Pablo Pikaso iza sebe ostavio oko 20 hiljada crteža, slika, skulptura, kostima, bio je jedinstvena pojava velikog uticaja. Nosio je i ličnost koja je sve to uspela da proizvede i ponudi javnosti. Svojim delima i razmišljanjima ostavio je ogroman pečat i pomerio granice.
Bilo da volite njegove radove ili ne, da ih ne razumete ili vas ne ’pronalaze’ u svom punom izrazu, Pikasu ne možete osporiti genijalnost u načinu na koji je posmatrao svet, ljude, umetnost, pa i rad i posao. Malo ih je koji bi se mogli sa njim uporediti.
Pikaso na komadićima papira
Rođeni Španac koji je svojih prvih 20 godina živeo u 19. veku, gotovo celu svoju karijeru proveo je u Parizu. Razumljivo da su o njemu ispisani redovi i redovi, objavljivane kritike i tumačenja. Kao začetnik kubizma i jedan od ključnih umetnika posle koga je evropska umetnost bitno promenila svoj izraz, Pablo Pikaso je bez sumnje bio inovator i hrabar autor jedinstvenog uma. Za sve njegove savremenike koji su imali to zadovoljstvo i čast da uđu u Pikasov privatni svet ili atelje, on je bio prava riznica mudrosti i korisnih saveta.
Jedan od povlašćenih koji je imao privilegiju da sa velikim umetnikom provede neko vreme u ateljeu, bio je i mađarski fotograf Brasai. I sam je imao dara za crtanje i bio je fasciniran Pikasom. Zanimljivo je da je nakon svake posete Pikasu zapisivao reči koje je umetnik izgovarao dok su raspravljali o umetnosti, stvaranju, ljudima, egu i svemu što čini život. Zapisivao ih je na komadićima papira i stavljao ih u jednu vazu. Nije imao nameru da napiše knjigu ili slično, već je znao da će misli ovog originalnog stvaraoca imati veliki uticaj na ljude koji dolaze.
Kada imate nešto da kažete…
Na jednom od papira Brasai je zabeležio:
„Kada imate nešto da kažete, da iskažete, svaka pokornost dugoročno postaje nepodnošljiva. Mora se imati hrabrosti za svoj poziv i hrabrosti da se živi od tog poziva. ‘Druga karijera’ je iluzija. I ja sam često bio švorc i uvek sam odolevao svakom iskušenju da živim od bilo čega drugog osim od svojih slika. U početku ih nisam prodavao skupo, ali sam ih prodavao. Moji crteži, moja platna su prodata. To je ono što se računa”, bile su reči Pabla Pikasa o pozivu svakog čoveka.
Uspeh uprkos svima
Šta znači ’uspeti’? Da li je isto uspeti kao umetnik ili u drugom biznisu? Šta znači propasti? Ovako je Pikaso o svetmu tome razmišljao, a na jednom od svojih komadića papira zapisao je njegov fotograf Brasai:
„Uspeh je važna stvar. Često se kaže da umetnik treba da radi zbog sebe, zbog, ljubavi prema umetnosti, da treba da gaji prezir prema uspehu. Neistina! Umetniku je potreban uspeh. I ne samo da bi živeo od njega, već pogotovo kako bi stvarao svoja dela. Čak i bogat slikar mora da ima uspeha. Malo ljudi razume išta u vezi sa umetnošću i nemaju svi osećaja za slikarstvo. O svetu umetnosti većina sudi shodno uspehu. Zašto onda prepustiti uspeh ‘najprodavanijim slikarima’?
Svaka generacija ima svoje. Ali gde piše da uspeh uvek mora pripasti onima koji podilaze ukusu javnosti? Što se mene tiče, želeo sam da dokažem da možete imati uspeha uprkos svima, bez kompromisa.
Znate šta? Uspeh koji sam postigao kada sam bio mlad postao je moj zaštitni zid. Plava faza, ružičasta faza, to su bili zasloni koji su me štitili.”
Pikaso i blago razgovora
Brasai je na mnogo mesta zapisao da su razgovori sa Pikasom bili pravo blago, pogotovo kada je tema kompromis. Nepravljenje kopromisa je bilo njegovo suštinsko uverenje koje je preneo i u svakodnevni život i posao. Ovako je savetovao fotografa kako treba da prodaje svoje crteže:
“Nemojte im stavljati preveliku cenu. Ono što je bitno jeste da ih prodate u velikom broju. Vaši crteži moraju izaći u svet.”
Kritika i ljubitelji umetnosti dele mišljenje su da je Pablo Pikaso bio mnogo više od slikara. I danas je velika inspiracija za početnike, amatere, profesionalce, pa i ostvarene umetnike. Njegove misli o stvaranju i ličnom izrazu, ali i onoj pragmatičnoj strani života i ekonomiji, za mnoge su vodilja. Ne bi bila greška reći da je Pablo Pikaso odlično razumeo život, posao i pravila koja sve to povezuju.
