„Obično se i kaže da se na muci poznaju junaci, a baš tako je i u poslovnom okruženju. U vremenima privrednog rasta, najčešće su većina kompanija, pa i banaka uspešne, ali tek u vremenima izazova, oni sa najboljom kulturom, poslovnim modelom i strategijom pokazuju svoju snagu. Prošlu godinu smo završili sa rastom aktive i kreditnog portfolija od preko 20%, naši krediti su doprineli kreiranju preko 6.100 novih radnih mesta. Klijenti nisu imali značajno povećana kašnjenja u otplati kredita, a mi smo aktivno radili sa onima kojima je trebala pomoć u eventualnom reprogramiranju kredita. Uspeli smo da korigujemo zarade zaposlenih naviše u proseku 10% ili čak do 20% za one sa najnižim zaradama kako bi ih koliko-toliko zaštitili od rasta cena. I pored svega smo ostvarili planirani prinos na kapital koji je sigurno jedan od viših u bankarskom sistemu Srbije.“
Ovim rečima Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora 3 Banke, počeo je razgovor za „Svet bankarstva i investicija“. Više je tema bilo u fokusu, jer ova banka je jedinstvena na bankarskom tržištu Srbije po mnogo čemu. 3 Banka je članica globalne Alijanse banaka sa vrednostima, 76% korisnika kredita iz ruralnih područja, 92% isplaćenih kredita ispod 5.000 evra, 45% klijenata sa otežanim pristupom kreditima.
S obzirom na to da su klijenti banke generalno ona populacija koja ima otežan pristup finansijskom sistemu, kakvo je interesovanje u 2023. za kreditiranjem s obzirom na to da je došlo do rasta kamatnih stopa?
Tražnja za kreditima u 2023. je iznenađujuće dobra, verovatno je na to uticala i uglavnom uvezena inflacija. Ne radujemo se porastu kamatnih stopa jer će to neminovno značiti da će neki od naših klijenata imati više teškoća u otplati kredita. Međutim, zbog dobrog poslovanja banke u prethodnom periodu, odlučili smo da našim klijentima i dalje nudimo samo fiksne kamate kako ne bi bili izloženi kamatnom riziku, a da korekcije kamata nagore, kada smo primorani zbog visokog rasta troškova depozita, budu što minimalnije.
Postoji li bojazan od rasta NPL?
Mi smo kao banka pokazali veliku otpornost na makroekonomske izazove i sve analize pokazuju veoma stabilan NPL tokom godina. Najveći deo naših plasmana čine veliki broj malih kredita namenjenih malim preduzetnicima, poljoprivrednicima i stanovništvu, pa nas upravo ova disperzija štiti od makroekonomskih poremećaja. Naši klijenti su uglavnom okrenuti domaćem tržištu. To u ovakvim situacijama poremećaja međunarodnih lanaca snabdevanja čini neku vrstu prirodne zaštite našem kreditnom portfoliju, jer se i u COVID-19 pokazalo da su oni koji su bili okrenuti malim i lokalnim tržištima uglavnom poslovali dobro.
Sa druge strane, prethodna godina jeste bila izazovna za sve naše klijente. Visoka uvezena inflacija pogodila je najviše sugrađane sa nižim prosečnim primanjima upravo zbog visokog učešća troškova hrane u kućnom budžetu. Zbog toga vodimo računa da plasmani imaju mesečne obaveze koje će omogućiti klijentima da imaju dovoljno prostora da amortizuju nepredviđene troškove. Ono što je posebno važno za klijente jeste da su naši plasmani sa fiksnim kamatnim stopama što im omogućava veliku izvesnost u pogledu planiranja budućih obaveza.
Ko je više ugrožen stanovništvo, mali biznis ili poljoprivreda?
Sektorski posmatrano, poljoprivreda je i pored prošlogodišnje suše i rasta cena inputa pokazala izvesnu otpornost najviše zbog činjenice da je rast troškova delimično kompenzovan rastom cena proizvoda. Takođe, Narodna banka Srbije je reagovala moratorijumom na agro kredite, koji smo mi kao banka u prethodnim konsultacijama sa NBS svesrdno podržali, sve sa ciljem da poljoprivrednicima olakšamo izazove sa kojima se suočavaju i pomognemo da održe svoje poslovanje. Dosta toga će zavisiti od rezultata ove poljoprivredne godine, ali raduje činjenica da je veliki broj poljoprivrednika ohrabren da nastavi proizvodnju što je svakako dobar signal za privredu uopšte.
I sada kao i prethodnih godina, mali biznisi uspevaju da, preduzetnički, prebrode sve izazove koji su pred njima pre svega zbog njihove sposobnosti da se brzo prilagode novim uslovima. Ipak, moramo biti oprezni jer 2023. neće biti laka nikome u celom svetu, pa ni nama u Srbiji.
Kakvo je interesovanje za reprogram poljoprivrednih kredita?
Oko 75% naših klijenata živi u ruralnim područjima, a oko 37% našeg portfolija čine krediti za poljoprivrednike. Čak svaki drugi poljoprivrednik, koji se odlučio za kredit u Srbiji, klijent je naše banke i na to smo izuzetno ponosni. Naš poslovni model je takav da se zasniva na poznavanju klijenata, što nam pomaže da lakše razumemo njihovu situaciju i budemo im podrška u svakom trenutku što uključuje i reprogramiranje kredita u situacijama kada je to klijentu potrebno da bi nastavio svoje poslovanje. S tim u vezi smo snažno podržali inicijativu NBS koja se odnosi na mogućnost odlaganja kreditnih obaveza i obavestili sve klijente o ovoj mogućnosti. Za sada je oko sedam odsto naših klijenata apliciralo za reprogram, ali aktivno pratimo situaciju kako bismo na pravi način odreagovali u svakom pojedinačnom slučaju.
Koliko je teško banci da klijentima koji su iz specifične zone približi digitalne usluge?
Mi smo i u ovom polju vrlo specifični i za razliku od mnogih, za nas je tehnologija akcelerator, a ne kreator tražnje od strane klijenata. To znači da mi prvo utvrdimo potrebu na tržištu, npr. potrebu za finansiranje mešovitih poljoprivrednih gazdinstava, kreiramo našu ponudu i tek onda tehnologiju i digitalizaciju koristimo kao alat koji će ubrzati, učiniti jeftinijim za klijenta i banku ili unaprediti celi proces. Za razliku od našeg pristupa, svedoci smo da mnoge kompanije pokušavaju, bez kritičkog osvrta, da samom kupovinom tehnologije reše sve probleme svog nastupa na tržištu, što uglavnom ne uspeva.
Mi smo kao banka jedinstveni na tržištu po tome što smo potpuno fokusirani na finansijsku inkluziju, čemu u prilog govori i činjenica da je oko 45% novih klijenata kod nas dobilo svoj prvi kredit. Mi smo shvatili da je za našu ciljnu grupu klijenata ključan lični odnos koji je zasnovan na uzajamnom poznavanju i poverenju. Praktično se suočavamo sa dva izazova, jedan je finansijska edukacija, odnosno poverenje u banke, a sa druge digitalna pismenost odnosno poverenje u tehnologije.
Delujući na ovom drugom izazovu, nastojali smo prvo da digitalizujemo naše procese interno koji će klijentima omogućiti brz i lak pristup pre svega finansiranju, jer su štednja i platni promet u Srbiji usluge kojima imaju pristup bukvalno svi, a tu naša uloga nije toliko bitna, osim u delu edukacije o potrebi štednje.
Možda je najbolji primer taj da smo još 2015. godine razvili aplikaciju kojom smo omogućili da naši službenici na terenu odobre kredit poljoprivrednicima na licu mesta. Postigli smo upravo to, zadržali lični kontakt, a opet pomoću tehnologije omogućili klijentima brzu uslugu. Kasnije smo započeli rad na razvoju digitalnih kanala ka klijentima i prošle godine uveli prvi online kredit koji omogućuje isplatu kredita bez dolaska u banku. 3 Banka je jedna od četiri banke u Srbiji koja je omogućila potpuno online proces uz pomoć video identifikacije za nove klijente.
U kom pravcu se u 3 Banci razvijaju inovacije i digitalni servisi?
Imali smo tu nesreću ili možda sreću da smo mi jedna od retkih start-up banaka uopšte u ovom delu sveta, a takođe jedna od retkih banaka u većinskom stranom vlasništvu koja nema svoju maticu u inostranstvu zbog čega smo sami morali da pronalazimo rešenja za sve izazove sa kojima smo se suočavali. Naš model je prilično jedinstven na tržištu i inovativan sam po sebi. Teško je objasniti nekom da postoji banka koja nema kartice, bankomate, ne fokusira se na platne usluge ili naknade uopšte, a da je veoma uspešna u svim parametrima. Praktično sve što radimo je drugačije. Bezbroj je primera, npr. mi smo jedina banka koja daje veću kamatu na male štedne uloge nego na velike. Želimo da naučimo ljude da štede bez obzira na visinu uloga.
Mogu slobodno da kažem da naše kolege osećaju veliku povezanost sa bankom upravo zbog toga što imaju priliku da inoviraju, kreiraju promene, a onda i da svedoče kako njihova inicijativa doprinosi uspehu banke. Ova uključenost naših zaposlenih nam je veoma bitna. Sa ponosom mogu da kažem da je najveći broj naših kolega, uključujući i celokupan Izvršni odbor, prve menadžerske korake napravio baš u našoj banci. Od naših ukupno 40 direktora poslovnica, svih 40 su svoju karijeru u bankarstvu počeli kao kreditni službenici kod nas, mislim da smo i po tome jedinstveni.
Kada su u pitanju digitalni servisi, nastojaćemo da tehnologijom učinimo naše proizvode još dostupnijim širenjem digitalne ponude na različite segmente klijenata. Snažno ćemo podržavati i pratiti digitalne inicijative Republike Srbije i raditi na digitalnoj pismenosti naših klijenata. Upravo dok razgovaramo, naši zaposleni edukuju male poljoprivredne proizvođače na koji način mogu da koriste novu platformu e-Agrar i pomažu im da lakše i jednostavnije obavljaju aktivnosti na administraciji svojih gazdinstava.
Prisutan je stav da će specijalizovane banke uspeti da „prežive“ veliku konkurenciju. Koliko je izazov maloj banci da preživi konkurenciju velikih bankarskih grupacija prisutnih u Srbiji?
Mi smo, kao i naši klijenti, počeli sa malim kapitalom od milion evra, četvoro zaposlenih i minimalnim šansama za uspeh na veoma konkurentnom bankarskom tržištu, a danas imamo tim od preko 620 ljudi. Već smo ranije govorili da smo mi jedan bankarski start-up, nismo krenuli iz garaže, ali jesmo iz garsonjere u Novom Sadu, dakle krenuli smo bukvalno od nule i tražili smo taj neki svoj „plavi okean“ ili tržište bez ili sa malom konkurencijom.
U traganju za tom nekom našom nišom pomogle su nam i naše lične, ljudske vrednosti i izražena empatija prema onima kojima je finansiranje nedostupno, a često pravi najveću razliku. U potrazi za našim tržištem išli smo konceptom da proširimo to tzv. bankarsko tržište ili „bankarsku pitu“ da je tako nazovem, a što je suprotno strategijama većine koji tržišni nastup baziraju na boljim i efikasnijim služenjem postojećih klijenata banaka, što se u svetu zove „sub-zero koncept“. Prostim rečnikom rečeno, hteli smo da klijente koji do tada nisu koristili bankarsko finansiranje, uglavnom jer nisu bili interesantni bankama, uvedemo u bankarstvo.
Baš kod takvih klijenata, pozitivna promena koju izazivamo je uvek mnogo očiglednija nego kod velikih korporativnih klijenata koje želi svaka banka. To osećanje da je naš rad doneo veoma vidljive pozitivne promene je nezamenljivo, a pokazalo se i kao dobra poslovna odluka. Već dve decenije pratimo tu inicijalnu viziju koju smo imali, a pogotovo od 2009. od kada sadašnje rukovodstvo vodi banku, a danas je delimo sa stotinama zaposlenih. Postižemo poslovne rezultate, a istovremeno svojim proizvodima i uslugama pomažemo rešavanju izazova zajednice u kojoj poslujemo i doprinosimo, ne samo poboljšanju kvalitetu života pojedinaca sa kojima sarađujemo, već i društva u celini. To je ta harmonija koja čini da je mojim kolegama i meni posao zadovoljstvo.
Sve ovo ne bi bilo moguće da nismo imali i viziju transformacije našeg vlasništva, koje smo modelirali po modelu jedne odlične banke iz Rumunije i jedne iz Mongolije, a sa čime smo počeli još 2015. godine. Na kraju procesa koji se završio 2020. i u kome je ključnu ulogu odigralo najviše rukovodstvo NBS koje je prepoznalo benefite ove transformacije za bankarsko tržište i banku i na čemu smo im neizmerno zahvalni, naši većinski, ali pojedinačno manjinski akcionari su postale 3 najpoznatije održive banke iz EU.
To je bio najbitniji korak koji nam je omogućio veliku slobodu u radu i postavljanju ciljeva banke, koji nisu samo profit nego i pozitivan uticaj na klijente, društvo, prirodnu sredinu, kao i zaposlene naše banke.
