Narodna banka Srbije objavila je „Registar pružalaca usluga povezanih sa virtuelnim valutama“, u kome se nalaze dve kompanije – „MCM 965 d.o.o.“ i „Vescon“, obe iz Beograda.
Kompanija „MCM 965 d.o.o.“ stoji iza kriptomenjačnice ECD.rs dok je kompanija „Vescon“ registrovala portal crypto12.com.
U delu registra koji se odnosi na usluge koje te dve kompanije mogu da pružaju stoji da su registrovane za prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju virtuelnih valuta za račun trećih lica.
Mogu da pružaju i usluge kupovine i prodaje virtuelnih valuta za gotov novac, sredstva na računu ili elektronski novac, usluge zamene virtuelnih valuta za virtuelne valute ili za drugu digitalnu imovinu ako privredno društvo ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za pružanje usluga povezanih s drugom vrstom digitalne imovine.
Registrovane su i za čuvanje i administriranje virtuelnih valuta za račun korisnika virtuelnih valuta i s tim povezane usluge, kao i upravljanje portfoliom virtuelnih valuta.
ECD: Rad bez ikakvih limita
ECD je praktično sada dobio dozvolu da bez ikakvih daljih limita nastavi da radi kao legalna kripto-menjačnica preko koje fizička i pravna lica mogu da kupuju i prodaju kriptovalute, rekao je šef marketinga ECD-a Marko Živković za Novu ekonomiju.
„Pre godinu i više dana je kod nas stupio Zakon o digitalnoj imovini koji je prepoznao da pravna i fizička lica u Srbiji mogu da poseduju kripto, da trguju i prodaju taj kripto. Zakon je rekao da privredna društva koja su obavljala tu delatnost pre stupanja zakona na snagu i podnela zahtev NBS da dobiju dozvolu, mogu da nastave da rade. Mi smo po tom članu nastavili da radimo, a praktično sada smo dobili dozvolu da bez ikakvih daljih limita možemo da nastavimo da radimo kao legalna kripto-menjačnica preko koje pravna i fizička lica mogu da kupuju kriptovalute“, objasnio je Živković.
Veselinović: Izazov za bankarski sektor
David Veselinović, osnivač Vescon-a, rekao je da su na ovome radili 13 meseci.
“Važno je da je Srbija napredna zemlja kada je reč o kriptovalutama. Za našu firmu, ovo je nešto najznačanije u poslednjih godina dana, ali verujem da je još značajnije za domaće tržište, jer ljudi sada mogu da legalno da trguju kripto novcem, uključujući pravna lica koja žele da ulažu – kaže Veselinović za Telegraf.
Ističe i da je Srbija, zbog Zakona o digitalnoj imovini, praktično pionir na ovom polju, ali Veselinović ne krije i da su pred njima razni izazovi, posebno što se tiče bankarskog sistema.
“Banke podležu rigoroznim kontrolama, tako da treba sve uskladiti, kako bismo mogli da vršimo transakcije unutar bankarskog sistema. Treba nam priključak svetskom sistemu, jer se kripto i dalje smatra rizičnom imovinom. Opet kaže, unutar Srbije je to sve regulisano, ali na mnogim tržištima nije. Jedan od glavnih izazova biće sprečavanje pranja novca.”
