Nova bolest zavisnosti kojoj se klanjaju

Na vrhu liste noviteta novog milenijuma su bolesti zavisnosti nezamislive za stanovnike prošlog ili pretprošlog veka. Zavisnost od video-igrica, interneta, vesti i društvenih mreža samo su upotpunile spisak već postojećih i dobro poznatih – kocka, narkotici, tablete, alkohol.

Ipak, jedna vrsta zavisnosti o kojoj se manje govori i piše tiče se ’posla’, ’rada’, ’zauzetosti’ i ’obaveza’. Bez šale uzima maha i može se konstatovati da raste broj zavisnika od obaveza i zauzetosti. Nije ni novina da se mnogi poslovni ljudi obraćaju stručnjacima za pomoć kako bi svoj život oslobodili od intenzivnog poslovnog ritma.

Bolest zavisnosti

Nikad nije dosta.

• Uvek postoje neke nove merdevine kojima se treba popeti.
• Preduzeća koja treba održati solventnim.
• Nikad dosta časova i edukacija koje treba završiti.
• Uvek je tu niz sastanaka kojim treba prisustvovati.
• Mnogo je mejlova koji čekaju odgovor.
• Spiskova zadataka kojima se iznova i iznova dopisuju novi.
• Kućnih i porodičnih obaveza koje ne trpe odlaganje.

Nije neophodno citirati autore koji upozoravaju na hroničnu prezauzetost koja vlada poslovnim svetom. Svako je danas svedok da se mahnito živi, da je svako pritisnut vremenom i rokovima, da je mnogo stvari koje se neizostavno žele i privlače pažnju. Savremen čovek je zavistan od prezauzetosti.

Šta znači biti prezauzet?

Rej Vilijams ovako piše:

„To je stanje puno aktivnosti, stanje gde nema bespoličarenja. Kada je neko prezauzet, uglavnom je preopterećen, prenatrpan, preplavljen, vezan i pod stresom. Prezauzet čovek oseća da nema dovoljno vremena za sve aktivnosti koje mora ili želi da obavlja.“

Vilijams dalje postavlja suštinsko pitanje ’Zašto?’ ili ’Zašto su danas svi toliko zauzeti?’. Izvodi sedam razloga.

Sedam ključnih razloga

Prvi razlog, i verovatno najzaslužniji za polemiku, je prihvatanje zauzetosti kao statusnog simbola. Zauzeti se veličaju, oni su važni, bitni. Kada je prezauzet i nema vremena, čovek današnjice tako pokazuje svoju vrednost, pa čak i samopoštovanje, a njemu se ukazuje čast.

Vilijams piše da je prezauzetost i znak produktivnosti i lojalnosti kompaniji.

Prezauzetost danas može da se razume i kao ’strah od propuštanja’. Savremen čovek je u strahu da će propustiti informacije, dešavanja ili prilike. Potrošnja se prebacuje sa kupovine stvari (’imati sve’) na iskustva (’uradi sve’) kroz popunjavanje kelandara i profila na društvenim mrežama.

Zauzetost je nusproizvod novog digitalnog doba. Savremena kultura koja znači digitalnu prisutnost 27 sata sedam dana u sedmici izbrisala je granicu između poslovnog i privatnog. Multitasking je za pohvalu dok isključivanje sa mreža nikako nije.

Kada je zauzet, čovek sebi ispunjava vreme. Paradoksalno – u vreme izobilja izbora kada je čoveku ponuđeno nebrojeno opcija da ispuni svoje vreme, on ne ostavlja prazan prostor za nerad.

Zauzetost danas Vilijams vidi i kao neophodnost. Mnogo ljudi je prinuđeno da radi više poslova kako bi sebi i porodici obezbedio udoban život (po društveno prihvatljivim standardima).

I, prezauzetost se može razumeti i kao bekstvo. „Da ne bi sebi postavljali pitanja o svrsi života, o ključnoj ulozi koju svako treba da obavi ili da se ne bi suočavali sa emocionalnim bolovima i preživljenim traumama, ljudi beže u posao, obaveze i popunjene rokovnike“, još jedan je od razloga prezauzetosti.

Nemam život i bole me leđa

Analize vremena posvećenog obavezama su pokazale povećanje ’ludački zgusnutih rasporeda’ od 60-ih godina. Danas su već uobičajene izjave ’Nemam život’ ili ’Kako mi je samo potreban odmor!’ Ovakve izjave i životni stilovi se podrazumevaju i podržavaju.

Nabijeni tempo ne može da prođe nekažnjeno i bez posledica. U jednom od istraživanja kako prezauzetost utiče na organizam, dr Suzan Koven je zapisala:

„Poslednjih godina primećujem epidemiju ove vrste. Pacijent za pacijentom pati od istih tegoba – umora, razdražljivosti, anksioznosti, glavobolje, lupanja srca, bolova u leđima, debljanja.

Ne postoje testovi ili rendgenski snimci koji će dijagnostikovati stanje, ali ga je lako prepoznati. To je prezaposlenost.“

Ima li leka za sve koji bi da promene ovakav prezauzet stil života? Jedno od rešenja nudi Rene Braun:

„Pozivam vas da sebi postavite ovakva pitanja:

• Da li moji izbori hrane moju dušu i neguju moj duh ili su moji izbori samo privremeni odmori od ranjivosti i teških emocija?
• Da li me moji izbori ispunjavaju ili me ostavljaju da se osećam prazno i u neprekidnom traganju i jurnjavi?“

Tako je ljudska vrsta dobila još jedan oblik zavisnosti, što nije ni novina niti je iznenađenje. Navodi i na potrebu da se kao zavisnost i leči (ko uopšte prizna da je zavistan i da mu treba pomoć).