Pareto princip: Hteli ili ne morate ga prihvatiti počev od raspodele bogatstva

Pareto princip ili ’princip neravnoteže’ ili ’princip 80/20’ ili ’zakon najmanjeg napora’ na snazi je već više od 100 godina i teško ga je opovrgnuti. Nekima je još teže da ga prihvate time što će prihvatiti i da život, posao i svaki drugi njegov segment funkcionišu po pravilima koje je uspostavio italijanski ekonomista i matematičar Vilfredo Pareto (1848-1923).

Pareto je postavio pricip ili pravilo koje je primetio na raspodeli bogatstva u evropskim zemljama. Slika je bila takva da je 80 odsto bogatstva kontrolisalo 20 odsto stanovništva. Pareto je išao dalje u istraživanjima i došao do zaključka da je ova neravnoteža ili nefer raspodela zapravo prirodni zakon ma kako ga je teško objasniti. Koristio je matematiku da bi dokazao i matematičku preciznost ovog pravila.

Pareto princip i logika

Pareto princip daje jednu od opcija kako svet funkcioniše viđeno očima i logikom Vilfreda Pareta.

On će reći da 80 odsto računara na svetu proizvodi 20 odsto firmi koje se time bave. Reći će i da 20 odsto vašeg tima donosi 80 odsto rezultata, da 80 odsto vremena nosite 20 odsto vaše garderobe ili da 80 odsto cene svakog proizvoda koji kupite formira 20 odsto njegovih delova.

Ako poverujte pravilu koje je Pareto postavio, razmislićete koja to vaša aktivnost u koju ulažete vreme i energiju donosi 80 odsto rezultata kako biste racionalno koristili svoje snage.

Takođe, pomoći će vam i ako vodite tim ljudi. I ne samo prihvatite raspored snaga 80/20, već da se slobodno oslonite na još jedan Paretov izum, a koji se oslanja na ovu neravnotežu. To je Paretova optimalnost, pravilo koje kaže da pojedincu ne može biti bolje ako drugom nije lošije. Ili, drugim rečima, svaka situacija se odvija po pravilu da nije moguće da jedna osoba ima korist, a da druga ne bude oštećena.

Kriterijum korisnosti koji je postavio Pareto kaže da ako nešto generiše profit, kamatu, proizvod, udobnost, to ne može ukoliko ne nanosi štetu drugom. Otuda, po mišljenju italijanskog naučnika raspored bogatstva u svetu je 80:20. Na kraju se uvek završi na ovakvom odnosu snaga.

Pareto princip i optimalno

Rešenje koje je Pareto izneo, a koje se tiče zajedničkog prosperiteta, bez obzira da li se radi o državama, ekonomiji celog sveta ili o radu jednog tima ljudi, je da niko ne može da uveća svoje blagostanje u razmeni, a da ne ošteti drugog. U suprotnom, ako se uvećava korisnost jednog pojedinca, a korisnost drugog ne smanjuje, povećava se društveno blagostanje pojedinca.

Ekonomisti govore o konceptu Pareto optimalnosti i obično govore o celoj ekonomiji. Ekonomija je Pareto optimalna ako ne možete poboljšati položaj jedne osobe bez pogoršanja položaja nekoga drugog. To je najbolji mogući svet čak iako postoji nejednakost. To samo znači da ako želite da nekome bude bolje, nekom drugom će biti gore.

Povlačenje ove linije, kažu pristalice Pareto principa, je zaista koristan koncept koji može pomoći da svako razume ko zaista pomaže savremenim organizacijama da se kreću prema uspehu. To znači biti Pareto optimalan – ne možete postati bolji u jednoj stvari da niste postali lošiji u drugoj.

“Ako razmišljate o timu koji ima ljude koji su inženjeri i ljudi koji rade marketinški ili posao razvijanja proizvoda, Pareto optimalni inženjer je neko ko je zaista dobar inženjer, ali je isto tako dobar u marketingu koliko može biti, a da ne postane lošiji kao inženjer. To postoji u svakom timu i postoje različita mesta na toj krivulji. Postoje ljudi koji su zaista dobri u jednoj oblasti, a malo manje u drugoj. Zatim postoje oni koji su negde na sredini – znaju nešto o inženjeringu, znaju nešto o marketingu, nešto o razvijanju proizvoda. Oni obično postaju lideri timova – ljudi koji okupljaju proizvod u različitim vrstama organizacija.

Nema pravog odgovora gde na toj krivulji treba da budete. Ali, ako niste na toj krivulji, u problemu ste. Morate pronaći način da se krećete prema toj granici i radite na veštinama koje vam nedostaju. Iskoristite svaku priliku tokom karijere, bilo da je to na fakultetu, masteru, ranim poslovima, pa čak i kasnijim godinama u karijeri, da se ‘ispružite’ na nove načine koji vam možda nisu prirodni” zapisao je ekonomista Nil Irvin.

Širenje u neprirodno

Najprirodnija stvar je da radite na tome da postanete bolji u onome u čemu ste prirodno dobri. Ako ste dete i dobri ste u sportu, verovatno ćete nastaviti da igrate i trenirate jer je lepo biti dobar. Ali, ono što Irvin primećuje u savremenom radnom okruženju je da zaista morate pronaći načine da se proširite u oblastima koje ne dolaze tako prirodno.

Dakle, ako imate prirodan um za brojeve i statistiku, možda je ključ u tome da postanete bolji u komunikaciji i javni govornik. Ako neko dolazi iz inženjeringa, možda je ključ da razume šta oni finansijski ljudi zapravo rade ceo dan ili kako se marketing uklapa da bi se saznalo koji proizvod treba graditi i raditi na njemu.

“Ključ je da tražite različite prilike, bilo da je to šestomesečni zadatak u drugom timu ili rad s drugim menadžmentom koji ima drugačije iskustvo. Treba da proširite svoje iskustvo izvan trenutnog stanja”, pročitaćete u redovima Irvina zagovornika Pareto principa kao sigurne ideje vodilje šta god da radite ili želite da razumete.