Prvi deo trilogije Gospodara prstenova (Družina prstena) prvi put je emitovan pre više od dvadeset godina, 19. decembra 2001. Piter Džekson i njegov film u bioskopskim blagajnama je inkasirao 897 miliona dolara.
Po Businessinsider-u i The New York Times-u sva tri dela Gospodara zaradila su zamalo pa tri milijarde dolara. A brojanje zarađenih Oskara nije više bilo zanimljivo kad je treći deo Povratak kralja došao na red. Ukupno, Gospodari prstenova su nagrađeni sa 17 Oskara, s tim da je treći deo ušao u istoriju zajedno sa Ben Hurom i Titanikom sa zasluženih 11 Oskara.
Piter Džekson je reditelj koji je se svrstava u red najproduktivnijih od kako se filmovi prave i emituju, i to treći po redu. Njegovi filmovi na čelu sa King Kong-om, Gospodarima i Hobitima doneli su zaradu od šest i po milijardi dolara.
Da koristi Tolkinov tekst Piter Džekson je dobio prava 1997. i tada je počeo da radi na scenariju sa ekipom saradnika kako bi snimio željenu trilogiju Gospodare prstenova. Ono što je usledilo su ogroman rad i trud, do tada još neviđeni, nošeni idejom i energijom jednog ključnog čoveka.
Piter Džekson: Čudak u kaputu
Priče o nastanku ovako velikih dela moraju u nekoj tački početi, a obično počinju od vizije jednog čoveka, počinju od snova iz detinjstva i prvih dečačkih ideja.
Tako je i Piter Džekson kao devetogodišnji dečak okružen prirodom Novog Zelanda i okeanom, dobio na poklon kameru Super 8. Za Pitera to je bio start filmskog života te 1970. Počeo je sa King Kong-om, kojim je bio opsednut i ovom kamerom je napravio svoj prvi stop-motion film. Inače je kao klinac neprestano gledao Monty Python’s Flying Circus i Thunderbirds TV seriju. Uticaj se može videti na njegovim prvim horor filmovima koje je pravio.
Džeksona su njegovi drugari iz škole, kako je rekao u intervjuu za Indiewire, gledali kao čudaka koji je gotovo opsesivno nosio vuneni kaput. I, očekivano, napustio je školu sa 16 godina. O filmu nije učio ni na Akademijama niti na koledžima i kursevima. Učio je sam, kako je rekao, radom i nizom uspeha i grešaka. Čitao je od korice do korice sve časopise o filmu, ali boravak na izolovanom ostrvu izdvojen od ostatka sveta, Amerike prevashodno i Holivuda, uticao je na Džeksonovu originalnost u pozitivnom smislu. Informacije i noviteti su sporije stizale do Novog Zelanda jer to su godine bez interneta, gde su papir i TV imali jedinu moć. I kasnije, kada su se vrata Amerike otvorila za Pitera Džeksona reditelja, on nije bio oduševljen odlascima. Sve ja imao na Novom Zelandu, kako je rekao.
Sasvim je zato i očekivano da je trilogija Gospodari prstenova snimana na Novom Zelandu, u prirodnom okruženju njihovog tvorca. Blizu sedam godina je trajao rad na sva tri dela filma, a plan da se prvi deo Družina prstena emituje 2001. Drugi deo Dve kule 2002. i treći godinu kasnije takođe u decembru, je realizovan.
Kriza…
Kako je Piter Džekson ispričao za Indie Wire povodom ovog jubileja, bilo je nekoliko prelomnih trenutaka u danima snimanja. Sva tri dela su snimana paralelno kako bi se postigla dogovorena dinamika premijera. Dogovoreni budžeti po filmu bili su oko 60 miliona.
Kada se desila jedna od kriza, snimanja su uveliko trajala. Na jednom se snimala scena prolaska družine kroz rudnike Morije, na drugom bitke iz Dve kule. Usred tolikog posla sa stotinama ljudi na setovima, jedna od producentskih kuća New Line šalje na Novi Zeland, na set na kom je bio prisutan Džekson, svog čoveka. Delimično u izvidnicu, a delimično jer je to u opisu posla. Piter Džekson priča o jednom takvom kriznom momentu i susretu sa prestravljenim novopridošlim producentom:
„Jedan od razloga zbog kojeg je produkcija New Line ušao u priču sa trilogijom je predviđen budžet od 60 miliona, što je bilo ulaganje malog rizika. Međutim, kada je njihov čovek došao na teren i video kako se radi i koliki je posao u toku, javio se centrali. Uzbuđen i uplašen rekao im je da nema šanse da ovakav projekat košta samo 60 miliona. Koštaće bar 120! To su bili dani kada je New Line bio mnogo ljut na nas zbog pregleda budžeta“, priseća se Džekson.
…i ‘pucanje’
U ključnim trenucima snimanja scene bitke iz drugog dela, Džekson je video u podnožju New Line čoveka koji ’ufće’ i ’pufće’ u borbi da se popne na vrh do reditelja. Kada se popeo, jedva je izgovorio da Džekson mora hitno da se telefonom javi Majklu Linu iz New Line-a. Na pitanje reditelja zašto da se javlja, dobio je odgovor. “O, da. Pretiće ti da će te tužiti jer će zbog prekoračenja budžeta morati da proda firmu da bi pokrio troškove snimanja!“
I tu se desilo to ’pucanje’, kako je izjavio Džekson. Odgovorio je na pretnju. “Samo ti reci Majklu Linu da snimam *ebeni film i da radim najbolje što mogu i sigurno neću da remetim svoj dan takvim telefonskim pozivom!“. New Line glasonoša je sklopio svoj telefon, skotrljao se sa brda, seo u auto i odvezao se sa snimanja.
Rešenje i nada
Napetost i produkcijske pretnje zbog novca, a zbog čega drugog, primirile su se jednim mudrim potezom – emitovanjem 26 minuta Družine prstena na Kanskom festivalu 2001. Ovo je bio potez koji je sve prisutne ostavio bez daha, a pogotovo Džeksonovu ciljnu grupu – producente. Dobili su ekstra dozu motivacije i vere u ceo projekat iako je nazapamćeno koštao.
„Ovo emitovanje na Kanskom festivalu je motivisalo i celu ekipu koja je toliko dugo radila na filmovima, a nisu imali prilike da vide finalni proizvod sa specijalnim efektima. Mnogo scena je snimano sa hroma-ki pozadinama. Kada je, recimo, Frodo gledao u Balroga u Moriji, gledao je u tenisku lopticu i urlao po studiju. I, onda, u Kanu je gledao Balroga i sebe, oduševljen. Svi su znali da će se posao na Novom Zelandu isplatiti“, priseća se Piter Džekson pametnog poteza prvog emitovanja dela filma.
I bio je u pravu za sve što je rekao i uradio, samo što mu, verovatno, ni na pamet nisu tada padale konačne cifre i to ne potrošnje, već zarade Gospodara prstenova. Reč je onih gore pomenutih tri miljarde dolara. Ali, pošto ga je celu karijeru vodila strast i nije mislio ni o slavi ni o novcu niti o bilo kakvoj formi nagrada, tako mu je karijera i tekla. Ispunio je sebi i želju da na svoj način ekranizuje voljenog King Kong-a (2005), njegovu omiljenu priču iz detinjstva. Šta bi još mogao da poželi veliki samouki filmski majstor Piter Džekson?
