Venecija ne samo da tone, već se i smanjuje. Sedamdesetih godina prošlog veka u Centro Storico, glavnom ostrvcetu i istorijskom centru Venecije, živelo je oko 175 000 stanovnika. Od prošle godine taj broj je bio ispod 50 000. Ono što je u stalnom porastu je turizam, tako da sada u Veneciji ima više turističkih kreveta nego stanovnika. Prošle godine ju je posetilo 20 miliona ljudi koji su se gurali na pet kvadratnih kilometara. Međutim, Venecija je samo vrh ledenog brega. Studije pokazuju da 80 odsto putnika sada posećuje samo 10 odsto svetskih turističkih destinacija.
Prošle nedelje, Venecija je preduzela mere protiv „prekomernog turizma“, uvodeći naknadu od 5 evra za one koji grad obilaze na jednodnevnom izletu. Cilj, kako je rekao gradonačelnik Venecije Luiđi Brunjaro, „nije zatvoriti grad, već ne dozvoliti da eksplodira“. Uprkos tome što je ovo zamišljeno da pomogne stanovnicima da im grad bude pogodniji za život, oni su bili prvi koji su se pobunili. Tvrde da prodaja karata svodi njihov grad na zabavni park — i da predstavlja „diznifikaciju“ (aluzija na Dizni parkove) Venecije kao i da je malo verovatno da će cena odvratiti nekoga od posete.
Slično je i na Kanarskim ostrvima. Prošlog vikenda na ulice je izašlo oko 60.000 ljudi da izrazi svoje nezadovoljstvo zbog hordi turista, čiji dolazak pravi gužve i podiže cene hrane i smeštaja, a od kojih veliki deo društva zapravo nema nikakvu korist. Naime, u 2023. godini, više od 16 miliona turista je posetilo Kanarska ostrva, što je najveći broj koji je ikada posetio region a podaci iz 2024. sugerišu da bi ova godina mogla da obori taj rekord.
Uticaj TikTok-a
Uzroci prekomernog turizma (overtourism) – dolaska previše turista na jedno mesto u isto vreme – su složeni. Tu je ogroman rast srednje klase u Indiji i Kini, jeftine avionske karte kao i ekspanzija društvenih mreža, koje su stvorile generaciju opsednutu snimanjem selfija ispred velikih umetničkih dela ili znamenitosti. Ovaj poslednji faktor naterao je Luvr da razmisli o premeštanju „Mona Lize“ u sopstvenu sobu gde posetioci mogu slobodnije da poziraju ispred najpoznatije slike na svetu.
Takozvani social media tourism nije novost. Pre TikToka, Reddit se dugo koristio za praktične savete za putovanja umesto vodiča, YouTube influenseri vodili su svoje pratioce sa sobom a Instagram je odigrao posebnu ulogu u planiranju putovanja, podstičući lov na „instagramične“ lokacije i „skrivene dragulje koje morate posetiti“.
Američka marketinška agencija MGH nedavno je sprovela istraživanje koje je pokazalo da je TikTok taj koji ima najveći uticaj na turizam i putovanja. Šesdeset odsto korisnika je reklo da su se zainteresovali za posetu novoj destinaciji (grad, plaža, park, itd.) nakon što su videli TikTok video o tome. Ali ne ostaje sve samo na interesovanju, već ti korisnici u ogromnom broju i „stupaju u akciju“. Trideset i pet odsto — ili približno 52,5 miliona ljudi — otputovalo je da poseti novu destinaciju nakon što ju je videlo na ovoj popularnoj mreži.
Trendovi putovanja postali su vrlo konkretni
Iako TikTok inspiriše pripadnike svih generacija, milenijalci su posebno pod uticajem ove platforme kada su u pitanju njihovi planovi putovanja, čak njih 45 odsto. I čini se da će se ovaj uticaj na odluke o putovanju nastaviti sa mlađim generacijama, jer mnogi pripadnici generacije Z zaobilaze Google i koriste TikTok kao pretraživač. Kako kaže jedna predstavnica te generacije, on joj daje orijentire po određenom broju dana koji unese, rute koje sadrže sve što treba da vidi i niche sadržaj i predloge. S druge strane, ako tražite ove stvari na klasičnom pretraživaču, morali biste da lutate po desetinama stranica od kojih svaka ima po otprilike 25 rezultata.
Zapravo, trendovi putovanja postali su vrlo konkretni. Aplikacije su puna kontent kreatora koji putuju na mesta iz TV serija ili filmova. Neki od njih su se „specijalizovali“ za sve lokacije iz popularne Netfliksove serije „Emily in Paris“ dok drugi istražuju Dubrovnik na osnovu scena iz „Igre prestola“. Prošle godine, beauty influenseri postali su opsednuti francuskim apotekama, poznatim po svom širokom i pristupačnom asortimanu proizvoda. Ne treba zaboraviti ni fanove muzičkih zvezda: pesme Tejlor Svift ne samo da daju inspiraciju za putovanja, već se i njena globalna Eras turneja pretvorila u priliku za putovanje (pojedini su „skupljali“ gradove, tačnije avio karte i ulaznice sa turneje kao Pokemone). Isto važi i za Bijonse, čija Renaissance turneja je pokrenula fanove da „skaču“ sa leta na let i koncerta na koncert, opisujući iskustvo kroz blogove i vlogove.
A šta su posledice?
Na mnogo načina, takvo interesovanje treba pozdraviti. Poseta drugim zemljama ima puno benefita, putnici uče o drugim kulturama i stvaraju snažna i trajna sećanja. Nažalost, cenu postaje teško platiti a najskuplja je ona koja se tiče klimatskih promena. Koralni grebeni, poput Velikog koralnog grebena i zaliva Maja na Tajlandu, koji su postali poznati po filmu Leonarda Di Kaprija, „Plaža“, propadaju od posetilaca koji rone i dodiruju korale, kao i turističkih brodova koji se usidre u vodama.
Očekuje se da će emisije ugljen-dioksida iz turizma u 2030. godini porasti za 25 odsto u odnosu na nivoe iz 2016. godine, što predstavlja povećanje sa 5 odsto na 5,3 odsto svih emisija koje je stvorio čovek. Problemi nisu samo globalni već i lokalni. Vlasnici nekretnina iseljavaju stanare radi pretvaranja nekretnina u AirBnb i Booking smeštaj, zbog čega kirije skaču u nebesa. U pojedinim malim mestima, broj turista i nekretnina za iznajmljivanje veći je od broja lokalaca pa se i koncept zajednice gubi.
Znakovi upozorenja su jasni i alarmantni. Rešenja su, nažalost, manje očigledna.
