Početkom februara ove godine, posle 12 godina stečaja, zvanično je zaključen stečaj u Agrobanci, javlja Biznis.rs.
Na Agrobanku država je potrošila oko 370 miliona evra u pokušaju da sanira štetu koja je nastala kada je utvrđeno da „kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela u poslovanju“, kako je tada obrazložila centralna banka.
Narodna banka Srbije uvela je prinudnu upravu u Agrobanku krajem 2011. godine, da bi joj oduzela dozvolu za rad 25. maja 2012. godine.
Epilog stečaja Agrobanke, koji je trajao 12 godina, je „višak“ stečajne mase u vrednosti od 1,64 milijarde dinara, koji će podeliti akcionari, među kojima je najveći država Srbija, koja poseduje nešto više od 20 odsto akcija, piše ovaj portal.
Zgrada u centru Beograda ide državi
Kada je reč o imovini Agrobanke, najpoznatija je njena zgrada u samom centru Beograda, u Sremskoj ulici nadomak Knez Mihailove.
Ta zgrada, u kojoj već posluju neki sektori Ministarstva finansija, rešenjem Privrednog suda u Beogradu u koji je Biznis.rs imao uvid biće uknjižena na Republiku Srbiju.
Država je u deobi viška stečajne mase „dobila“ ukupno 321,5 milion dinara – odnosno oko 161 milion dinara u novcu, tri akcije brokerske kuće „Tržište novca AD Beograd“, kao i potraživanja i svih spornih prava iz neokončanih izvršnih postupaka i parnica u vrednosti od oko 1,5 miliona evra.
Ostali akcionari imaju pravu na deobu 80 odsto viška stečajne mase, odnosno oko 1,27 milijardi dinara u novcu.
Centralni registar za hartije od vrednosti (CRHoV) je inače ispisao 4.211 preferencijalnih akcija Agrobanke nominalne vrednosti 10.000 iz registra i čak 788.903 akcije iste nominalne vrednosti usled zaključenog stečajnog postupka.
Stečaj Nove Agrobanke
Tako je okončan jedan od stečajeva banaka, koji čak nije ni među dužima, iako je trajao 12 godina, a čak nije ni jedini u vezi Agrobanke, s obzirom na to da je u stečaju i Nova Agrobanka, nastala u procesu spasavanja originalne banke, takođe 2012. godine, podseća portal.
Stečaj Nove Agrobanke, koja je po svojoj prirodi bila „banka za specijalne namene“ još je u toku, a Agencija za osiguranje depozita, koja je u slučaju banaka „stečajni upravnik“, između ostalog čeka na procenu naplativosti potraživanja Nove Agrobanke od fizičkih lica.
Podsetimo i da su propast Agrobanke i Nove Agrobanke bile vrh ledenog brega u krizi koja je potom sa tržišta u narednih nekoliko godina izbrisala i Privrednu banku Beograd, Razvojnu banku Vojvodine i Univerzal banku.
