Finska nije najbogatija zemja sveta niti je najposećenija turistička destinacija. Ako je verovati većini turističkih vodiča i sajtova, Finska je zemlja izuzetno hladnih zima gde su ljudi introvertni, a lokalna kuhinja se oslanja na raženo brašno. Ipak, već četiri godine zaredom, prema World Happiness report, Finska je najsrećnija zemlja na svetu. (Ovaj istraživački tim još od 2012. za svoje projekte koristi Gallup-ove instrumente kako bi dolazili do podataka iz 160 zemalja sveta.)
Šta je to toliko posebno u vezi sa Finskom?
Tajna je u sauni?
„Da li je tajna u sauni?“ pitaju se turizmolozi, pa i ekonomisti. Iako podatak da u zemlji od 5,3 miliona stanovnika postoji 2 miliona sauna govori da je zdravlje visokocenjena kategorija među Fincima, teško je broj sauna po glavi stanovnika uzeti kao kriterijum za sreću bilo koje zemlje sveta.
Glavno pitanje za procenu kvaliteta života u izveštaju je ono što je poznato kao Kantrilova lestvica (Cantril Ladder). Ispitanici treba da zamisle lestvicu sa deset stepenika. Najbolji mogući život nalazi se na vrhu lestvice, najgori čak nije ni na prvoj. Zatim treba da ocene svoje trenutne živote na toj skali od 0 do 10. Istraživači upoređuju rezultate i procenjuju u kojoj im meri određeni faktori doprinose – poput darežljivosti, društvene podrške i prosečne dužine života.
Druga grupa pitanja ankete tiče se pozitivnih i negativnih emocija koje su ispitanici nedavno doživeli. Na primer, da li su se smejali juče? Da li su se osećali zabrinuto? World Happiness report više vrednuje pitanja koja se tiču procene života jer pružaju ’potpunije i čvršće’ poređenje.
Poverenje i kooperativne društvene norme ne samo da olakšavaju brze i kooperativne odgovore, koji sami po sebi poboljšavaju sreću građana, već i pokazuju ljudima u kojoj meri su drugi spremni da im učine dobročinstva.
„Postoji bonus sreće kada ljudi dobiju priliku da vide dobročinstvo drugih u akciji i da sami budu od koristi“, stoji i izveštaju World Happiness report.
Finnska najsrećnija zemlja na svetu
S obzirom na ovakvu metodologiju, jasno je kako Finska, koja na prvi pogled ne izgleda kao konkurent za titulu najsrećnije zemlje svta, može biti proglašena najsrećnijom. Iako ne asocira na slike koje ljudi generalno povezuju sa srećom – raskošne kuće, bezbrižan život ili sunčana mesta, Finci su naporno radili na prihvatanju i institucionalizaciji praksi koje čine svakodnevni život zadovoljnijim.
„Ova finska sreća o kojoj slušamo nije u plesu ili osmehu ili spoljašnjoj sreći“ rekla je Anu Partanen za BBC, autorka knjige Nordijska teorija svega.
„Ako je to vaša ideja sreće, onda ne, Finci nisu najsrećniji. Ova istraživanja se tiču kvaliteta života… Živite li najbolji život? Možete li kontrolisati svoj život? Imate li izbora? Možete li provesti vreme sa svojom porodicom? Osećate li se sigurno? Možete li biti produktivni u društvu?“, dodala je Partanen.
Sisu i poverenje
Postoje dva finska koncepta koja služe kao potencijalni pokretači kvaliteta života:
- sisu i
- osećaj poverenja u zajednicu.
Sisu je teško definisati. Upornost, istrajnost i volja su korišćeni prevodi. Psiholog i trener sisua Emilija Lahti opisuje pojam kao ’univerzalnu sposobnost koja doprinosi mentalnom stavu akcije i omogućava ljudima da prevaziđu mentalno ili fizički izazovnu situaciju’.
Može se reći i da je sisu ona unutrašnja snaga koja pomaže piscu da se bori sa izazovnom knjigom ili trkaču da prevaziđe napor kako bi istrčao maraton. Na nacionalnom nivou, to je osnaživanje ljudi u sticanju kolektivne vrline koje omogućava Fincima da se izbore sa izazovima. „Sisu se često pripisuje kao ključni kulturni atribut koji je omogućio zemlji da izdrži mnogo jaču Sovjetsku armiju tokom Zimskog rata 1939-1940“, piše Lahti.
Finci su naporno radili na izgradnji poverenja u svoje administrativne i političke modele. Rezultati govore sami za sebe. Finci imaju neke od najviših nivoa poverenja u svetu, kako međusobno tako i u vladu. I kao što Partanen dalje navodi, želja da se bude produktivan član društva nije samo snažna, već je pokretala i moćne socijalne programe zemlje. Danas, Finska uživa u niskoj stopi siromaštva, visokim pokazateljima zdravlja, prednjači u ravnopravnosti polova i razvila je obrazovni sistem visokog ranga.
Paradoks sreće
Kako se sisu i poverenje ugrađuju u najsrećniju zemlju na svetu?
Istraživanje Paula Zaka, osnivača Centra za studije neuroekonomije, pokazuje da poverenje podstiče mozak ljudi da oslobodi oksitocin, poznat kao ’hormon ljubavi’. Mozak natopljen oksitocinom ne samo da na svakog utiče da se oseća bolje, već promoviše i prosocijalno ponašanje i čini da se čovek oseća povezanijim sa drugima.
Ovde su Finci otkrili ključ – videli su poverenje kao temelj svog nacionalnog identiteta. Finci teže zajedničkim dostignućima i socijalnim programima. Ta prosocijalna ponašanja produbila su bazen poverenja u zajednici, što promoviše više prosocijalnih ponašanja. Rezultat je sreća ili, barem, veće zadovoljstvo životom.
Kao što je Minna Tervamäki, proglašena za najpozitivniju osobu u Finskoj 2017. godine, rekla BBC-u:
„Imam veoma kontradiktorna razmišljanja u vezi sa istraživanjem sreće. Finci ga čitaju i smeju se, kao, ‘Šta? Mi?’ Ono što mi pada na pamet je da su Finci zadovoljni pre nego srećni“, rekla je.
Finska i sisu
Uloga sisua u sreći Finske je složenija. To je zato što, kako objašnjava pozitivni psiholog Tal Ben-Šahar, „ljudi koji direktno traže sreću često završe manje srećni od onih koji to ne rade“.
„Ako se probudim ujutru i kažem sebi, želim da budem srećan, biću srećan ma šta bilo, direktno težim sreći,“ piše Ben-Šahar u svojoj knjizi Srećniji, Bez Obzira Na Šta. „Ova namerna težnja ka sreći podseća me koliko mi je važna sreća – koliko je cenim – i zbog toga više šteti nego što pomaže.“
Postavljajući sisu, a ne sreću, kao svoj zlatni standard, Finci ne očekuju da budu srećni. Očekuju od sebe da naporno rade da prevaziđu bilo koje mentalne i fizičke izazove. I, očekuju da taj proces bude težak, otvoren za neuspeh i malo bola.
Ali čineći tako, skreću pažnju sa sreće i teže stremljenjima koja čine život smislenijim. To stvara više sreće nego što se može postići ako je sreća direktni cilj.
„Ne mislim da postoji tačka pre koje smo nesrećni i nakon koje smo srećni,“ rekao je Ben-Šahar u intervjuu. „Pre bih rekao da sreća leži na kontinuumu. To je životni put. I, znajući to, možemo da imamo realna, a ne nerealna očekivanja o tome šta je moguće“, dodao je.
Ključ je otpornost
Imajući to u vidu, pouka iz Finske i World Happiness report nije da je sreća finski način. Ljudi ne moraju da ispunjavaju svoje živote saunama, kobasicama od irvasa i kućnim pijankama. Čak nije ni to da je sisu krajnje rešenje za sreću.
Suština je u tome da sreća nije o savršenstvu niti je o životu u pozlaćenom svetu bez brige i borbe. Radi se, bar delimično, o pronalaženju otpornosti da se prate stvari koje čine život izazovnim i nagrađujućim i otkrivanju načina za podsticanje više poverenja među sugrađanima i komšijama i širem društvu.
Ako bi uzeli u obzir BDP po glavi stanovnika kao kriterijum za sreću, Luksemburg bi bio na vrhu liste najsrećnijih. Da su kriterijumi bili izražavanja pozitivnih emocija, Paragvaj i Kostarika bi bili na vrhu. Ako bi glvno bilo mentalno zdravlje, Finska bi bila upoređena sa SAD-om jer obe zemlje isti broj depresivnih među stanovništvom.Top of Form
