Mit o nedodirljivosti privrednih društava: Ko je kontrolni član i kada je odgovoran?

Foto: Bonitet.com/Midjourney

Ključne tačke
  • Član 548 stav 3 Zakona o privrednim društvima upućuje na posledice koje snose kontrolni član društva ograničene odgovornosti i kontrolni akcionar akcionarskog društva, nakon brisanja privrednog društva iz registra, u slučaju prinudne likvidacije.
  • Posebno je bitno da obratite pažnju na izuzetak predviđen zakonom kada celokupna lična imovina članova i akcionara može da bude predmet i sredstvo za namirenje obaveza društva.
  • Podsetnik članovima društva kapitala je da oprezno tumače pravilo ograničene odgovornosti, da ne poveruju u opštepoznatu pretpostavku o ’nedodirljivosti’ društva ograničene odgovornosti i akcionarskog društva.

Piše: Arsić Jovana, ekspert za privredno pravo – Arsić&Bibić advokatska kancelarija

Većinsko učešće u kapitalu privrednog društva je osnovni kriterijum na osnovu kog se određuje da li je neko lice kontrolni član u privrednom društvu. Osim kontrolnog uticaja na poslovanje privrednog društva, kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću, kao i kontrolni akcionar akcionarskog društva ima i odgovornosti, u skladu sa članom 548 stav 3 Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021).

Navedeni član zakona upućuje na posledice koje snose kontrolni član društva ograničene odgovornosti i kontrolni akcionar akcionarskog društva, nakon brisanja privrednog društva iz registra, u slučaju prinudne likvidacije.

Iako u zakonskog definiciji društva kapitala (d.o.o i a.d), odnosno članovi društva ograničene odgovornosti i akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze društva, posebno je bitno da obratite pažnju na izuzetak predviđen zakonom kada celokupna lična imovina članova i akcionara može da bude predmet i sredstvo za namirenje obaveza društva. Dakle, većinsko učešće člana i akcionara u kapitalu društva, znači i jedno ’breme’ odnosno solidarnu i neograničenu odgovornost za obaveze društva, u slučaju predviđenom zakonom.

Kontrolni član društva, privilegija i rizik

Većinsko učešće u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje više od 50 odsto prava glasa u društvu. Zajedničko delovanje postoji kada dva ili više lica na osnovu međusobnog izričitog ili prećutnog sporazuma koriste glasačka prava u određenom društvu ili preduzimaju druge radnje u cilju vršenja zajedničkog uticaja na upravljanje ili poslovanje tog društva. Zakon jasno definiše da kontrola člana podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajednički deluju, da vrši kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem učešća u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzornog odbora.

Polazna premisa je da je lice koje poseduje više od 50 odsto prava glasa u društvu, upućen u sve poslovne odluke privrednog društva, a samim tim i prosledice koje mogu da proizađu iz tih odluka. Međutim, postavlja se pitanje, prvenstveno zbog neujednačene sudske prakse, kao i rada javnih izvršitelja u prethodnom periodu – koliko su kontrolni članovi i akcionari svesni rizika, lične neograničene odgovornosti i samog toka postupka koji može da bude iniciran protiv njih, nakon brisanja privrednog društa iz registra, u slučaju prinudne likvidacije?.

Prinudna likvidacija je postupak koji Agencija za privredne registre pokreće po službenoj dužnosti, iz razloga koji su propisani zakonom. Postupak prinudne likvidacije se okončava brisanjem društva iz registra, ukoliko se radi o razlogu koji nije moguće otkloniti ili razlogu koji društvo u ostavljenom roku nije otklonilo.

Ukoliko nakon spovedenog postupka likvidacije i brisanja društva iz registra postoje neizmirene obaveze društva, zakon predviđa izuzetak od pravila odvojenosti pravnog subjektiviteta i ograničene odgovornosti člana, odnosno za akcionara za obaveze društva. Dakle, odstupa od pravila da članovi društva kapitala rizik poslovanja društva snose samo u visini njihovog novčanog uloga, odnosno na predmet nenovčanog uloga.

U članu 548. Zakona o privrednim društvima propisano je sledeće:

„Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital, raspodeljuje se na jednake delove između ortaka.

Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.

Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva iz stava 3. ovog člana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.

Dakle, u ovom slučaju se ne postavlja pitanje da li je član društva nešto skrivio, odnosno da li je zloupotrebio pravilo ograničene odgovornosti, pa su se ostvarili razlozi za primenu opštepoznatog, zakonom propisanog instituta, probijanje pravne ličnosti. Naprotiv, zakon jasno predviđa neograničenu i solidarnu odgovornost člana društva kapitala, kao posledicu postojanja neizimrenog potraživanja društva, sa samo jednim uslovom, a to je da član društva kapitala ima status kontrolnog člana, odnosno kontrolnog akcionara. Strana koja ima potraživanje prema društvu, ima veoma jednostavan zadatak – poštovanje predviđenog roka od tri godine i dostavljanje dokumenta iz Agencije za privredne registre (za člana d.o.o) ili dokumenta iz Centralnog registra hartija od vrednosti (za akcionara a.d).

Od ograničene odgovornosti člana društva kapitala do javnog izvršitelja na vratima kontrolnog člana

Primena ovog člana je dovela do neujednačene prakse sudova i javnih izvršitelja, a osnovne nedoumice su bile u vezi prelaza potraživanja na kontrolnog člana, mogućnost nastavka izvršnog ili parničnog postupka protiv kontrolnog člana, kao i nadležnost suda za rešavanje po prigovoru na Rešenje o nastavku postupka prema kontrolnom članu.

Zbog neujednačene primene Zakona, u prethodnom periodu poverioci nisu bili svesni svojih mogućnosti, odnosno da brisanje društva iz registra ne znači da je njihovo potraživanje prema društvu ’bačeno u vodu’ ili nisu imali hrabrosti da se upuštaju u postupak čiji je ishod bio veoma neizvestan.

Vrhovni kasacioni sud je na građanskoj sednici održanoj 16.03.2021. godine rešio postojeće nedoumice i time značajno doprineo jačanju pravne sigurnosti i stvaranju povoljnije privredne klime u Republici Srbiji.

Potraživanja koja su imali prema društvu, poverioci mogu da naplate iz lične imovine kontrolnog člana odnosno akcionara, a da to ne zahteva prethodno vođenje komplikovanih i dugotrajnih postupaka.

Stav Vrhovnog kasacionih suda i sve češća primena zakonskih odredbi u vezi neograničene solidarne odgovornosti, članovima društva kapitala treba da bude podsetnik da oprezno tumače pravilo ograničene odgovornosti, odnosno da ne poveruju u opštepoznatu pretpostavku o ’nedodirljivosti’ društva ograničene odgovornosti i akcionarskog društva.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde