Margaret Mid je pre 100 godina uveliko bila duboko uključena u istraživanja koja je sprovodila uz pomoć supruga i ekipe antropologa. Neko vreme je živela na ostrvima Nove Gvineje zajedno sa plemenima starosedelaca. Posmatrala je njihov način života, običaje, obaveze, organizaciju. Sve beleške je slala saradnicima i danas je zahvaljujući njenom doživotnom entuzijazmu i prirodi naučnika, moguće pročitati nekoliko knjiga u kojima se Mid bavila analizom prvobitne ljudske zajednice i poređenjem sa ’zapadnom civilizacijom’.
Mid je započela veliki projekat istraživanja samoanske kulture i ’psihološke studije mladih ljudi u primitivnim društvima namenjene ljudima zapadne civilizacije’.
Inicijalno je želela da sazna „Da li problemi i poremećaji koji unesrećuju naše adolescente potiču od same prirode adolescencije ili od civilizacije? Da li u drugačijim okolnostima adolescencija pruža drugačiju sliku?“
Zahvaljujući zajedničkom životu sa plemenima Samoe i drugih ostrva, Mid je donela zaključke i ponudila odgovore koji su se, očekivano antropološki, ticali čitave kulture, odnosa prema radu, obavezama, ciljevima, odgovornostima i izborima, na kraju. Upozorila je na mnoge probleme koji su pretili svetu, od impotencije do neuroza, i koji će tek postati hronični u vremenima koja dolaze.
Margaret Mit, rad, igra, izbor
U knjizi Sazrevanje na Samoi posebnu pažnju je posvetila društvenim i kulturnim obrascima koji modeluju određeno ponašanje i na Samoi ne stvaraju poremećaje karakteristične za adolescente zapadne civilizacije. Način na koji Samoanci vaspitavaju svoju decu i spremaju ih za život odraslih, sušta su suprotnost načinima kako ’zapad’ tretira svoju decu.
Samoanci i Amerikanci ili Evropljani, po pisanju Margaret Mid, drugačije razumeju rad, igru, školu, obaveze i izbore. Deca zapadne civilizacije se, po njenom mišljenju, pogrešno odnose prema radu koji se, na primer, vezuje za odrasle. Igra se povezuje sa zadovoljstvom. Škola sa obavezama koje donose nerazumljive nevolje. Sve ove kategorije dete na Samoi daleko pozitivnije razume. Rad za Samoance nije način da se stekne slobodno vreme već je rad obavljanje neophodnih poslova koji služe održavanju života. U radu učestvuju svi članovi zajednice, pa i najmanje dete nalazi svoje mesto u ovim poslovima.
„Decu treba naučiti kako da misle, ne šta da misle. A, pošto stare greške sporo izumiru, treba decu naučiti trpeljivosti, baš kao što ih danas učimo netrpeljivosti“, zapisala je Margaret Mid u Sazrevanju na Samoi.
Ako je cilj zdravo društvo, Mid insistira da decu treba naučiti da im je otvoreno mnogo puteva od kojih ni jedan nije obavezniji od nekog drugog. Još važnije je, kako piše, da decu treba da naučimo da samo na njima leži breme izbora. Deca se pred izborima moraju naći otvorenih očiju.
Samo je jedna norma ispravna
„Svako bi morao da shvati da mi plaćamo visoku cenu za svoju heterogenu civilizaciju koja se naglo menja. Plaćamo velikim razmerama zločina i prestupništva, plaćamo sukobima u mladima, sve većim brojem neuroza, plaćamo nedostatkom tradicije bez koje je razvoj umetnosti žalosno ometen“, piše Mid.
Mogućnost izbora koja se nudi ljudima glavna je prednost ovog doba. U zapadnoj civilizaciji čovek može da bude i poslovan čovek i umetnik i sektaš i sportista i mistik. Nude se mnogobrojne mogućnosti za različite pojedince i njihove talente i interesovanja.
„Za sada živimo u prelaznom razdoblju“, zapisala je Mid pre 100 godina i dodala:
„Imamo mnogo normi, ali i dalje verujemo da samo jedna može biti ispravna. Svojoj deci odajemo sliku bojišta na kojem je svaka grupa, pod punom ratnom spremom, uverena u pravičnost svoje stvari. A, svaka od tih grupa kreće u osvajačke pohode na naredno pokoljenje.“
U poglavlju o donošenju odluka, Margaret Mid piše da su ’glavni problemi naših adolescenata postojanje suprotnih normi i uverenje sa svaka jedinka mora da izabere sopstvena opredeljenja’. Uz takvo uverenje adolescencija mora biti ispunjena sukobima i teškoćama.
Društvo koje glasno zahteva izbor, društvo puno grupa od kojih svaka natura svoju vrstu spasenja, svoju varijantu ekonomske filozofije neće dati mira ni jednom pokolenju sve dok se svako ne bude opredelio i podlegao nesposoban da izdrži uslove izbora.
Potreba za opredeljenjem stvara velike teškoće adolescentima. Tu je još jedan problem koji Mid ističe – mit o beskonačnim mogućnostima. Industrijske i istorijske promene, zamena ljudi mašinama, pristanak ljudi na poslove na kojima se barata mašinama, samo je jedan primer istorijskih promena koje održavaju u životu naš mit o beskonačnim mogućnostima, istakla je Mid kao opasnost.
Nema vezivanja i budućnost nije svetla
Iskustvo zajedničkog života sa plemenima Nove Gvineje, Margaret Mid je naučilo da ni siromaštvo ni velike nesreće nisu mogle da ugroze pripadnike ovih zajednica. Nisu ih naterali da se grčevito drže svojih života i drhte za svoje dalje postojanje. Niko nikoga ne požuruje kroz život niti neko nekoga kažnjava ako se sporije razvija. „Obdareni ili napredni se zadržavaju sve dok i najsporiji među njima ne uhvate korak. Ni u ličnim odnosima nema mnogo brige – ljubav i mržnja, ljubomora ili osveta ili tuga – sve je to pitanje nedelja„.
Sve nagrade se daju onima koji lako prihvataju poraz i sa osmehom se okreću nekom drugom cilju“, rezultat je posmatranja Margaret Mid.
Danas, u zapadnoj civilizaciji, novac je veoma važan u zadovoljavanju svih priželjkivanja mladih – od željenih haljina do zabave. Novac je danas najlakši kanal kroz koji se može sprovesti roditeljska vlast.
„Taj put je toliko lagan, da je pretnja uskraćivanjem džeparca, oduzimanjem novca za zabavu ili deo odeće, zauzela mesto šibanja i osude na ’hleb i vodu’ što su nekada bile omiljene disciplinske mere. Tako deca svaku cenzuru svog ponašanja, bilo moralnog, bilo verrskog ili društvenog, doživljavaju kao ekonomsku pretnju, kao nadzor nad trošenjem“ piše Mid.
Tako je i Mid mnoge svoje tekstove i predavanja posvetila i predviđanju budućnosti i posledicama koje će snaći ljude. Ne samo neuroze i anksioznost od kojih postoji i ’ekonomska anksioznost’, već i briga o promeni klime, pandemijama i globalnim sukobima, stvaraju dominantan osećaj u ljudima koji ne predviđa da će budućnost biti svetla. Mnoga istraživanja pokazuju da većina Amerikanaca i Evropljana veruju da će život u narednih 30 godina postati gori. Zato se neki okreću ’tehnološkom spasenju’ koje znači nove potrošačke proizvode i tehnološke inovacije kako bi rešili probleme.
Brže, veće, bogatije
Ključna kritika Margaret Mid je kulturna kritika usmerena na budućnost. Napredak je danas ’brže, veće i bogatije’. Ako budućnost ne donese ’više i više’, takva budućnost uopšte ne deluje kao svetla.
Na mnogo načina je njen život bio merilo za borbu za drugačiju, otvoreniju budućnost. Koristila je privilegije koje su u to vreme bile dostupne elitnim belim ženama. Na svoj način, stvorila je prostor za drugačiju budućnost kroz odnose koje je gradila sa ljudima oko sebe.
Pisala je o budućnosti porodice i seksualnosti, ali i o budućnosti nauke, svemirskih putovanja, životne sredine i globalnog mira. Mid i njen tadašnji suprug, antropolog Gregori Bejtson, bili su neočekivani učesnici serije značajnih sastanaka o kibernetici između 1946. i 1953. Tu su se okupili mnogi naučnici kako bi razmotrili novi jezik informacija, povratnih informacija i neuronskih mreža, sa osnovnim ciljem ponovnog ujedinjenja nauka.
Uvidi sa tih konferencija utrli su put svetu koji se danas živi:
- manipulacija informacijama,
- interes za ’kontrolu’ životne sredine,
- razvoj pametnih gradova.
Vizija budućnosti Margaret Mid je bitno drugačija budućnost od one u kojoj se danas mnogi osećaju zarobljeni. Ni Mid ni Bejtson nisu želeli da detaljno opišu kako bi ta budućnost komunikacije i slušanja mogla izgledati. Samo su znali da bi to značilo drugačiji svet. Ako pažljivije čitate savremene antropologe videćete da i sami danas prizivaju još jednu Margaret Mid. Iako je prošlo 100 godina od objavljivanja knjige Sazrevanje na Samoi, ovakav pristup budućnosti je i dalje potreban. Mid je podsećala da ljudi treba da budu drugačiji jer već jesu drugačiji. Samo treba da otvore oči za mogućnosti, a ne da veruju da je ispravna samo jedna alternativa i da njoj slepo pripadaju.
