Piše: Nebojša Nikolić PhD, CFA, FRM, Direktor u Sektoru za upravljanje rizicima, Deloitte Srbija
Konvergencija i usaglašavanje Srbije sa EU nosi sa sobom i obavezu uključivanja ESG koncepata u okvir obavezanog izveštavanja finansijskih institucija, osiguranja i kompanija u Republici Srbiji. Na izgled bezazlen zahtev, u realnosti potpuno novi koncepti i ‘domaći zadaci’ iz finansijskog kontrolinga koje treba inkorporirati u poslovanje i izveštavanje (koji će biti predmet eksterne revizije). Primer tome su sve češći ESG upitnici koji kruže kako po finansijskim institucijama i osiguranjima, tako i po srpskim kompanijama koje posluju (za početak) sa nemačkom privredom. Eklatantan primer je nemački Zakon o analizi lanca snabdevanja (SCDDA) stupio je na snagu 1. januara 2023. po kome su nemačke kompanije zakonski odgovorne za poštovanje ESG standarda (i van EU) u svojim globalnim lancima snabdevanja (u kojima svakako učestvuju i kompanije iz Srbije).
Obelodanjivanje informacija koje se odnose na ESG rizike sa kojima se finansijska institucija suočava treba da uključi kvalitativne i kvantitativne kriterijume. Kao deo obelodanjivanja očekuju se informacije u vezi sa definisanjem ESG rizika i procena njihove materijalnosti. Obelodanjene metrike treba da budu usklađene sa uputstvima koja dolaze iz regulatornih okvira, kao što su one koje je nedavno objavila Evropska bankarska asocijacija gde ESG metrike mogu uključivati, između ostalog: metriku izloženosti (npr. koeficijent zelene imovine, % sredstava koja se odnose na sektore koji doprinose klimatskim promenama), metriku zasnovanu na riziku, npr. % aktive koja je podložna tranziciji/ fizičkom riziku, distribucija ESG rezultata portfelja, metrike finansijskog uticaja (npr. očekivano oštećenje uzrokovano scenarijima tranzicije/fizičkog rizika) i metrike usklađenosti i uticaja (npr. % portfelja usklađenog ili odstupajućeg od obaveza iz Pariskog sporazuma, fizički intenzitet ugljenika po sektoru).
Transparentnost osnovnih metodologija i kriterijuma koji se koriste za izračunavanje pomenutih ESG metrika mora da bude zagarantovana. Ove metrike se u početku mogu računati na osnovu aproksimacija, koristeći procene i opsege, ali vremenom se očekuje apsolutna tačnost što će biti predmet revizorskih aktivnosti.
Glavni predloženi KPI od strane ECB je koeficijent zelene aktive (eng. Green Asset Ratio) ‒ GAR, koji uključuje u svoj obračun ekološki održive „zelene“ plasmane identifikovane prema EU taksonomiji u odnosu na ukupnu aktivnu, odnosno, prikazuje meru posvećenosti institucije održivosti životne sredine. GAR predstavlja ključni indikator za finansijske institucije koje podležu obavezama obelodanjivanja ESG informacija.
Izazovi
Izazovi koji nastaju prilikom izračunavanja GAR-a počinju, kao prvo, od propisane podele GAR-a na bilansnu i van bilansnu izloženost. Najveći izazov je svakako prikupljanje podataka sa aspekta o „zelenim aktivnostima“ kao i pitanje da li su prikupljeni podaci usklađeni sa taksonomijom EU ili ne. Kao drugo, potrebno je voditi računa o klasama aktive koje obavezno moraju ili koje ne smeju biti uključene u sam obračun GAR-a (npr. izloženost prema državama ne ulazi u obračun itd.). Finansijske institucije moraju da obelodane GAR na konsolidovanom nivou tj. na nivou „Glavnog GAR KPI“ indikatora u kome se prikazuje ukupna vrednost identifikovane „zelene aktive“ (eng. total environmentally sustainable assets) kako u iznosu tako i u vidu odnosa sa ukupnom aktivom. Takođe, zahtevaju se i „dodatni GAR KPI-jevi“ kao što su: GAR promena u odnosu na prethodni period, GAR izloženosti izvan EU, GAR knjige trgovanja, GAR finansijskih garancija kao i GAR prihoda od naknada i provizija. Kao dodatni nivo obelodanjivanja od jednog CFO-a traži se i sektorska podela po svakoj od prethodno navedenih kategorija i to po klasama: „ublažavanje klimatskih promena“ (eng. Climate Change Mitigation) i „prilagođavanje klimatskim promenama“ (eng. Climate Change Adaptation) kao i njihovim dodatnim potkategorijama svakog posmatranog „dodatnog KPI-ja“.
Zadaci savremenog CFO
U današnje vreme jedan savremeni finansijski direktor (CFO) treba da se izražava jezikom prijemčivim investitorima, da vlada savremenom tehnologijom, da deluje kao lider i inicijator promena u kompaniji kao i da bude pokretač digitalne transformacije, uz sve to, očekuje se da preuzima na sebe sve veći spisak odgovornosti koje kao obavezu kreiraju novi koncepti u sferi ESG, tj. održive životne sredine, društva i upravljanja. Svakako izazovi ne tako daleke budućnosti će biti da osmisli, prati i unapređuje operativne KPI- jeve i metrike u oblasti ESG-a. Identifikacija podataka u trenutnim sistemima i procesima kompanije za ESG upotrebu, kako finansijske tako i nefinansijske prirode, jeste i ostaće glavni izazov. Zahtevi za izveštavanje dovodiće do evolucije i optimizacije procesa i metoda prikupljanja podataka kako bi se zadovoljili zahtevi regulatorne i poslovne usklađenosti sa ESG. Kao što je i očekivano regulatori konstantno pokušavaju da odgovore na globalnu agendu za ESG usklađenost kroz povećane zahteve za izveštavanjem, a trenutni okvir ESG regulative je samo početak velikih promena u ulozi finansijskog kontrolinga, strukturama podataka i izveštavanju kompanija.
Jedini tržišni učesnici koji mogu da asistiraju i pomognu u ovako kompleksnim implementacijama novih zahteva su iskusne konsultantske kuće.
