Za današnje vreme i pažnju internet publike, potrebno je neukusno mnogo karaktera da bi se navele sve aktivnosti, podignuta zdanja, otvorene fabrike i industrije Miloša Savčića. Bio je veliki srpski inženjer i privrednik, mnogi tvrde najveći ako se prebroji i navede njegova zaostavština.
Miloš Savčić je rođen u Svilajncu 1865, u Srbiji kneza Mihaila dok su još turski garnizoni bili u srpskim gradovima.
Za pola veka plodnog rada inženjer Savčić je postigao i više nego što se čini da može jedan čovek njegovog doba.
Šta je sve Savčić doneo Srbiji?
Dakle, potrebno je mnogo karaktera i reči da bi se zaokružila cela zaostavština inženjera Miloša Savčića. Ovo su samo neke njegove zasluge i projekti na kojima je radio:
- Prvi je u Beogradu gradio uz upotrebu armiranog betona.
- Utemeljio je staze privatnog preduzetništva i dokazao da je njegova vera u domaće stručnjake opravdana što je tada bila novina. Više se verovalo stručnjaku sa strane.
- Izgradio je vodovod i kanalizaciju u Beogradu.
- Započeo je u Beogradu izgradnju Dedinja otkupom vinograda.
- Izgradio je prvu parnu strugaru u Srbiji.
- Ušao u veliki posao izgradnje železnice po celoj Srbiji sa mostovima i tunelima.
- Bio je suvlasnik tri banke, osniva Prometnu banku čije je akcije kupio i Kralj Petar I Karađorđević.
- Pokrenuo je fabriku vagona, fabriku lima, klanicu BIM Slavija, cementaru Beočin, Sartid u Smederevu, brodarsko-transportno preduzeće u Beogradu.
- Osnovao je prvo osiguravajuće društvo u Srbiji.
- Učestvovao je u osnivanju Društva naroda sa Jovanom Cvijićem i drugim cenjenim intelektualcima početka dvadesetog veka.
- Postoje podaci da je bio izuzetan poslodavac – njegovi rudari i njihove porodice bili su zbrinuti u svakom smislu, od besplatnih kuća do zdravstvene brige i školovanja. Savčić je inače kupio oko 250 rudnih polja u Srbiji.
- Ne zna se tačan broj zgrada koje je za života podigao, ali zna da ih je bilo nekoliko desetina, pa i više.
- Savčić je bio ministar građevine, poslanik, gradonačelnik Beograda po ukazu kralja, direktor državnih železnica. U periodu pre Drugog svetskog rata pretpostavlja se da je bio u 10 najbogatijih ljudi Evrope.
- Savčić je imao petoro dece.
Miloš Savčić, primer današnjici
Školovanje u Nemačkoj na tada najuglednijoj Tehničkoj školi u Minhenu obezbedilo mu je i rad na izgradnji bavarskih železnica. Ova praksa mu je donela i dobar glas i preporuke koje su se širile Evropom. Ipak, kao Srbin nije mogao da radi u nemačkoj državnoj službi kao činovnik.
„Svaki je početak težak“, govorio je inženjer Savčić, a zabeležili su njegovi biografi u knjizi posvećenoj 50 godina rada ovog velikana (1939).
U samom uvodu zapisano je:
„Velikom preduzetniku, neumornom graditelju, osvedočenom rodoljubu i uzornom građaninu gospodinu inženjeru Milošu Savčiću,
Bivšem ministru, narodnom poslaniku, predsedniku beogradske Opštine, generalnom direktoru Jugoslovenskih državnih železnica, ovlašćenom građevinskom inženjeru i preduzimaču, predsedniku UO državne fabrike šećera, članu Srpskog centralnog komiteta u Ženevi, predsedniku fabrike stakla Kostolac, predsedniku UO rudnika Rekova Bara, predsedniku UO Izvozne i Prometne banke u Skoplju, potpredsedniku Izvozne banke u Beogradu, potpredsedniku UO Sartida, članu UO Uprave fondova, Brodarskog sindikata i Srpskog brodarskog društva…
Članu UO Narodne banke, predsedniku UO Prometne banke, osiguravajućeg društva Srbije, Vračarske štedionice, Društva za eksploataciju goriva, Rudarskog industrijskog a.d. Kosovo, Beočinske fabrike cementa…
Noisocu ordena Svetog Save I stepena, Jugoslovenske Krune II, Belog Orla IV stepena…“ stoji u uvodnom delu knjige koji se završava rečima ispred grupe autora:
„Posle 50 godina njegovog plodnog i blagotovornog rada na privrednom, ekonomskom, kulturnom i društvenom podizanju naroda i otadžbine – za uspomenu na prošlost, kao primer sadašnjici i radi podstreka novih nastojanja u budućnosti.“
Povratak i ostanak u Srbiji
Svedoci su zapisali Savčićeva sećanja da je u poslu u Nemačkoj imao puno uspeha i priznanja. Iako je bio najmlađi od inženjera, nadležni su prilikom pregledanja svih radova mogli da konstatuju da je u svom poslu bio ’pečen’.
„Iako je kao mlad inženjer imao platu od 200 dinara, zauzimao je mesto starijeg inženjera sa dvostrukom platom. Šefovi su njime bili zadovoljni, jer mu je rad bio i bolji i jeftiniji. Ali, naravno, na njega su stariji nemački inženjeri gledali popreko i sa zavišću“, ostalo je zapisano po sećanju svedoka Savčićeve karijere.
I pored ugleda i svih prilika da napreduje u poslu, Savčić dolazi u Srbiju i to bolnim povodom. Umire mu majka. Vraća se u domovinu i ostaje do kraja svog veka. Zamerile su mu nemačke kolege i prebacivano mu je: „Sad kad ste sve naučili, vi odlazite!“
Vest da je napustio Nemce pročula se Evropom i Savčić dobija ponudu od čuvenog Ajfela, slavnog inženjera. Trebalo je da počne sa radom u Parizu u maju 1882. Ali, nije. Neočekivani događaji su ga sprečili.
„Naviknut da ceni vreme i da ni jedan dan ne propusti uzalud, nameravao je da period od septembra 1981. do maja naredne godine i novog zaposlenja u Parizu iskoristi za odsluženje svog roka u vojsci. Prema tadašnjim propisima, kao đak je morao da odsluži u vojsci pet meseci. A, ako položi ispit, mogao bi biti pušten i ranije“, stoji u biografiji Miloša Savčića.
Potpuno neočekivano, Savčić nije položio oficirski ispit iako je bio stručan inženjer. Pao je na praktičnom delu i to na pitanju kako se na terenu obeležava trougao. Pitanje je rešio na svoj inžinjersko-traserski način, ali to nije bio vojnički način zapisan u pravilima.
„I nehotice, čovek se ovome mora nasmešiti“, zapisano je u knjizi o 50 godina rada Savčića. „Specijalista u trasiranju, koji kao Srbin uči nemačke oficire, pada iz trasiranja dve godine kasnije na ispitu za rezervnog oficira u svojoj domovini. I to stoga što nije znao kako se na terenu obeležava trougao!“
Uvek je imao vere
I, Savčić ostaje u domovini. Nije mogao za Pariz zbog produženja vojne službe. Nikada nije sarađivao sa Ajfelom, ostao je u Beogradu i narednih godina i decenija ostavio tragove kao nijedan inženjer do sada. Ne samo da su mnoge građevine i putevi ostali da svedoče o upornom i vrednom Savčiću, kao i poslovi, institucije i preduzeća, već je u istoriji zapisan kao uzor jednog plodnog i blagotvornog rada za dobrobit svih.
Savčić je u biznis ušao kao preduzetnik. Otvorio je ’inženjersko-arhitektonu kancelariju’. Sama ideja je u krugu porodice pokrenula skeptične izjave. Njegov stric nije verovao da će ovo privatno građevinsko preduzeće pokazati uspešne rezultate. Jer, iskusni stric je bio mišljenja da će se za takve poslove uvek naći majstori i kalfe koji su ’zadovoljni parčetom hleba i glavicom luka’. Savčićev komentar na to je bio da će on, doduše, jesti supu, ali da želi da i njegovi radnici jedu supu. A stričev komentar nakon početka rada preduzeća ’Ode Miloš daleko’ ispratilo je odmahivanje rukom, zapisali su svedoci.
U tadašnjem Beogradu bilo je, istina, dosta građevinara majstora koji su imali svoje firme, ali stručnjaka tehničara bilo je možda dvojica, trojica.
„Svoj biro je imao inženjer Smederevac nakon istupanja iz opštinske službe. Ali, po Savčićevom mišljenju, on je bio plašljiv i bojao se da u svoj posao, kao garanciju, uloži svoj imetak. On je, suprotno Savčiću koji je uvek imao vere da će uspeti, vazda pomišljao da će izgubiti. Ako se izuzme i arhitekta Milan Antonović koji je u to doba otvorio svoju kancelariju, može se reći da je inženjersko-arhitektona kancelarija Miloša Savčića bila prva te vrste i da je njen osnivač u istini protagonist“ ostalo je zapisano u pomenutoj knjizi.
- Dečak Nikola Tesla i lekcija života: Čovek se može spasiti samo sopstvenim naporima
- Vladeta Jerotić o strahu od uspeha. Ko je baksuz?
Miloš Savčić i početak
O poslovnim počecima velikog Savčića ostalo je i ovako zapisano:
„Finansijsku stranu preduzeća rešio je Savčić na taj način što je od oca dobio 5-6.000 dinara; a, docnije, pozajmio je od strica na menicu; a, zatim, od brata 6-7.000 dinara da vrati stricu. Prvi posao njegove firme bio je za pok. Luku Ćelovića koji ga je umolio da mu napravi plan za kuću. Ta kuća bila je podignuta u Karađorđevoj ulici“.
Za prve poslove Savčić je angažovao mladog arhitektu Gašpara Bekera koji je tek bio ’svršio tehniku’. Bekeru je poverio projektovanje fasada kuća, dok je sam Savčić svojim pravim pozivom pretpostavljao izradu projekata i planova za izgradnju većih instalacija, železnica, kanalizacija, vodovoda. Namerio se na velike stvari.
’Beker je bio tuberkulozan. Stigao je da izradi svega jedan plan za zgradu u Karađorđevoj ulici 59. Pukim slučajem fasada te zgrade je sačuvana. Ali, nije bez interesa napomenuti da u vreme prvih građevinskih radova inženjera Miloša Savčića država nije bila toliko finansijski jaka da bi mogla pristupiti izgradnji većih tehničkih radova, železničkih pruga, drumova, vijadukata i mostova za koje je Savčić imao naročitu predilekciju“, ostalo je dokumentovano iz života velikog srpskog inženjera.
Pa, ipak, iako je država bila slaba novčano, besparica nije spečila Savčića da vodi svoj biznis, da istraje u svojim idejama i podiže velike projekte.
Istoričari tvrde da je inženjer Miloš Savčić svojim neverovatnim radom i vizijama zadužio Srbiju kao nijedan biznismen do dana današnjeg. U zaključku knjige o 50 godina njegovog rada, autori su uspeli da koliko-toliko sumiraju: „On je uradio mnogo. Jer je bio i ostao veliki učitelj Rada dokazujući staru izreku da rad pobeđuje sve. Labor vincit omnia.“
