Nezaustavljiv Čarls Darvin: Zašto treba da upoznate takvu ličnost?

Pre 140 godina u proleće umro je jedan od najzanimljivijih naučnika ikada rođenih.

Život Čarlsa Roberta Darvina jedan je od primera istrajnosti na kojoj je lako učiti, ali pre svega znatiželje koja je godinama podsticala ovakvu istrajnost.

Osim što za Darvinovo ime zna svaki stanovnik planete Zemlje, on je jedan od umova koji su bitno promenili tok nauke i razumevanje prirode.

Pretpostavke o poreklu živih bića, o prirodnoj selekciji i prilagođavanju sakupio je u tekstove na kojima je ceo život radio, tačnije od momenta kada se ukrcao na čuveni brod Bigl. Tada je imao samo 22 godine i krenuo je sa posadom na put oko sveta sa namerom da istražuje biljni i životinjski svet. Ovo istorijsko putovanje trajalo je 5 godina i od njega je sve počelo – počeo je Darvinov rad na teoriji evolucije.

Čarls Darvin na delu

Na stranu nemerljiv doprinos jednog uma 19. veka prirodnim naukama. Treba ga prepustiti botaničarima ili zoolozima.

Ono što je vredno, poučno, pa i intrigantno je ličnost Čarlsa Darvina, njegov odnos prema problemima i novim idejama. Iza sebe je ostavio dosta rukopisa i knjiga, pa i Autobiografiju, koja je dragocena svakome ko želi da upozna Darvinom privatan i poslovan svet. Njegovo delo Poreklo vrsta jedno je od prodavanijih i na listi je najuticajnijh knjiga svih vremena.

To što bi vas sigurno impresioniralo vezano za Darvina je njegova znatiželja.

Zadivila bi vas njegova neumoljivost kada su u pitanju ideje koje zastupa.

Kao i svi velikani, izuzetno je bio istrajan i radan.

Nikada nije sledio javno mnjenje niti ga je zanimalo šta drugi misle. Za Šekspirova dela je otvoreno govorio da su dosadna.

Nije mnogo mario za sve napade na teoriju koju je postavljao. Za njega je polemika značila gubitak vremena i energije.

Iz njegove Autobiografije bi se reklo da je patio od agorafobije u zrelom dobu. Pošto je imao strah od ljudi, čak je prekinuo i komunikaciju sa svojom decom. Mučili su ga nesanica, bolovi u stomaku, halucinacije, histeričan plač. Neće vam promaći i komentari pojedinih biografa da je Darvin imao ozbiljnijih psihičkih problema.

Pošto je Darvin dete bliskih rođaka, baš kao i njegovi preci po tradiciji, i njegova deca su rođena iz incesta. Nijedno od desetoro dece ha nije nadživelo, što su istraživači DNK Darvinovih pripisali upravo incestu. Bio je to danak engleskoj tradiciji.

Darvin u crtama

Teško je uporediti se sa jednim istraživačem, inovatorom, naučnikom, pa i porodičnim čovekom kakav je bio Čarls Darvin. Staviti se u kožu Darvina dodatno bi bilo otežano zbog distance od vek i po, ali svejedno, možete da se zapitate da li biste imali odvažnosti (neki bi rekli i ludosti), spremnosti i na kraju znatiželje da vodite život kakav je odabrao veliki Darvin.

  • Prekida studije medicine koje su bile obaveza i želja oca lekara. Kao neuspeli student medicine, ipak svršava studije za anglikanskog sveštenika. Praktično okreće leđa celog uglednoj porodici i ukrcava se na brod oko sveta koji se, ni manje ni više, zove Bigl (rasa pasa).
  • Građa nosa ne zadovoljava kriterijume kapetana broda i kabinskog cimera koji svesrdno veruje u teoriju da građa tela određuje karakter. Darvin je imao prćast nos, što je loša karakterna predispozicija, ali ga kapetan ipak ukrcava zbog ’britkih misli’ (kako stoji u Autobiografiji).
  • Ambicija je veliki pokretač i sve što je želeo je da bude deo ekipe vrhunskih prirodnjaka. Ali, slava ga ne zanima. Darvin je pisao o sebi:“Ne zanima me javnost i siguran sam da ni jedan potez koji sam napravio nije bio potez ka popularnosti i slavi“.
  • Znao je da će ga živog razapeti na krst po povratku sa puta oko sveta u Englesku jer se kao sveštenik anglikanske crkve izjašnjavao za teoriju da su vrste na Zemlji nastale prirodnim odabirom. Život je završio kao nepokolebljivi agnostik.
  • Za deset godina nakon povratka sa Bigla napravio je nacrt svoje teorije u nekoliko eseja. Ali, tek posle 28 godina završava i objavljuje svoje najveće delo Poreklo vrsta. „Uradio sam najbolje što sam mogao i za to je trebalo mnogo vremena. Nema čoveka koji bi to bolje uradio“, pišete u Autobiografiji.
  • Konačno Darvinovo najveće delo izlazi iz štampe, rasprodaje se za 7 dana, ali on ne odlazi na promociju jer ima ’preča posla’.

Ništa bez buba

Jednu od zanimljivijih slika iz života Čarlsa Darvina navodi njegov istoričar Laura Becig. Ovo je anegdota koja najbolje opisuje ličnost kakva je bio čuveni prirodnjak. Govori o njegovoj znatiželji i upornosti i ukazala je da će ondašnji mladić sazreti u velikog naučnika.

Još kao mladić Čarls Darvin je bio opsednut bubama. Bio je toliko znatiželjan da je često u šakama držao insekte. U jednoj jednog, u drugoj drugog. Ali, kada bi ugledao i treću, morao je da nađe način da je uzme, ali nije imao slobodnu ruku. Zato je jednu bubu stavio u usta. Desilo mu se, kako je pisao, da ga siroti insekt ujede za jezik, pa je od bola morao da ga ispljune. Od šoka je otvorio i jedan od dlanova i tako izgubio i drugog. Tako mu je ostao samo jedan u šaci“.

Jedan je i Čarls Darvin, za neke prorok, a za neke samo naučnik koji nije odustajao.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde