Najbolji svetski univerziteti za 2024 – šta je novo na listi?

Listom najboljih svetskih univerziteta i dalje vladaju američki univerziteti. Od ’lige bršljana’ (u bukvalnom prevodu ’Ivy League’) koju čine osam privatnih univerziteta koji su simbol studentskog prestiža, tu je i veliki broj ostalih američkih visokoškolskih ustanova sa visokom reputacijom. Sve počinje sa unviverzitetima Harvard, Yale, Princeton ili Columbia koji su godinama na listi najboljih svetskih, u prvih 10.

Ipak, Britanci ne odstupaju i ne odustaju. Na prvom mestu najboljih univerziteta sveta ipak je Oxford i to osmu godinu za redom. To su prognoze za narednu 2024.

Najbolji svetski univerziteti

Pored pomenutih i cenjenih Ivy League univerziteta od kojih je čak sedam osnovano u vreme kolonijalizma i za čije su udruživanje zaslužni sport i sportska takmičenja, lista škola za sledeću godinu uključuje i dva kineska iz Pekinga, jedan singapurski, tri britanska i jedan smešten u Cirihu.

Lista najboljih koju su tradicionlano objavili CNBC, Times Higher Education i The Wall Street Journal izgleda ovako:

1. Oxford – Velika Britanija
2. Stanford – Kalifornija, SAD
3. MIT – Boston, SAD
4. Harvard – Mesečusets, SAD
5. Cambridge – Velika Britanija
6. Princeton – Nju Džersi, SAD
7. California Institute of Technology – Kalifornija, SAD
8. Imperial College London – Velika Britanija
9. Berkli – Kalifornija, SAD
10. Yale – Kanektikat, SAD
11. ETH Zurich – Cirih, Švajcarska
12. Tsinghua – Peking, Kina
13. Univerzitet Chicago – Čikago, SAD
14. Peking Univerzitet – Peking, Kina
15. Johns Hopkins – Baltimor, SAD
16. Univerzitet Pennsylvania – Filadelfija, SAD
17. Columbia – Njujork, SAD
18. Univerzitet California LA – Kaifornija, SAD
19. Univerzitet Singapore – Singapur
20. Cornell – Itaka, Njujork, SAD

Po čemu su najbolji najbolji?

Najvažnije je koje su kriterijume tvorci ove liste koristili kako bi pravili ovakva rangiranja. Pored toga što su liste ovog tipa odlične marketinški potezi, ipak su u pitanju institucije od kojih većina postoji niz godina, a nije pogrešno reći i vekova.

Kada su pravili listu, njeni autori su se vodili kvalitetom nastave, istraživačkim ambijentom, kvalitetom istraživanja, industrijskim inovacijama i međunarodnom perspektivom.

Kvalitet istraživanja je čak poneo trećinu od ukupne ocene i pod tim se podrazumeva:

• koliki uticaj imaju istraživanja koja se sprovode na Univerzitetu
• koliko su zahtevna istraživanja ili aktuelna
• koliko je objavljenih naučnih radova ocenjenih najvišim ocenama
• koliko se istraživanja pominju u drugim radovima ili u praksi.

Profesori i predavanja su takođe pod lupom kada se procenjuju univerziteti. Veoma je važan ugled predavača, koliko je doktora nauka među njima, koliki su prihodi škole, kakav je odnos studenata sa predavačima i odnos dodeljenih diploma i broja doktorata.

Istraživačko okruženje se danas izuzetno ceni. Ocenjuje se kakav ugled uživaju objavljena istraživanja dotičnog univerziteta, koliko se i kako finansiraju i koliko su produktivni i korisni na kraju.

Skuplja škola, veća zarada

Što se tiče podataka koji su pre svega važni bilo kome ko bi seo u klupe ovakvih elitnih univerzitetskih ustanova, cena školarine je uvek presudna.

U proseku, za jednu godinu školovanja na ovakvim fakultetima potrebno je izdvojiti od 35-85 hiljada dolara. Naravno, sve zavisi da li su u cenu uključeni smeštaj ili hrana ili zdravstveno osiguranje, prevoz. Ali, nije novac taj od koga sve kreće, ali se izgleda novcem sve završava. Postoje podaci kojima su se bavili istraživači obrazovanja i koji govore u prilog školovanja u elitnim školama jer to kasnije uvećava prihode.

Na primer, zaposleni starosti 24-35 godina čak imaju gotovo duplo veća primanja od srednjoškolsko obrazovanih. A diploma na nekom od najboljih svetskih univerziteta drastično povećava zaradu. Postoji podatak da najveći finansijski benefit imaju svršeni studenti Univerziteta Pennsylvania. Što se američkog tržišta tiče, ova diploma uvećava zaradu za čitavih 80 hiljada dolara godišnje. Naravno, u pitanju je prosek.

Nema sumnje da najbolje škole otvaraju najveća vrata. Nema ni sumnje da su izuzetno skupe i da ne može svako sesti u njihove klupe. Harvard čak prima samo 3,4 odsto zainteresovanih, dok ugledni MIT nešto više, 4,8 odsto.

Zanimljivo je ali i očekivano, da kineski univerziteti imaju najmanje stranaca među studentima (oko 10 odsto). Najbolje evropske visoke škole imaju značajno više stranaca u klupama ako se uporede sa američkim. Može se reći i duplo više. Britanski Imperial College ove godine broji 61 odsto stranaca, Oxford 41, ciriški ETH čak 43 odsto.

Ko je najstariji i ko nije odoleo vekovima? Oxford. Predavanja su počela još je pre gotovo hiljadu godina. Ali, ipak, po istoričarima, Oxford nije najstariji univerzitet. Bolonja je vremešnija.