Više
    - Reklama -

    “Ne isključujemo mogućnost za akvizicije”

    Još članaka iz ove rubrike

    „Pravilo je da krize dovode do pogoršanja uslova kreditiranja, pa su ekspanzivna monetarna politika centralne banke, moratorijumi, relaksiranje regulativa i garantna šema bili dobri odgovori. Sada je jasno da će oporavak privrede biti neravnomeran, u obliku slova K. Preduzeća će pre ili kasnije prilagođavati broj radnih mesta promenjenim okolnostima, tako da će u dužem periodu biti prisutni rizici od rasta nezaposlenosti. U upravljanju kreditnim rizicima se aktivno prati i analizira uticaj krize na privredne sektore i građane, i adaptira se kreditna politika“, ukazuje Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke, u intervjuu za časopis „Svet bankarstva i investicija“. 

    Ova godina je za Raiffeisen banku u znaku jubileja – dve decenije kako su prisutni na bankarskom tržištu Srbije. Izazova je bilo i biće, pandemija je nešto što se tiče svih, ukazuje naš sagovornik, ali su uprkos tome promene neizbežne. Šta na polju digitalnih usluga priprema Raiffeisen banka, da li su zainteresovani za akvizicije u Srbiji, o moratorijumu, kretanju kamatnih stopa i dinarizaciji, samo su neka od pitanja na koje je odgovor dao naš sagovornik.

    Da li su po Vašem mišljenju banke u Srbiji pokazale otpornost i fleksibilnost na izazove nastale usled pandemije COVID-19? 

    Banke su pružile kreditnu podršku i građanima i privredi zadržavajući visok nivo likvidnosti i kapitalne adekvatnosti. U 2020. godini ostvaren je kreditni rast od 9,9% uz učešće problematičnih kredita od 3,7% (za 0,4 procentnih poena niže u odnosu na 2019). U ovom delu Evrope samo je u Mađarskoj kreditni rast bio veći. Ogroman broj klijenata je bio servisiran u prva dva „opt-out“ moratorijuma (ukupno pet meseci trajanja) uz treći, „opt-in“, koji je u primeni od decembra prošle godine. Podržana je državna garantna šema za mikro, mala i srednja preduzeća po kojoj su banke do sada ugovorile 1,56 milijardu evra kredita. Otvorile su i servisirale veliki broj računa građanima i privredi za primanje državne pomoći. Na primarnim aukcijama su podržale likvidnost državnog budžeta kupujući obveznice. Na sekundarnom tržištu državnih papira su održavale likvidnosti i time pomogle da se kamatne stope po kojima se država zadužuje drže na stabilnom nivou. 

    Promene su bile neizbežne i u načinu rada od kuće.

    U dobro organizovanim bankama značajan deo zaposlenih je mogao da radi od kuće. Vodilo se i vodi se računa o zaštiti zaposlenih na radu. Na kraju, ne manje važno, banke su pomagale i zdravstveni sektor. Naša banka je preko Unicefa obezbedila 10 respiratora. Donirali smo i 50 zaštitnih kutija za devet bolnica, bolničke krevete, kiseoničke protokomere… Prvoj beogradskoj gimnaziji smo poklonili računare. Nastavili smo da pomažemo i JDP, galeriju „Ozon“ i Košarkaški savez Srbije, SOS Dečija sela… Siguran sam da su i druge banke imale dosta takvih aktivnosti. Ovo sam morao da istaknem jer se o bankama u medijima piše često jednostrano, senzacionalistički. Banke nikakvu pomoć, minimalce, odlaganje poreza od države nisu ni tražile ni dobile.

    Koliko je klijenata Raiffeisen banke iz segmenta stanovništva, a koliko privrede iskoristilo mogućnosti moratorijuma, kakvo je interesovanje za poslednji reprogram?

    Što se građana tiče, za moratorijum se prijavilo do sada njih 3.795. Mikro preduzeća 271 i malih 50. To je nešto ispod 50 miliona evra u obimu. U segmentu srednjih i velikih nismo imali zahteva. Moratorijum ima smisla za one građane i privredu koji se suočavaju sa značajnijim padom zarada i prihoda usled pandemije i zbog toga imaju teškoće u otplati obaveza.

    Na nivou bankarskog tržišta, kod kompanija je u četvrtom kvartalu prošle godine zabeležen rast kredita za likvidnost i obrtna sredstva i pad kredita za investicije. Kod građana rasli su gotovinski i stambeni krediti. Učešće loših kredita kod naše banke je bilo 2,8%, što je niže nego na tržištu za 90 bazičnih poena i niže nego u 2019. godini.

    Kako biste objasnili ekspanziju stambenih kredita, da li je to dugoročno potencijalni rizik za stanovništvo?

    Kamatne stope su na istorijskom minimumu. I to je ključna stvar koja gura tražnju i kod nas i u Evropi. Svaki kredit jeste rizik. Za svakog onog ko izgubi posao ili deo prihoda to je, naravno, rizik. Postoji i rizik od promene kamatne stope (najveći broj kredita je vezan za promenljivu kamatnu stopu) i kursni rizik, kao i to šta će se dešavati sa kretanjem cena na tržištu nekretnina. Ono sto umanjuje rizike jeste prudencijalna regulativa i kreditne politike banaka u pogledu iznosa učešća i odnosa izmedju rate i mesečnih prihoda.

    Ako je nekad na prvom mestu bilo smanjenje troškova i čekanja u redovima, sada je zamajac digitalizaciji #ostanitekodkućebuditesigurni… Prvi ste na bankarskom tržištu ponudili onlajn keš kredit. Za Raiffeisen bankom su krenule i drugi. Kao banka-inovator, šta je ono što se može očekivati od novih usluga na polju digitalizacije? 

    Da, prvi smo ponudili iKeš, onlajn kredit i za one koji nisu klijenti naše banke,  tu i dalje radimo na unapređenju korisničkog iskustva. Jako smo ponosni na prestižnu „Finovate“ globalnu nagradu za taj proizvod. Uveli smo i onlajn faktoring za privredu na kome smo sarađivali sa lokalnim startapom koji je dobio nagradu na našem Elevator Lab izazovu. Naš pametni bankomat – višenamenski uređaj na kojem možete obaviti niz usluga i izbeći čekanje u redu je „state of the art“. Radimo na novim funkcionalnostima mobilnog, internet bankarstva i rešenja za plaćanje putem Android mobilnih telefona RaiPay-a, a vrlo brzo slede još neka iznenađenja o kojima mi kolege ne daju sada da pričam, a moći će da se obavljaju i iz fotelje. 

    Razlika između kamatne stope za kredite indeksirane u evrima i domaćoj valuti sada je na istorijskom minimumu. Ista je situacija i sa kamatnim stopama na štednju. Kakve su Vaše projekcije?

    Izlazak ECB-a iz ekspanzivne monetarne politike biće spor, a kamatna stopa  niska sve dok se inflacija ne bude kretala održivo prema cilju. Očekujemo da depozitna stopa ECB-a dođe na nulu tek 2025. godine. Što se tiče referentne kamatne stope na dinar – očekujemo da ostane na 1% do kraja ove godine i da prvu promenu vidimo u 2022. godini.

    Analitičari očekuju da će nakon sumiranja negativnih posledica pandemije, biti dodatno podstaknuta konsolidacija na bankarskom tržištu centralne i istočne Evrope. I u Srbiji postoje manje banke velikih grupacija koje pokazuju interesovanje da menjaju vlasnika. Da li je Raiffeisen banka zainteresovana za akvizicije?

    Organski rast nastavlja da bude naš prioritet. Zemlja i bankarsko tržište jesu atraktivni za investiranje i ne bih isključio takvu mogućnost.

    Kako ocenjujete proces dinarizacije u Srbiji? Dinar je stabilan, inflacija je već duži period niska, ali je teško breme hiperinflacije iz devedesetih godina?

    Ide to u dobrom pravcu. Učešće dinarskog kreditiranja je iznosilo 37,3% krajem 2020. godine, što je za 4,2 pp bolje nego na kraju 2019. godine. Dugoročna stabilnost makroekonomskih indikatora jeste ključ za ovu bravu.

    Zajedno sa svojim timom, osnovali ste prvi investicioni fond, dobrovoljni penzijski fond i uveli ste prve kastodi usluge u Srbiji. Osim toga inicirali ste i definisali pravila za uvođenje dinarske referentne stope – Belibor i Beonia. Kada pogledate unazad, da li ste zadovoljni, da li je moglo više? Šta bi moglo da se sada učini?

    Ove godine slavimo 20 godina rada u Srbiji. Urađeno je mnogo pre svega zahvaljujući sjajnom timu ljudi sa kojima imam sreću da radim i vlasnicima koji na biznis ne gledaju od danas do sutra, te našem prvom šefu Bošku Kostiću, a zatim i mom prethodniku, Oliveru Roeglu. Svako će reći da je moglo bolje. Bilo je i grešaka, naravno, nekih zbog kojih duboko žalim. I sada i ubuduće bićemo „opsednuti“ unapređenjem iskustva koji klijent ima u interakciji sa nama. Zato smo i napravili agilnu organizaciju koja se bavi takozvanim day to day banking-om, digitalnim kreditiranjem i „izvrsnošću“ proizvoda. I tu, ali i u drugim delovima banke neumorno inoviramo. Uz korišćenje mašinskog učenja, napredne analitike (za  koju smo postali i centar u grupaciji), niza mikroservisa, možemo u velikoj meri dodatno unaprediti poslovanje. Pored svega navedenog, istakao bih i da ćemo, u skladu sa jednom od osnovnih vrednosti vizije i misije naše grupacije, veliku pažnju posvetiti i pitanju odgovornog finansiranja, uz poseban akcenat na proceni uticaja aktivnosti klijenata na životnu sredinu, a sa ciljem da se podrže dugoročno održive aktivnosti i projekti.

    Predsednik ste i Upravnog odbora Američke privredne komore (AmCham), kako sa te pozicije sagledavate poslovno okruženje u Srbiji, uslove za strane investicije? Šta bi trebalo menjati odmah, srednjoročno i dugoročno?

    Kao umereno zadovoljavajuću, poslovnu klimu ocenjuje 63% članova AmCham-a, što je i najčešća ocena u prethodnih pet godina. Srbija je dobra u privlačenju stranih investicija koje dostižu i do 7% BDP-a. Međutim, važne su i domaće privatne investicije koje su nedovoljne. Preduslove za veći rast naše članice vide u unapređenju vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i borbi protiv korupcije, kao i unapređenju transparentnosti zakonodavnog procesa uz konsultacije sa privredom. 

    AmCham vidi prostor za unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, u optimizaciji procedura, njihovoj digitalizaciji, ali i u poboljšanju poreskih, carinskih i procedura iz oblasti deviznog poslovanja i zdravstva. Suzbijanje nelegalne trgovine na internetu, unapređenje ekoloških zakona i radno-pravnog zakonodavstva takođe su visoko na listi prioritetnih reformi za bolji privredni ambijent. Tu je i sinergija javnog i privatnog zdravstva, a u cilju postizanja efikasnije zaštite zdravlja naših građana. 

    Odgovori

    Molimo unesite svoj komentar!
    Ovde unesite svoje ime

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo