I za ProCredit banku, ali i za ceo bankarski sektor, u ovom trenutku prilično je izazovno planirati rast i razvoj. U svim prethodnim krizama, a i u ovoj novoj, uvek smo bili dostupni i spremni da pratimo projekte koji imaju smisla. Činjenica jeste da u ovom trenut- ku postoji velika doza nesigurnosti i neizvesnosti ‒ energetska kriza je realnost i kao takva utiče na povećavanje troškova energije i posledično proizvodnje. Ipak, privrednici u takvoj situaciji prepoznaju šansu da smanje troškove, kao i zavisnost od eksternih energenata, tako što investiraju u energetski efikasniju opremu i obnovljive izvore energije. I u tom segmentu, ProCredit banka je tu da sa bogatim isku- stvom iz ove oblasti kao i sa razgranatim kreditnim proizvodima, isprati i podrži inicijative privrednika.”
Ovim rečima počinje razgovor za „Svet bankarstva i investicija” Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke, odgovarajući na pitanje kako u uslovima kada je jedna kriza iza, a druga se uveliko nazire, banka može planirati rast i razvoj. ProCredit banka je prisutna na tržištu Srbije od 2001. godine i jedina je od 22 banke koja posluje kod nas sa sto odsto nemačkim vlasništvom. Ona je banka pionir na polju digitalizacije. Prva je uvela i samouslužnu Zonu 24/7 za sve klijente, a koja polako postaje standard na tržištu. Prepoznata je i po kreditiranju obnovljivih izvora energije, projekata koji se odnose na energetsku efikasnost gde zauzima značajni deo tržišta. Odavno su u njenoj ponudi i krediti namenjeni privredi i stanovništvu za nabavku solarnih panela, kao i za kupovinu električnih i hibridnih automobila.
Kako razmišlja privreda, a kako stanovništvo kada je reč o energetskoj efikasnosti?
Geopolitička kriza praćena snažnim rastom cene energenata, uticala je na povećanja zainteresovanosti privrednika za ulaganje u energetski efikasna rešenja.
Sa jedne strane, pozitivno je što su jasno definisani zakonski okviri kao i prateća podzakonska akta koja regulišu obnovljive izvore energije. A sa druge strane, činjenica je da je ulaganje u obnovljive izvore energije jedno od najjednostavnijih tipova investicija, sa najvećim potencijalom, koji kod nas još uvek nije iskorišćen. Ne manje bitno, tu su i garantne šeme koje su nam obezbedile Evropski investicioni Fond, kao i USAID, tako da zaista postoje dobri razlozi zbog kojih vredi uložiti u rešenja koja se tiču obnovljivih izvora energije. I kod građana interesovanje raste, a ide u dva smera.
Prvi se tiče kupovine elektro i hibridnih automobila, naročito zbog subvencija koje je država uvela, ali i povoljnih kreditnih aranžmana. Mi u ProCreditu nastojimo da doprinesemo rešenju problema nedostatka punjača za električna vozila, pa smo tako ove godine instalirali novih 27 blizu velikih
saobraćajnica i autoputeva. Sada je ukupno 47 naših punjača širom Srbije, koji su potpuno besplatni, dok ih je 212 u celoj Grupi. Takođe, građani se interesuju i za kreditnu liniju za energetsku efikasnost, koja se odnosi na zamenu stolarije, izolaciju krova i zidova, instalaciju toplotnih pumpi, ugradnju solarnih panela, a realizujemo je u saradnji sa EBRD, koristeći njihovu GEEF kreditnu liniju. Ovde postoji mogućnost dobijanja povrata investicije u visini od 20 odsto, što svakako podstiče ulaganje u energetski efikasna rešenja.
Nedavno ste sa Američkom razvojnom finansijskom korporacijom (DFC) potpisali garantnu šemu vrednu 60 miliona dolara, kojom će biti pružena podrška mikro, malim i srednjim preduzećima, kao i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Garantna podrška pruža mogućnost kreditiranja bez dodatne zaloge. Garancija će biti dostupna klijentima u naredne dve godine, a ProCredit će određeni deo sredstava plasirati u poljoprivredu i zelene investicije, a sa posebnom pažnjom će se posvetiti nerazvijenim regionima Srbije.
Važno nam je da klijentima pomognemo da ostvare poslovne poduhvate, uz povoljne uslove finansiranja. U konkretnom slučaju, reč je o garantnim šemama za investicije u kojima kreditni rizik preuzimaju USAID, odnosno DFC. U pitanju je model koji malim i srednjim preduzećima, kao i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, omogućava zahtevnije investicije, čak i kada ne postoji odgovarajuće obezbeđenje.
Osim sa navedenim institucijama, u prethodnim godinama bili smo uključeni i u programe Evropskog investicionog fonda, koji su olakšali kreditiranje kompleksnijih investicija, a naročito u segmentu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. A upravo u tim oblastima, sarađujemo i sa EBRD, kao i sa razvojnom finansijskom institucijom Proparco gde je obezbeđeno 50 miliona evra za mala i srednja preduzeća. Što se start up kompanija tiče, tu je i kreditna linija kreirana i obezbeđena od strane Srpske Fondacije za preduzetništvo uz podršku KFW banke i Privredne komore Srbije.
Investicioni rejting ProCredit banke u Srbiji ocenjen sa BBB-, najvišom ocenom koju Fitch Ratings daje kompanijama u našoj zemlji. U obrazloženju je istaknuto da ste visoko kapitalizovana banka, jake likvidnosti.
Iako je i ProCredit grupi potvrđen investicioni rejting, za nas je značajno i to što smo jedna od retkih banaka kojoj je samostalno potvrđen kreditni rejting, van matične grupe. To govori da je Fitch Ratings sagledala likvidnost, profitabilnost, kvalitet kreditnog portfolija, sigurnost banke i ocenila ih najvišim nivoom.
Između ostalog navodi se i da je stručan kadar koji vodi poslove kreditiranja MSP imao uticaja na rejting. Deficit radne snage na bankarskom sektoru je izražen. Kako uspevate da zadržite stručan kadar?
Ono što pravi glavnu razliku između ProCredit banke i većine učesnika u finansijskom sektoru, jeste činjenica da značajno investiramo u naše zaposlene i u njihovu obuku. Naši budžeti za obuku
su na nivou do 10 odsto godišnjeg profita. Brzina napredovanja i obuke je jako dobro isplanirana, pa je samim tim i kvalitet uslu- ga koji nudimo klijentima izuzetno visok. Klijenti se često iznenade što nemamo „klasičan” bankarski pristup. Često radimo finansijsko savetovanje klijenata, a kod kompleksnijih projekata imamo i tehničko savetovanje koje pomaže da se na adekvatan način finansira i sprovede projekat.
Koliko je teško biti banka pionir odnosno inovator u oblasti koja je za mnoge nepoznanica? Godine 2016. krenuli ste sa samouslužnim zonama 24/7, klijenti su se navikli na takvu uslugu, koja sada postaje i standard usluga privredi.
Nije lako biti inovator i biti prvi u nečemu. Dva su ključna izazova. Prvi, da interno svi zaposleni prihvate nešto kao novinu da bismo mogli da je primenimo u radu sa klijentima. Drugi je kontinuirani rad sa klijentima da se novine prihvate.
Uspeli smo još 2016. godine da sve naše poslovnice pretvorimo u samouslužne zone. Tadašnji nivo transakcija digitalnim kanalima iznosio je između 50 i 60 odsto, da bi danas on bio 100 odsto. Ključno je bilo da klijenti prepoznaju koristi takve usluge. Naravno, kad je nešto tehnički novo, postoji strah i nesigurnost. U tom inicijalnom periodu prelaska na nov način rada anagažovali smo veliki broj kolega koji su radili na podršci. To je ključ da biste došli do brze tranzicije, naravno na tom putu ne mogu svi da se snađu, ali najveći deo naših klijenata je brzo prihvatio promene. Kada su inovacije u pitanju uvek treba gledati dugoročni cilj, jasno postaviti strategiju, komunikacioni plan ka klijentima i nakon toga hrabro delovati.
Dosta je velik dijapazon onlajn mogućnosti, recimo kod vas fizička lica mogu onlajn da dobiju kredit do 600.000 dinara, elektronski otvore račun, polože štednju, koriste dozvoljeni minus. Omogućavate i onlajn izdavanje raznih potvrda. Kakav je trend, šta je specifičnost takve komunikacije?
Iskustvo nam je pokazalo da se oni koji jednom okuse onlajn usluge ne vraćaju na ranije načine komunikacija.
Klijenti mogu da sve, što im od banke treba, obave birajući dva kanala – online ili preko našeg Online (kontakt) centra, gde obučeni službenici pružaju svu neophodnu asistenciju.
Osim toga pomenuli ste nešto i što nisu transakcije ‒ online kredit od 600.000 dinara, izdavanje potvrda… Klijenti naj- češće traže savetodavne usluge prilikom uzimanja stambenog kredita. Kolege iz našeg stručnog tima se u zakazano vreme nalaze sa klijentima kojima je neophodna savetodavna usluga i to je pravi balans. Transakcije se rade digitalno, a savetodavne usluge u zakazanom terminu, tako da se ne gubi vreme u redovima i čekanju. Ako odemo u bliske zemlje Zapadne Evrope videćemo da je to uveliko standard, a ukoliko pričamo o Africi i Aziji iznenadiće nas činjenica da su oni čak i progresivniji u primeni onlajn usluga.
Jako je bitno da se (transakciono) bankarstvo prebaci u digitalne kanale, da bude operativno. To je ključno i za klijente, ali i za ceo bankarski sektor. Ipak, taj proces zahteva velike investicije u tehnologiju i edukaciju, ali i vreme naravno.
Ulaganja u sajber sigurnost takođe nisu mala?
To ide ruku pod ruku sa investiranjem u digitalizaciju. Sajber pretnje se povećavaju, ali se povećava i nivo investicija u zaštitu podataka i klijenata. Postoje razni mehanizmi kojim se može prepoznati kriminalno ponašanje, a mi kao banka konstantno ulažemo u tehnički aspekt našeg poslovanja, kao i u edukaciju zaposlenih.
I dok banke postavljaju nove standarde u uslugama, FED povećava referentnu kamatnu stopu, to je učinio i ECB i Narodna banka Srbije više puta. Koliko Vas to brine?
Ne radujemo se brzoj promeni, ali je ključno da se sprovedu mere koje bi omogućile da se uspostavi kontrola nad inflacijom.
Predugo smo živeli u zoni izuzetno niskih kamatnih stopa, što samo po sebi nije dobro, jer sve ima svoju cenu, pa i novac. Nije normalno da je novac nula posto ili minus nešto. Takvo je okruženje postojalo, takva je bila politika ECB i kvantitativnog olakšavanja i „upumpavanja” novca da bi se obezbedio privredni rast. Sada smo došli u situaciju da je inflacija prevelika i neophodno je da se ide u kontra smeru. Potrebno je da se uspostavi kontrola nad inflacijom, a da se privredni rast ne uvede u minus. Za to je ključno balansiranje, kako kod nas tako i u EU, da bi kvalitet života ostao na sličnom nivou. Cena kredita međutim, obeshrabruje nove investicije i utiče na kućni budžet. Rast cena
finansiranja, koja je uglavnom ciklična pojava, je kod investicionih kredita obično ukalkulisana u cenu, ali kod kratkoročnih kredita za privredu, za finansiranje obrta, tek mora da se ukalkuliše u cenu i sagleda optimum obrtnih sredstava. Stanovništvo će se verovatno opreznije zaduživati, sagledavajući kućne budžete i potrebe.
Postoji li bojazan od rasta kašnjenja u otplati obaveza?
Svaki bankar ima zebnju oko nenaplativih kredita, kao i onih koji su problematični. Ono što je slučaj kod nas u ProCreditu, jeste da imamo izuzetno visok kvalitet portfolija, a procenat nenaplativih kredita iznosi oko 1,5 odsto. Sve to dolazi iz načina na koji procenjujemo rizik i „apetita za rizik” koji imamo. Ukoliko rizik, zbog geopolitičke situacije oko rata u Ukrajini i potencijalne recesije u EU bude rastao, to će imati negativne implikacije i na našu ekonomiju. Postoje eksterne pretnje koje takođe zahtevaju oprez, naročito za pojedinačne industrije i biznise.
Koji sektori bi ovom najnovijom krizom mogli da budu naročito ugroženi?
Plašim se da u ovom trenutku retko koji sektor može biti izostavljen. Naime, recesija u evrozoni implicira manju proizvodnju, u Srbiji je stopa rasta industrijske proizvodnje bila značajna, sa odličnim izvozom u EU.
Prva na udaru je auto-industrija i vezane industrije, ali i druge mogu da imaju posledice. Ono što može da smanji taj efekat je da se iz trenda globalizacije prelazi na trend regionalizacije. Dosta proizvodnje se seli iz dalekih zemalja u bliži region koji gravitira ka nekoj zoni, kao što je za EU Zapadni Balkan i tu možemo da imao benefite koji mogu ove rizike da smanje. Prihodi od turizma bi mogli takođe da budu manji, jer opada kupovna moć. Sve su to rizici, ali gde su rizici tu su i šanse. Mi smo kao zemlja stalno prolazili kroz razne izazove, ali smo izlazili jači. Naši privrednici su naučili da se adaptiraju. Kada se desi nešto mi gledamo kako da prilagodimo budžete i idemo dalje, dok partneri u Zapadnoj Evropi nisu imali takva stanja, te prila- gođavanje ne ide lako.
Kriza i pandemija nisu uticali na konsolidaciju bankarskog sektora kod nas. Kako je jedinoj nemačkoj banci da posluje u okruženju italijanskih i austrijskih grupacija u Srbiji?
Naše bankarsko tržište je oduvek bilo veoma dinamično i konkurentno. ProCredit banka je dominantna u segmentu malih i srednjih preduzeća, dok kod kreditiranja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava imamo značajno tržišno učešće od oko 30 odsto. Banka smo koja je među prvima ušla u kreditiranje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i u tom segmentu je naše učešće značajno. Kod stanovništva smo dominantno razvijali koncept online bankarstva, koji konstantno unapređujemo.
Naše tržište je konkurentno, postoje velike bankarske grupacije, ali su uglavnom to univerzalne banke. I pored takvog tržišta u poslednje četiri godine uspeli smo da dupliramo naš kreditni portfolio i aktivu i to isključivo organski, bez kupovine banaka i klijenata. Mi smo banka sa milijardu i po evra aktive i milijardu evra kreditnog portfolija. Naš srednjoročni cilj je da nastavimo putem organskog rasta, a da fokus stavimo na stanovništvo u kontekstu online bankarstva i na tome ćemo aktivno raditi.
Konsolidacije su se dešavale i dešavaće se. Različite bankarske grupacije imaju različite pristupe i različite tržišne ciljeve na različitim tržištima. Naš akcionar je 100 odsto nemački, a osnovni cilj cele grupacije je podrška razvoju. ProCredit je razvojna banka u segmentu MSP i tako poslujemo u svim zemljama u kojima smo prisutni. Biti jedina nemačka banka u Srbiji jeste prednost, jer prenosimo visoke standarde poslovanja u svakom smislu, ali jeste i obaveza i odgovornost.
