Pored velikih promena kada je pitanje poslovanje kompanije, naročito na polju veštačke inteligencije, u Google-u se dešavaju i kadrovske promene. Pogotovo na visokim pozicijama.
Kako piše CNBC, ključni članovi Google-ove “stare garde” menjaju uloge ili napuštaju kompaniju koja je u potrazi za svojim novim identitetom.
Promene obuhvataju izvršne direktore visokog profila kao što su šefica finansija Rut Porat, izvršna direktorka YouTube-a Suzan Vojcicki i tzv. ‘zaposleni br. 8’, Urs Holzle.
U februaru, Vojcicki – jedna od najistaknutijih žena u Silicijumskoj dolini – objavila je da se povlači nakon devet godina na čelu platforme u vlasništvu Google-a koja je postala najpopularnija video usluga na svetu. Žena koja je svoju garažu pozajmila osnivačima Sergeju Brinu i Lariju Pejdžu da ih koriste kao svoju prvu kancelariju, najavila je da će i dalje biti u savetodavnoj ulozi u Google-u, ali i da želi da „započne novo poglavlje“.
Vojcicki nije bio jedini izvršni direktor koji je napustio YouTube. Robert Kincl, glavni poslovni direktor 12 godina, odstupio je početkom godine da postane izvršni direktor Warner Music Group-a.
“Više vremena sa porodicom”
U martu, osnivač CapitalG-a i dugogodišnji zaposlenik Google-a David Lejvi povukao se sa svoje funkcije nakon 17 godina u Alphabetu, rekavši da želi da istražuji nova interesovanja i provodi više vremena sa svojom porodicom.
Helzle, koji je dugo nadgledao tehničku infrastrukturu kompanije i bio njegov osmi zaposleni, rekao je da će se povući iz menadžmenta nakon 24 godine vođenja tehničkih timova. Holzle će biti klasifikovan kao „individualni saradnik“, što znači da će raditi nezavisno i više neće upravljati zaposlenima.
Takođe u julu, Porat je najavila da će se povući sa funkcije glavnog finansijskog direktora Alphabeta nakon osam godina i preuzeti novu ulogu predsednika i glavnog direktora za investicije.
„Imamo stabilan i iskusan rukovodeći tim, od kojih su mnogi u kompaniji duže od decenije“, rekla je portparolka Google-a Korteni Menčini u izjavi povodom ovih smena. „Takođe imamo jaku klupu lidera u Google-u koji mogu glatko da preuzmu mesta ljudi koji su ovde imali dugu i uspešnu karijeru odluče da traže nove mogućnosti unutar i van kompanije.“
Kako je ChatGPT potresao Google
Dok Google traži zamene za rukovodioce kao što je Porat, ona traži i sopstveni identitet u ključnom trenutku u istoriji kompanije.
Pojavom ChatGPT-ija kompanija se našla na prekretnici gde je njen osnovni posao pretraživanja bio ugrožen.
Iako je strategija kompanije „AI-first“ prisutna od 2016. godine, kompanija nije imala šta da pokaže.
Ono na čemu rade, delom je pod velom tajne, ali da se nešto dešava pokazao je odlazak Džefrija Hintona, poznatog kao „kuma veštačke inteligencije“ i jedan od najcenjenijih glasova u ovoj oblasti. On je rekao da napušta kompaniju posle decenije da bi upozorio svet na potencijalnu pretnju veštačke inteligencije.
Google postao birokratska kompanija
CNBC piše da su se percepcije zaposlenih o kompaniji takođe promenile poslednjih godina.
Iako potencijalni zaposleni i dalje smatraju Google vrhunskim mestom za rad sa izuzetno konkurentnim pogodnostima, on je postao birokratskiji nego u ranijim danima.
Promena percepcije desila se usred pritiska OpenAI-a i Microsofta, tvrdi bivši zaposleni.
„Napustio sam Google sa mišlju kako je nekada velika kompanija polako prestala da funkcioniše. Kao miševi, oni su zarobljeni u labirintu odobrenja, procesa pokretanja, pravnih pregleda, pregleda performansi, pregleda izvršnih direktora, dokumenata, sastanaka, izveštaja o greškama, H1 planova praćenih H2 planovima…” napisao je Pravin Sešandri u jednom postu koji je postao viralan.
Pored njega, određeni broj stručnjaka za veštačku inteligenciju napustio je kompaniju, rekavši da je postala previše birokratska da bi se stvari obavile.
Osam istraživača veštačke inteligencije koji su kreirali „Transformere“, sastavni deo infrastrukture iza ChatGPT-a i drugih četbotova, napustili su giganta za pretragu 2017. godine — mnogi od njih će osnovati sopstvene kompanije. Njih pet otišlo je samo 2021. godine.
I zaposleni sve nezadovoljniji
Nisu to jedini problemi. Kompanija je takođe postala manje fleksibilna jer nastoji da vrati zaposlene u kancelariju.
Google je nedavno odustao od svoje hibridne politike rada sa tri dana u nedelji, a zaposlenima koji su već dobili odobrenje za rad na daljinu sada se taj status može ponovo proceniti.
Tu je i novi naglasak na smanjenju troškova koji je iznenadio neke zaposlene. Krenulo je da se štedi sa računarima, putovanjima, prostora.
Čak i ako se smatralo da se kompanija sporije kreće, barem se smatrala sigurnom. To se promenilo prvim masovnim otpuštanjem kompanije u januaru, kada je Alphabet iznenada objavio da eliminiše oko 12.000 radnih mesta, ili 6% svoje radne snage, u e-poruci preko noći.
Sve ovo predstavlja najveći izazov pred kompanijom do sada, ocenjuje CNBC. “Google okušava da ponovo stvori magiju svojih ranih dana zajedno sa jakim prihodima dok je pod najvećim pritiskom nego ikada”.
