Nemačka je napravila još jedan veliki korak u svojoj energetskoj tranziciji. Najveća evropska ekonomija prvi put je eksplicitno postavila cilj postepenog napuštanja fosilnih goriva do 2045. godine. Do sada je Berlin prvenstveno govorio o dostizanju klimatske neutralnosti. Nova mapa puta ide korak dalje. U njoj se jasno govori o prelasku sa fosilnih goriva.
To je značajna promena i sa ekonomskog stanovišta. Nemačka je najveća industrijska sila Evropske unije. Njena energetska politika direktno utiče na industriju, investicije i tržište energije širom Evrope, navodi The Guardian.
Nemačka želi 80 odsto struje iz obnovljivih izvora
Jedan od najvažnijih ciljeva odnosi se na proizvodnju električne energije. Do 2030. godine najmanje 80 odsto nemačke potrošnje električne energije trebalo bi da bude pokriveno iz obnovljivih izvora.
Zvanični podaci nemačkog Ministarstva privrede i energetike pokazuju koliko je taj plan ambiciozan. Obnovljivi izvori su 2024. činili 54,4 odsto snabdevanja električnom energijom.
Nemačka zato u svega nekoliko godina mora značajno da poveća kapacitete. Planirano je da instalirani solarni kapacitet do 2030. dostigne najmanje 215 gigavata. Cilj za vetroelektrane na kopnu iznosi 115 GW. Za vetroelektrane na moru predviđeno je najmanje 30 GW.
Više podataka o zvaničnim energetskim ciljevima dostupno je na sajtu nemačkog Ministarstva privrede i energetike.
Ogromne investicije menjaju nemačku privredu
Energetska tranzicija odavno nije samo pitanje ekologije. Ona postaje jedno od ključnih ekonomskih pitanja za Nemačku.
Elektrifikacija industrije, transporta i grejanja povećaće potrošnju električne energije. Istovremeno, potrebno je graditi nove proizvodne kapacitete, mreže i sisteme za skladištenje energije.
Prema procenama nemačkog Ministarstva privrede, potražnja za električnom energijom mogla bi da poraste sa oko 525 TWh iz 2023. na čak 750 TWh do 2030. godine.
To znači da Nemačka mora istovremeno da poveća proizvodnju zelene energije i prilagodi infrastrukturu mnogo većoj potrošnji.
Zvanična analiza nemačkog tržišta električne energije pokazuje da Berlin upravo elektroenergetskom sektoru daje centralnu ulogu u dekarbonizaciji zgrada, industrije i saobraćaja.
Manje uglja, nafte i gasa
Nova mapa puta potvrđuje i ranije postavljeni cilj napuštanja uglja.
Nemačka planira završetak korišćenja uglja najkasnije do 2038. godine, uz mogućnost da se taj rok pomeri na 2035.
Istovremeno je najavljeno smanjenje emisija metana za 30 odsto do 2030. godine, u skladu sa međunarodnom inicijativom pokrenutom 2021.
Nemačka industrija upozorava na nestašicu gasa: Zima bi mogla da donese novi energetski problem
Andreas Ziber iz organizacije 350.org ocenio je da eksplicitno postavljanje napuštanja fosilnih goriva kao političkog cilja predstavlja značajan pomak.
Ipak, nemačka energetska politika nije bez protivurečnosti. Dok država ubrzava ulaganja u obnovljive izvore, deo političke i ekonomske debate i dalje se vodi oko uloge prirodnog gasa i troškova zelene tranzicije.
Grejanje i transport ostaju veliki problem
Poseban izazov biće elektrifikacija transporta i grejanja. Bivša nemačka izaslanica za klimu Dženifer Morgan smatra da upravo u tim oblastima vlada mora da učini više.
Prelazak sa uglja, nafte i gasa na obnovljive izvore, prema njenoj oceni, može da poveća energetsku nezavisnost Nemačke. Istovremeno bi mogao da smanji izloženost građana i kompanija naglim promenama cena fosilnih energenata.
Međutim, politički otpor već postoji. Propisi koji podstiču zamenu sistema grejanja na gas i naftu izazvali su prethodnih godina snažnu političku debatu. Tokom 2026. deo pravila dodatno je ublažen, što pokazuje koliko će sprovođenje dugoročnih klimatskih ciljeva biti politički zahtevno.
Zašto je odluka Nemačke važna za evropski biznis?
Nemačka odluka daleko prevazilazi njene granice. Kao najveća ekonomija EU i jedna od najvažnijih industrijskih baza sveta, Nemačka ima ogromnu kupovnu i investicionu moć. Promena njenog energetskog sistema otvara veliko tržište za proizvođače solarne opreme, vetroturbina, baterija, toplotnih pumpi i tehnologija za električne mreže.
Ali tranzicija donosi i rizike. Industrijske kompanije moraće da investiraju u elektrifikaciju i energetsku efikasnost. Stabilnost mreže postaće još važnija. Cena električne energije ostaje ključna za konkurentnost nemačke industrije.
Kako je BP „prevario“ ceo svet?
Upravo zato Berlin pokušava da spoji tri cilja koja nije jednostavno ostvariti istovremeno: dekarbonizaciju, sigurnost snabdevanja i prihvatljive cene energije.
Zvanični nemački dokumenti pokazuju da je cilj da elektroenergetski sistem već oko 2035. bude gotovo klimatski neutralan. Krajnji cilj ostaje klimatska neutralnost čitave ekonomije do 2045.
Energetska tranzicija postaje ekonomska strategija
Nemačka je posle energetske krize posebno osetljiva na pitanje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Zato Berlin obnovljive izvore više ne posmatra samo kao instrument klimatske politike. Oni postaju deo strategije energetske bezbednosti i industrijske konkurentnosti.
Koliko će ta transformacija koštati i kakav će efekat imati na nemačke kompanije, tek treba da se vidi.
Jedno je, međutim, jasno. Ako najveća evropska ekonomija zaista napusti fosilna goriva do 2045. godine, neće se promeniti samo nemačko tržište energije. Promeniće se investicioni tokovi, industrijski lanci i poslovni modeli širom Evrope.
