Više

    Poplave sve veći rizik u Evropi i svetu

    PRATITE NAS

    Poslednji članci iz ove rubrike

    Najnovija naučna istraživanja sugerišu da bi se poplave u Evropi i svetu mogle znatno povećati tokom narednih decenija zbog sve negativnijih efekata klimatskih promena koje nastaju kao rezultat globalnog zagrevanja. A to znači da će se poplave javljati i tamo gde ih ne očekujemo, što je već problem koji se u najvećoj meri tiče reosiguravača i osiguravača, pa i hipotekarnih poverilaca ‒ dakle, onih finansijskih subjekata koji se već sada teško nose sa procenom velikih, katastrofalnih rizika u koje spadaju i poplave.

    „Troškovi povezani sa poplavama brzo rastu, a glavni razlog je sve veća izloženost riziku od poplava kako svetsko stanovništvo nastavlja da raste, a sa ekonomskim rastom raste i urbanizacija i vrednost imovine“, ukazuje Swiss Re.

    Najviše 15 posto Amerikanaca osigurano od poplava

    Amerika je možda i najbolji primer narastajućeg rizika od poplava, ali isto tako i raskoraka sa potrebama tržišta u kojem se nalaze osiguravači kada je ovaj segment osiguranja u pitanju.

    Munich Re US navodi da je poplava već decenijama unazad najčešća i najskuplja prirodna opasnost u SAD. Tokom poslednjih 40 godina, samo poplave u unutrašnjosti Sjedinjenih Država prouzrokovale su štetu veću od 151 milijardu dolara, što čak i ne uključuje poplave povezane sa uraganima.

    Prema izveštaju američkog Informativnog osiguravajućeg instituta, procenjuje se da će ekonomska šteta zbog poplava u SAD u narednih 30 godina rasti za 61 odsto, do prosečnog godišnjeg gubitka od 7.563 dolara po nekretnini, odnosno ukupno 32,3 milijarde dolara po godini.

    Troškovi štete od poplave bili su otprilike 17 milijardi dolara godišnje između 2010. i 2018. godine, navodi zvaničnik FEMA (Američka Federalna agencija za upravljanje u hitnim situacijam) Majkl Grim.

    „Ipak, uprkos rasprostranjenosti rizika od poplava, svega između 5 i 15 odsto vlasnika kuća u SAD ima ovu vrstu osiguranja. Među vlasnicima malih i srednjih preduzeća ta stopa je čak ispod 5 procenata“, naveo je Grim.

    CNN prenosi da postoji sve veći jaz između finansijske pretnje od poplava i stopa osiguranja koje ljudi plaćaju da pokriju taj rizik.

    Trenutno postoji gotovo 4,3 miliona stambenih objekata širom SAD sa značajnim rizikom od finansijskog gubitka zbog poplava, a pritom samo neki od vlasnika kuća imaju osiguranje putem Nacionalnog programa osiguranja od poplave savezne vlade (NFIP), koji obezbeđuje više od 90% polisa osiguranja u SAD.

    Međutim, analiza fondacije First Street, neprofitne tehnološke grupe koja ima za cilj rasvetljavanje sve većeg rizika od poplava širom zemlje usled klimatskih promena, otkrila je da su mnoga američka imanja sa verovatnoćom poplave 1:100, u riziku da troškovi štete premaše njihovu zaštitu u okviru Nacionalnog programa osiguranja od poplave.

    NFIP je u prošloj godini na ime šteta od poplava isplatio rekordnih 1,2 milijarde dolara, prema analizi savezne evidencije E&E News.

    Kako prenosi naučno-popularni magazin Scientific American, više od trećine isplata tih šteta u 2020. godini odnosilo se na imanja van takozvane stogodišnje zone poplave.

    Prema rečima An Iahvak iz kompanije Munich Re US, ovaj jaz u zaštiti uglavnom je nastao usled nedostatka pristupačnih rešenja za osiguranje.

    „Vlasnici kuća i male komercijalne osiguravajuće kompanije u SAD počele su da isključuju rizik od poplave pre otprilike 50 godina, ostavljajući NFIP kao primarnu opciju za pokriće“, kaže Iahvak.

    Informativni osiguravajući institut navodi da su privatne osiguravajuće kuće dugo vremena smatrale poplave nedodirljivim rizikom jer nisu imale pouzdan način da ga mere i procenjuju. Do pojave radara i satelitskih snimaka, oni koji su želeli da prognoziraju uragane i druge vremenske događaje bili su ograničeni na korišćenje istorijskih podataka i zemaljskih osmatranja i merenja.

    Sateliti su znatno poboljšali predviđanje, ali osiguravači su se i dalje borili da prikladno odrede rizik povezan sa vremenom. Još jedan izazov je i to što su jedini kupci koji žele osiguranje od poplave praktično oni koji se nalaze u poplavnim područjima. Međutim, poslednjih godina kompanije za modeliranje poplava postaju sve bolje u predviđanju rizika, a Met Džang iz Swiss Re US ističe da je to uticalo na osiguravače da budu spremniji da osiguraju rizik od poplava.

    „Tri su ključna razloga za to ‒ poboljšano razumevanje hidrodinamike, bolje mapiranje zasnovano na satelitskoj i vazdušnoj tehnologiji i moderne tehnologije koje omogućavaju bolju rezoluciju dobijene slike“, kaže Džang.

    Ipak, prema oceni kompanije Munich Re US, novi modeli predviđanja poplava koji koriste hidrološke tehnike za precizno procenjivanje kako će višak vode teći oko datog imanja u zavisnosti od okolnog terena, topografije i izgrađenog okruženja i dalje su u povoju i nedostupni većini osiguravača, pa nepouzdane FEM mape poplava i dalje ostaju jedini alat za procenu rizika. 

    „FEM oznaka za visoku opasnost ostaje kriterijum prema kojem je osiguranje od poplava obavezno, što često ostavlja regije sa niskim do umerenim rizikom neosiguranim. Pritom, mape poplava binarno sagledavaju rizik. Ako se nalazite u zoni visoke opasnosti morate imati osiguranje od poplave, a granice su prilično proizvoljne. Jedan vlasnik kuće mogao bi biti u zoni visoke opasnosti, dok je njegov sused u umerenoj zoni. Jedan mora imati osiguranje, dok je za drugog neobavezno, iako na kraju imaju sličnu izloženost“, upozorava Sanjaj Mehrotra iz Munich Re US.

    Menadžeri ovog globalnog reosiguravača ističu da osiguravači imaju potrebu za ažuriranim, detaljnim modelima poplava kako bi se bolje kvantifikovao rizik za pojedinačne lokacije.

    „Novi učesnici na privatnom tržištu osiguranja od poplava u suštini se takmiče sa NFIP-om za istih pet miliona vlasnika imovine, za koje je potrebno da se kupi pokriće“, navela je Iahvak, dodajući da je u zonama sa malim i umerenim rizikom, ubeđivanje nekoga ko ne razume na odgovarajući način izloženost poplavi da kupi dodatni proizvod povrh svojih postojećih polisa, često nemoguća misija.

    U Evropi osigurana tek trećina dvodecenijskih gubitaka

    Stvari ne stoje bolje ni u Evropi. Four Twenty Seven, podružnica bonitetne kuće Moody’s i vodeći provajder tržišnih analiza povezanih sa klimom, navodi da su u Evropi u periodu između 1980. i 2017. godine, ekstremi povezani sa klimom prouzrokovali približno 453 milijarde evra ukupnih ekonomskih gubitaka. Među tim gubicima, procenjuje se da je bilo osigurano samo 35 posto.

    XPRIMM, sajt koji prati vesti iz oblasti osiguranja na području centralne, istočne i jugoistočne Evrope, kao i u regionu Rusije, iznosi podatak da je čak trećina svih evropskih Nat Cat događaja (događaja vezanih za prirodne katastrofe) u poslednje dve decenije rezultat hidroloških događaja koji su u tom periodu naneli štetu od 157 milijardi evra, od čega je osigurano bilo u proseku samo 27 odsto.

    „Pritom, samo pet ‘najskupljih’ poplava koštalo je čak 46,5 milijardi evra“, navodi XPRIMM i daje primer katastrofalnih poplava duž reka Dunav i Elbe 2002. godine, kada su osiguravači isplatili 6,12 milijardi evra štete.

    Sajt upozorava da će sve češće i jače poplave koje se očekuju u narednim decenijama u Evropi povećati ionako veliki jaz između gubitaka od poplave koji su osigurani i ukupnih ekonomskih gubitaka.

    Svetski poznata kompanija RMS koja se bavi rešenjima za upravljanje rizikom, analizirala je implikacije klimatskih promena na srednjoročni i dugoročni rizik od poplava u Evropi.

    Rezultati su pokazali da će se sredinom ovog veka prosečni godišnji gubitak od poplave povećati i do 75 procenata, ako se ne usvoje strategije ublažavanja. Pritom, mape pokazuju da je rastući rizik od poplava mahom vezan za zemlje centralne i zapadne Evrope, a naročito za Nemačku i Francusku.

    Međutim, RMS očekuje da će se, kako se opasnost od poplava povećava, u skladu sa tim prilagoditi i drugi elementi rizika. S tim u vezi, osim poboljšane odbrane od poplava, posebno u severozapadnoj Evropi, fokus će verovatno biti stavljen na premeštanje imovine u zone nižeg rizika ukoliko je to moguće. Takođe će, dodaje RMS, biti potrebno i preispitati prakse osiguranja u smislu boljeg upravljanja rizikom.

    Nije sve u polisama

    Majkl Sunji, vođa programa odbrane od poplava u okviru Zürich osiguravajuće grupe, kaže da se jaz u zaštiti od poplava ne može ukloniti samo polisom osiguranja.

    On smatra da industrija osiguranja može igrati širu ulogu u smanjenju rizika od poplava, radeći sa vladama na promociji poboljšanja u urbanističkom zoniranju, boljem korišćenju zemljišta i građevinskim standardima. Primer je Ciriška alijansa za otpornost na poplave, kao „multisektorsko partnerstvo“ usmereno na pomoć zajednicama i zemljama u razvoju da ojačaju svoju otpornost na rizik od poplava. Reč je o grupi humanitarnih, neprofitnih, istraživačkih i partnera iz privatnog sektora koji sarađuju na povećanju javnih i privatnih investicija da bi se povećala otpornost na poplave. Cilj je da se omogući osiguravačima da povećaju pokrivenost u oblastima kojima je to najpotrebnije, a da istovremeno ljudi imaju pristupačne cene pokrića.

    Osiguranja od katastrofe u zajednici (Community-Based Catastrophe Insurance – CBCI) takođe predstavljaju jedan od takvih pristupa. U CBCI aranžmanu, lokalna samouprava kroz javno-privatno partnerstvo pruža osiguranje za imaoce pojedinačne imovine u zajednici, čime pokrića postaju pristupačnija.

    XPRIMM prenosi da evropske osiguravajuće kompanije u tom smislu ukazuju i na potrebu poboljšanja EU direktive o poplavama iz 2007. godine. Osiguravači smatraju da je Direktiva o poplavama pozitivno uticala na spremnost Evrope za rastući rizik od poplava, posebno u pogledu podizanja svesti i smanjenju rizika, ali da još uvek postoje područja u kojima bi se ovaj dokument mogao poboljšati.

    Generalne zamerke su da područje primene Direktive treba proširiti dalje od reka, te uključiti i poplave izazvane izlivanjem manjih reka i potoka, kao i kišama i olujama. To se, smatraju osiguravači, može postići uvođenjem praga iznad kojeg se mora modelirati poplava, koji bi se, opet, mogao prilagoditi broju ljudi koji bi bili pogođeni poplavom.

    Istovremeno, dodaju, potrebno je razjasniti termine koji se koriste u Direktivi, poput pojmova „česte poplave“ i „ekstremne poplave“ koji bi trebalo da budu jasnije definisani kako bi se olakšala međuregionalna poređenja.

    Isto tako, prenosi XPRIMM, treba razmisliti i o masovnijem korišćenju dragocenih podataka o riziku od poplava koje su države članice prikupile kao rezultat Direktive. Kao pozitivan primer navode se osiguravajuće kuće u Danskoj, Francuskoj i Norveškoj koje dele svoje lokalne podatke o gubicima od poplava sa opštinama, čime se kreatorima politika daje tačnija slika na osnovu koje mogu donositi odluke o javnim ulaganjima u preventivne mere.

    Najzad, kako primećuje američki Informativni osiguravajući institut u svom izveštaju, inovacije bi mogle da predstavljaju veliki deo rešenja za upravljanje rastućim rizikom od poplava.

    Neke od najzanimljivijih inovacija, navodi, fokusiraju se na sprečavanje i ublažavanje oštećenja imovine na poplavama.

    Na primer, FloodFrame sa sedištem u Hjustonu nudi sistem koji okružuje zgradu i postavlja vodonepropusnu barijeru kada vode dosegnu određeni nivo. Pregrada, koju pokreću vode u usponu, penje se bokovima konstrukcije da bi zaštitila zgradu od oštećenja.

    Tu je i zaštita koju je priroda već obezbedila, poput prirodnih barijera kakve su šume i koralni grebeni. Na primer, koralni greben može i do 97 procenata da umanji snagu talasa pre nego što udari na obalu, a jedna studija kvantifikovala je globalne prednosti koralnih grebena u sprečavanju poplava na 4,3 milijarde dolara.

    Preporučujemo