(Ne)očekivano se više psuje u poslovnom svetu. Psovati ili ne?

Mirjana Pašćan
Mirjana Pašćan
Editor, Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

Da li psujete?

Ako psujete, koliko psujete?

Kada psujete?

Ako ste u grupi ’psovača’ pre svih ćete razumeti sledeći podatak:

Prošle 2021. godine u menadžerskom okruženju psovalo se više nego ikad. Čak je zabeležen rast od 60% u odnosu na prethodne godine.

Platforma Sentieo koja se bavi finansijskim i korporativnim istraživanjima, obradila je podatke pošto su pregledali transkripte 9 hiljada menadžerskih razgovora putem konferencijskih veza tokom prethodne godine. Pošto su dobro prečešljali rečnik sagovornika, pronašli su psovke u 166 razgovora. Pre dve godine psovki je bilo u 104 razgovora, a 2019. u 112.

Na prvu loptu, procentualo, ovo je vrlo mali postotak. Ali, problem je što je ovo rekord svih godina od kako se broje izgovorene psovke.

Pitanje koje se nameće je zašto se prošle godine za 60% više psovalo u menadžerskim krugovima? Otkud toliko ’jačanje’ vokabulara nepristojnim rečima?

Šta kaže struka – psovati ili ne?

Ako biste se pozvali na nekog od psihologa ili lingvista koji se bave poreklom psovanja i tražili objašnjenje, jedan od vodećih, Majkl Adams bi vam rekao:

Psovke ljude udružuju. Izgovaranje ’ružnih reči’ neočekivano dobro učvršćuje i neguje međuljudske odnose. Kao da se psovanjem ljudi bolje razumeju i jedan drugom šalju signal da su istomišljenici što odnos čini bliskijim“.

Profesor Adamas piše da je i u poslovnom okruženju, formalnom i korporativnom, psovanje neka vrsta podrške među zaposlenima. Psovanjem se stvara krug poverenja što jača timske veze i pozitivno deluje na međuljudske odnose.

Na kraju, kako kaže profesor, psovanje ’skida maske’ i kao da skida deo tereta, olakšava. A, kad su poslovni odnosi u pitanju, tenzija i konflikti su uobičajena stanja. Ovo je moguće objašnjenje zašto je značajno povećan broj psovki u 2021. Više tenzije, više psovanja.

Još razloga za psovanje?

Značajno povećanje rada od kuće, u uslovima koji su opušteniji (od odevanja do okruženja) utiče na ’opuštanje’ rečnika. I tu se može naći razlog zašto su menadžeri više psovali prethodne godine.

Ko to psuje?

Dejvid Stilvel je još jedan cenjeni istraživač ljudskog ponašanja sa Kembridža. U jednoj od svojih studija o psovanju, naveo je:

Oni koji koriste psovke pametniji su i generalno iskreniji. Ako neko psuje više od uobičajenog, znači da ne filteriše svoj jezik, ne bira reči, pa je pretpostavka i da je istina to što govori.

Nije sve ovo podrška psovanju svuda i uvek i u svakoj situaciji, pogotovo poslovnoj.

Ako psovke opuštaju, u redu je.

Ako čine da se ljudi udružuju i bolje razumeju, i to je u redu.

Ako pomažu da se lakše prebrode krize kakva je, recimo, obeležila 2021. godinu, i to je u redu.

Zbog nekoliko ’ružnih reči’ nikome neće propasti imperija. Samo, i psovke treba birati, kao i svake druge reči.

Preporučujemo

Pratite nas