Trenutno je naš bankarski sektor stabilan sa visokom adekvatnošću kapitala i značajnim rezervama likvidnosti. Što se tiče budućnosti, ona će biti jako izazovna, posebno u dugom roku. U narednom periodu i dalje se očekuju visoki inflatorni pritisci koji će uticati na rast kamatnih stopa što će za posledicu imati pad kreditne aktivnosti banaka i povećanje učešća problematičnih kredita u ukupnoj aktivi. Takođe, rast kamatnih stopa utiče na pad cena dužničkih hartija od vrednosti koje banke imaju u svojoj aktivi. Ako ovome dodamo i krizu u Ukrajini i neizvesnost poslovanja privrede možemo da očekujemo rastuće rizike, pre svega kamatnog rizika, rizika likvidnosti i kreditnog rizika. Ostvarenje ovih rizika prouzrokovaće negativne efekte na finansijske rezultate i kapital banaka”, kaže u razgovoru za „Svet bankarstva i investicija” dr Duško Bodroža, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu i docent na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Odgovarajući dalje na pitanje kako vidi godine koje su pred bankarskim sektorom u Srbiji, a koje su obeležile prethodne pandemijske i ova u kojoj plamti rat između Rusije i Ukrajine naš sagovornik dalje kaže da dugoročno, budućnost čitavog bankarskog sektora u svetu će biti još zanimljivija i neizvesnija, s obzirom da razvoj informacione tehnologije i procesi digitalizacije značajno povećavaju konkurenciju bankama čije poslove sve više preuzimaju kompanije iz tehnološkog sektora.
„Očekuje se da će neke od tradicionalnih bankarskih usluga koje su u prošlosti isključivo banke obavljale, kao što su platni promet i kreditiranje, u narednom periodu od njih preuzeti upravo tehnološke kompanije i velike trgovačke platforme”, ukazuje.
Šta su razlozi dominacije procesa konsolidacije u bankarskom sektoru proteklih 30 godina?
Sa globalizacijom svetskog tržišta i izraženim trendovima ka koncentraciji kapitala, pojave preuzimanja i njihovog međusobnog spajanja u bankarskom sektoru postale su normalna poslovna praksa na svim tržištima u svetu. Najčešće, veće i jače banke kupuju manje dok se manje banke udružuju da bi mogle konkurisati velikim i obezbedile svoj opstanak na tržištu. Prisutni su i primeri spajanja i preuzimanja između velikih banaka, naročito poslednjih godina.
U svetu je u poslednjih 30 godina realizovano preko 30 hiljada različitih oblika M&A u bankarskom sektoru. Postoje brojni razlozi za ovakve procese. To su pre svega želje velikih banaka da uđu na nova tržišta, obezbede brži rast kroz ostvarivanje ekonomije obima i širine, eliminišu konkurenciju i povećaju svoje tržišno učešće. Sa druge strane, male banke zbog nedostatka kapitala za razvoj gube tržište i postaju meta za preuzimanje. Takođe, velike bankarske grupacije odlučuju se na prodaju svojih banaka na tržištima na kojima više nemaju interes i time eliminišu neefikasnost u svom poslovanju.
Koji pokazatelji ukazuju da će se trend pripajanja i spajanja i u Srbiji nastaviti?
Trenutno u Republici Srbiji posluje 21 banka, a pre samo 10 godina bilo ih je 32. U istom periodu i broj zaposlenih je smanjen sa 29 hiljada koliko je radilo u bankarskom sektoru početkom 2012. godine na 22 hiljade koji rade danas. Ako posmatramo pokazatelje o koncetraciji bankarskog sektora Srbije u odnosu na prosek EU očekuje se da će trend ukrup- njavanja u bankarskom sektoru u našoj zemlji biti nastavljen. Primera radi, koncentracija prvih 5 banaka u ukupnoj aktivi banaka EU iznosi preko 85% dok je u našoj zemlji na kraju 3. kvartala ove godine 59,7%. Vrednost HHI indeksa, kojim se meri stepen koncetracije, baziranog na ukupnoj aktivi na kraju 2021. godine iznosila je ispod 900, što ukazuje da je na
tržištu i dalje niska koncetracija. U istom periodu prosečna vrednost HHI indeksa u EU iznosila je preko 1.300. Isto tako, broj filijala na 100.000 stanovnika u Srbiji je blizu 27 dok je prosek u EU ispod 20.
Kakva je budućnost malih banaka? Velika konkurencija zahteva razvoj usluga i proizvoda, inovacije, dalji proces digitalizacije, mogu li to male banke da sprovedu, s obzirom da se sa druge strane zahteva i stručni kadar i velike investicije?
Danas male banke jako teško mogu da izdrže trku sa velikima zato što velika konkurencija zahteva stalno uvođenje inovacija i novih proizvoda, a to zahteva značajna finansijska sredstava, što male banke nemaju. Osim toga, za razliku od velikih banaka, male banke nemaju mogućnost ostvarivanja ekonomije obima, pogotovo u današnje vreme kada su kamatne stope niske i kada jedino veliki broj klijenata može da donese zaradu za banku.
Kako biste objasnili niži prinos na kapital (ROE) bankarskog sektora u Srbiji u poređenju sa okruženjem?
Pogrešno je profitabilnost posmatrati samo u jednoj godini. Istina je da je naš bankarski sektor u prethodne tri godine ostvario niže stope prinosa na kapital u odnosu na zemlje regiona. Osnovni razlog nižeg prinosa u ovom periodu je pad profita banaka kao posledica dva moratorijuma koja su uvedena od strane NBS i visokih rezervisanja banaka za potenci- jalne problematične kredite zbog pandemije COVID-19. I u 2019. godini profit je bio umanjen zbog posebnog zakona koji je donesen, a koji je dao mogućnost korisnicima da konvertuju svoje kredite indeksirane u švajcarskim francima, a deo ovih troškova banke su preuzele na sebe. Radi se jednokratnim efektima koji su za posledicu imali niži profit banaka. Ipak, ako posmatramo prinos na kapital tokom petogodišnjeg perioda, prosek ROE u našoj zemlji iznosio je 8,3% što je neznatno niže u poređenju sa zemljama iz našeg okruženja u kojima je prosek iznosio 9,2%.
