Ko kod se našao u situaciji teškog stanja, u okolnostima koje su uzrok lošim, opasnim događajima ili bilo kakvom poremećaju, proglašava stanje krize.
Da li se ovakve opasnosti primećuju u ekonomiji, privredi, proizvodnji, politici ili samo u psihičkom stanju pojedinca, svejedno je. Krštavaju se isto – kriza.
Šta znači kriza i čemu to?
Ako se za pomoć u razumevanju ovakvog stanja obratite starogrčkom ili latinskom, dobićete ovakav odgovor:
- Krisis (grčki) znači razdvajanje, biranje, odlučivanje.
- Crisis (latinski) prevodi se kao prosuđivanje i odluka.
Sve ovo uzeti u obzir znači i razumeti značenje svake krize – stanje koje je neprijatno, opasno, nesređeno, koje sobom nosi i oskudicu i nemaštinu, ali je i preloman trenutak. Kada dođe do krize, ako se oslonite bilo na ’grčki’ bilo na ’rimski’ koren, razumećete da svaka kriza traži neku odluku, zdrav razum i procenu. Kad je trenutak preloman, medicinar će u toku razvoja bolesti reći da je krizni trenutak.
Ako nema kriza, nema ni promene, nema rasta, nema prelaska u sledeću fazu razvoja, na meniju je stagnacija. Ali, nažalost, to je stanje koje nije održivo. Tako uči priroda i još nije zaslužila kontaargumentaciju.
Nova kriza na pomolu
Džim Šlekser je jedan od analitičara kriza, pre svega ekonomskih, poslovnih, na nivou kompanija. Jedan je malobrojnih autora koji od kraja ovog proleća nagoveštavaju da je na pomolu nova krizna situacija. Jedan je od samouverenih koji najavljuje velike promene koje su već počele, a kulminiraće u narednih nekoliko godina. Šlekser piše:
„Svi ste verovatno pratili šta se desilo kada je Banka Silicijumske doline (SVB) bankrotirala zbog krize likvidnosti. Banka je uložila svoj slobodni kapital u dugoročna sredstva, pa nije imala slobodnu gotovinu na raspolaganju.
Ono što je zastrašujuće je da je na horizontu još veća kriza o kojoj niko ne govori. Možda će od vas zahtevati da sasvim promenite način razmišljanja i odnos prema bankama, rentiranju prostora, zaposlenima, nekretninama, pa i vašem biznisu.“
Kako će se ova kriza odvijati?
Nadolazeća kriza koju Šlekser i njegovi istomišljenici najavljuju vođena je sve većom popularnošću rada od kuće. Za ovo je direktno kriv Covid i njegove tekovine.
Dok su se, po rečima Šleksera, mnoge kompanije godinama odupirale ovom trendu koji je inače bio zamenica za ’nerad’, pandemija ih je preobratila. Sila prilika. Igra se primenila i ljudi su shvatili i u praksi dokazali da su produktivniji kod kuće. Na sve to, nema gubljenja vremena i energije u transportu do kancelarija. U velikim gradovima svako dobro zna šta znači prevesti se do posla svaki dan.
Ova promena je već pokrenula čitav niz kaskadnih reakcija.
Prvu promenu će osetiti kompanije koje iznajmljuju poslovne prostore. Trebaće im samo polovina prostora ili čak i manje od toga.
„Ako su kompanije rentirale četiri sprata kancelarijskog prostora, sada će im trebati samo dva. Mnogi zakupci bi već sada otkazali višak prostora da nema dugoročnih zakupa koje su potpisali u godinama pre pandemije. Ti zakupi će isteći i nekom trenutku i krenuće nove nevolje“, objašnjava očekivan krizni scenario Šlekser.
Kako preživeti?
Nekada su poslovni prostori bili sigurna investicija. To prestaje da važi. Kako zakupci budu smanjivali kvadrate za rentiranje, tako će se stanodavci naći u teškoj situaciji. Doći će u situaciju da će izdavati manje prostora od planiranog i neće moći da otplaćuju svoje rate. S druge strane, ako nema potražnje za rentom prostora u jednoj zgradi, znači i da zgrada manje vredi.
„Ovde će na scenu nastupiti banke koje se moraju umešati“, predviđa analitičar. „Njihov će problem biti što je vrednost zgrade upola manja i neće moći da prodaju nekretnine i pokriju hipoteku. A, to znači da će se suočiti sa ogromnom krizom likvidnosti poput one koja je uništila SVB“ piše Šlekser.
Ovaj scenario je baš kao i bankarska kriza 2008-2009. koja je devastirala tržište stambenih nekretnina. Samo, ovoga puta, pokrenuće ga komercijalne nekretnine.
Šlekser podseća da će se sve ovo odvijati sporo, kako narednih godina budu isticali ugovori o zakupima. Mnoge će banke stoga biti u finansijskim problemima.
Savet Šleksera?
„Morate da promenite odnos prema svojim bankarima. Promenite model. Morate da razumete kakvim će svi biti izloženi rizicima i već sada počnete igru na sigurno. Kriza je tu i za nju morate biti spremni“, u kratkim crtama poručuje analitičar za sve koji bi da čitaju.
