Menadžeri, a pre svih pripadnici ’staleža’ srednjeg menadžmenta, danas se suočavaju sa velikim izazovima. Ne jednim ili tri, već ih je daleko više bez obzira na industriju.
- Nedostatak vremena.
- Nedostatak novčanih sredstava.
- Nedostatak uvažavanja.
- Nedostatak ’moći’ da preduzmu akcije, donesu odluke i uzmu stvar u svoje ruke.
- Nedostatak ni ovlašćenja ni ’moći’ da se u jednom sistemu bave novim kadrovima koji su talentovani.
I, to nije sve.
Navedeni niz je samo početak problema kojim su se Šeninger, Henkok i Fild bavili nekoliko godina sa željom da ukažu na promene koje su stigle i bolne tačke koje u poslovnim sistemima traže rešenje.
’Meso za seckanje’
„Pravo je vreme da se posvetimo menadžerima jer se priroda posla menja vrtogavom brzinom“, u intervjuu povodom izdanja knjige Power to the Middle (Menadžeri drže ključeve budućnosti posla) rekli su autori.
Kako troje iskusnih savetnika i terenskih stručnjaka opisuju srednji menadžment?
- Oni su bar jednom uklonjeni sa prve linije i barem su jedan sloj ispod višeg rukovodstva.
- Njihov posao je da izvuku najbolje iz svojih ljudi i tako izvuku najbolje iz cele organizacije.
- Oni to najbolje rade tako što služe kao navigatori, konektori i treneri. Ali, njihovi lideri to ne shvataju i pogrešno koriste svoje ljude srednjeg menadžmenta.
- Menadžeri su kao zupci jednog velikog točka koji nikada ne staje i njihov posao nikada nema kraja i kraj mu se ne vidi. Taj točak je deo ogromne mašine kojom vlada birokratija u kojoj menadžeri nisu dovoljno cenjeni, često ih smatraju suvišnim slojem organizacije i postali su omiljeno ’meso za seckanje’.
- Lideri pogrešno koriste svoj srednji menadžment – koriste ih kao vrstu hobotnice koja može da hvata sve i obavlja zadatke koje niko drugi nije voljan, sposoban ili dostupan.
Tako su zaključili Šeninger, Henkok i Fild u pokušaju da opišu aktuleno menadžersko stanje i upozore da je odzvonilo za promene.
Menadžeri su krivci koji nisu krivi
Šta dobijete kao rezultat ovakve raspodele poslova?
„Menadžeri pate pod gomilom tereta i stresa koji ih rastežu i preko njihovih granica. Krivi su za ishode koji nisu njihova krivica“, usaglasili su se autori.
A šta su u istraživanjima koja su prethodila ovoj knjizi rekli sami akteri, menadžeri?
Oko 42% menadžera širom sveta su rekli da nisu sigurni (ili se ne slažu sa idejom) da su ih kompanije postavile da bi bili uspešni menadžeri ljudi. Najviše vremena troše na odrađivanje poslova i zadataka koji se tiču celog sistema. U proseku, rekli su, 20% svakog radnog dana troše na administrativne poslove, što je ceo jedan dan sedmično. Tako im je najveća prepreka organizaciona birokratija.
„Rukovodioci unapređuju nekoga u rukovodeću ulogu, a zatim očekuju da on nastavi da radi svoj stari posao ili da obavlja zadatke sa ’prve linije’ jer nema dovoljno kadra’ jedna je od glavnih primedbi velikog broja današnjih menadžera.
I, to nije sve. Menadžeri aktuelnu ’menadžersku’ sliku ovako opisuju:
- Ne možemo da prihvatimo izazove koji se pred nas postavljaju jer za njih nismo ni opremljeni. Recimo, u radu sa talentima. Znamo da najbolji menadžeri privlače i zadržavaju najbolje ljude, ali za to nema ni vremena ni znanja.
- Naša je odgovornost da svoje zaposlene zaštitimo od pogrešnih rukovodilaca i toksičnih lidera viših u hijerarhiji.
- Viši lideri jednostavno ne razumeju detalje zadatka ili strategije i često traže nemoguće.
- Razumemo važnost obuke – i za sebe i za svoje zaposlene – ali, često imamo problema da od viših rukovodilaca dobijemo podršku i budžete jer su oni fokusirani na kratkoročni rezultat.
’Poverenje’ je jedna od najčešće pominjanih reči. Srednji menadžment želi da im nadređeni veruju da će zadatke i obaveze obaviti i da će uneti promene na svoj način. Ali, tog poverenja ’odozgo’ nema.
Odzvonilo je
Uz posao svakog pripadnika srednjeg menadžmenta bez obzira na industriju ide i ogroman psiholođki napor koji ne utiče samo na posao već i na kuću.
„Neki bi menadžeri rado ostali na svojim poslovima, ali ne vide drugo rešenje do da traže druge pozicije jer sistemi nagrađivanja – od bonusa i promotivnih mogućnosti – jednostavno ’nisu na snazi’ ako žele da rastu u okviru svojih kompanija“, naveli su autori.
Pravo je vreme, mada je već i odzvonilo, da se lideri i svi biznis igrači usredsrede na menadžere jer se sve menja neverovatnom brzinom, pa i komunikacija, način i mesto rada. Tehnologija je povela igru i menadžerima trebaju i pomoć i velika podrška i poverenje.
„Neophodna je hitna i ozbiljna revizija reputacije, sistema nagrađivanja i radnih uloga srednjeg menadžmenta“, preporučili su i upozorili autori Šeninger, Henkok i Fild u nadi da će konačno poslovni svet razumeti ko čini taj ključni filter između izvršnog paketa poslova i prve linije fronta.
