Svu svoju imovinu veliki srpski privrednik i trgovac Nikola Spasić (1838-1916) ostavio je testamentom za osnivanje Zadužbine za razvoj privrede i zdravstva u Srbiji. Prema nekim izvorima koje potvrđuje i novinar i istraživač Drago Delić, Zadužbina Nikole Spasića je po vrednosti bila jednaka Nobelovoj. Služila je ciljevima koje je njen osnivač i veliki privrednik postavio.
Spasić je za života podigao lokale, dućane, poslovne prostore. Donosili su dobru zaradu tako da je njihov vlasnik prestao da se bavi trgovinom i upravljao je rentiranjem poslednjih 15 godina života. To su one građevine gotovo s početka do kraja neparne strane ulice Kneza Mihaila u Beogradu.
Glavnica se nije trošila
Nakon smrti Nikole Spasića, Odbor Zadužbine je nastavio da radi po zaveštanju zadužbinara, kako piše Delić. Tako su širom Srbije podignuti „brojni zasadi voća i povrća, ogledni primeri pčelarstva, mlekarstva i vinogradarstva, radionice za osposobljavanje mladih žena i devojaka za vođenje domaćinstva i porodice“.
Zapravo je Zadužbina finansirala seljake da razvijaju poljoprivrednu proizvodnju. Obezbeđivala je plaćala agronome i stručnjake da seljacima pomognu u proizvodnji i postizanju većeg roda. Novac za ovakve projekte članovi odbora su koristili novac samo iz kase u koja se punila zaradom Zadužbine. Njena glavnica se nije trošila. Tako je bilo sve do Drugog svetskog rata. Tada je sve nacionalizovano i upravi Zadužbine ostavljen je samo jedan stan od 68 kvadrata što su tvorci novog poretka procenili kao dovoljno.
Nikola Spasić preduzetnički duh
Nikola Spasić je svoj poslovni put počeo kao zanatlija u svojoj radnji u Beogradu proizvodeći opanke sa suprugom Leposavom. Radili su u dvorišnoj kući u kojoj su i živeli. Po rečima Delića, radili su po ceo dan, a na spavanje su odlazili pošto gotove opanke odlože u magacin ili u izlog za prve jutarnje mušterije.
Brzo se pročuo kvalitet njegovih opanaka i radnja je imala ugled cenjene i u redovima se čekalo na kupovinu. Cena je bila vrlo pristupačna ’za samo groš veća od cene ulaznih sirovina i proizvodnih troškova’. Postoji podatak da se Spasićeva zanatska radnja širila velikom brzinom pa je i uspela da vojsci isporuči 25 hiljada opanaka u Drugom srpsko-turskom ratu.
Nikola Spasić je s početka bio ’mali industrijalac’. Ispekao je zanat u poznatoj kožarskoj radnji Radovana Barlovca gde je radio kao šegrt nakon prvog razreda gimnazije ili Liceja. Da bi mogao da nastavi školovanje, morao je da radi, pa je i za kratko vreme pokazao preduzetnički dar. Sa 28 godina je otvorio svoju kožarsku radnju sa ušteđevinom od 200 dukata i pozajmljenih 500. Opanci su u to vreme bili veoma popularni i kod Srba i kod Turaka, a Spasić je vodio računa o svakom detalju i sve je podredio poslu.
Rad i štednja
„Paralelno sa proizvodnjom, počeo je da trguje kožom i platnom i u nabavke je najčešće išao kočijama u Južni Banat i Bačku. Tačno se znalo kada Nikola dolazi po robu jer su dolazak najavljivali dobošari ili telali. Njegovi dolasci su se kasnije ustalili, pa su seljaci znali kojim danima će Spasić dolaziti i spremali su posebne porudžbine.
Nikada nije svraćao u mehane kao drugi trgovci. Jeo je hranu koju je poneo od kuće. Retko je odlazio u kafane i na važne gradske događaje. Savremenici su ga zapamtili kao veoma štedljivog, skromnog i mudrog čoveka čije su mišljenje i savet mnogi želeli da čuju.
’Rad i štednja’ bio je životni moto Nikole Spasića“, piše Drago Delić u Portretima najvećih srpskih industrijalaca.
Spasić je ulagao samo u sigurne poslove i više je voleo da novac drži u banci nego da uloži u neizvesne poduhvate.
Nikola Spasić zida palate
Zahvaljujući dobrom poslovanju sa ženom Leposavom uspeo je da napravi kuću u Dobračinoj ulici. Nešto kasnije ju je prodao da bi kupio plac i sazidao prvu od svojih palata sa parterom i dva sprata u Knez Miahilovoj 33.
Zatim je kupio imanje u istoj ulici broj 19 koje se graničilo sa Obilićevim vencom 17 sa druge strane. Sazidao je novu zgradu koja je imala i pasaž sa radnjama. To je bio prvi moderni pokriveni pasaž sa dućanima u Beogradu (jedan od tih pasaža je porušen i na tom mestu je sazidan tržni centar Milenijum).
Pred Balkanske ratove je kupio imanje Sloga na kome će Odbor iz sredstava njegove Zadužbine posle Spasićeve smrti sazidati velelepnu palatu u Knez Mihailovoj 47. To je najveća od svih Spasićevih kuća i prostirala se duž ulica Kralja Petra i Nikole Spasića.
Imovina
Nepokretnu imovinu koju je Nikola Spasić ostavio iz sebe i koja je ostala Zadužbini čine palate u Knez Mihailovoj koje se prostiru i u delu ulica Obilićev venac, Đure Jakšića, Vuka Karadžića, Kralja Petra i Nikole Spasića u Beogradu.
Pokretnu imovinu Zadužbine činile su akcije Narodne banke, Beogradske zadruge, Trgovačke banke, Prometne banke, Zadruge za podizanje zgrada, Crnogorske banke, Osiguravajućeg društva Srbija, Leskovačke udeoničke štedionice.
Nikola Spasić je bio i član upravnih odbora Narodne banke, Prometne banke, Osiguravajućeg društva Srbija.
Iz testamenta Nikole Spasića
U glavnom testamentu iz 1912. koji je Nikola Spasić predao na čuvanje Narodnoj banci, stoji da svu svoju imovinu ostavlja društvu „za opšte privredne ciljeve s tim da se samo prihodi izdaju za rečene ciljeve, a glavnica ne sme da se utroši, a nepokretno imanje ne sme se zadužiti ni prodati“.
Jedna od tačaka testamenta glasila je:
„Izvršioci mog testamenta izdvojiće iz dela pokretne imovine 350 hiljada dinara. Ovim novcem da se podigne bolnica na opštinskom zemljištu za bolesti koje odredi Sanitet, a kad bude gotova, da se preda Opštini beogradskoj“.
Ovaj deo testamenta je ispunjen i bolnica je sagrađena i otvorena 1935. i to je bila najmodernija bolnica u Srbiji. U početku, tu su se lečili samo siromašni građani, a kasnije je dograđena i danas je poznata kao Gradska bolnica na Zvezdari (KBC Zvezdara).
Pored ove, iz sredstava zadužbine podignute su po Spasićevoj želji bolnice u Kumanovu i Krupnju, Dom za iznemogle i sirote u Knjaževcu.
Danas se Zadužbina bori da vrati oduzetu imovinu koju je stekao Nikola Spasić. Pre više od 10 godina vraćeno je više desetina stanova u Knez Mihailovoj ulici sa zaštićenim stanarima. Vodi se borba da se vrate ostali stanovi, lokali koji bi Zadužbini donosili veliki prihod kako je planirao njen osnivač Nikola Spasić.
