 1963.) o tome kako se i koliko ljudi povinuju autoritetima, autori su zaključili da je velika većina ljudi sposobna da ubije posebno ako je to instrukcija nekog autoriteta od ugleda i kome se veruje, a sve pod objašnjenjem „za dobro nauke“.
Kad je tema uspeh, emocionalna inteligencija je važnija
Iako je za većinu visok nivo kognitivne ili logičke inteligencije glavni uslov za uspeh, veliki broj istraživanja je oborio ovakve pretpostavke. Majer&Salovi (1997.) su i naučno potvrdili da je za uspeh važnija emocionalna inteligencija i visok nivo ovakve sposobnosti ukazuje da će osoba biti veoma uspešna.
Čovek daje više u mirisnoj sobi
Pre dvadeset godina Lijenkvist je sproveo istraživanje sa dve grupe ispitanika i obema je ponudio brošuru sa pozivom da volonterski učestvuju u neprofitabilnoj organizaciji. Jedni su sedeli u sobi koja nije bila uredna i očišćena a drugi u urednoj, čistoj sobi sa prijatnim pafremskim osveživačem. Ispitanici iz druge, mirisne sobe, prihvatili su da volontiraju.
Ljudi često ne daju tačna objašnjenja zašto rade to što rade
Nizbet i Vison su. 1977. ispitivali dve grupe ispitanika. Obe su gledale isti film, s tim da je prva grupa film gledala uz konstantnu prateću buku, dok je druga gledala na miru i bez ometajuće buke. Ispitanicima iz prve grupe se nije dopao film, ali kao razlog nisu naveli ometajuću buku. Većini iz druge grupe film se uglavnom dopao.
Nismo kao vrsta toliki dobročinitelji
Darli i Batson (1973.) su sumirali veliki broj seminara i istraživanja na temu dobrog Samarićanina i rezultati nisu ohrabrujući – čovek će „gaziti preko mrtvih“ da bi stigao na vreme da obavi nešto njemu važno, na primer, da održi predavanje pred većim auditorijumom.
