Osećate se umorno? Posao vas iscrpljuje više nego ikad? Zoom sastanci su sve naporniji? Pitate se da li vaš poslodavac to primećuje? Pa počeli su, barem u SAD, zemlji poznatoj po radoholičarima.
Kada je Kejt Kempton Bar, izvršni direktor kompanije Pip & Grow, primetila na sastanku preko Zooma iscrpljene izraze lica svojih zaposlenih, za nju je to značio poziv na buđenje.
Odlučila je da uradi nešto nekonvencionalno, a to je da pauzira posao u avgustu i omogući svom osoblju četiri pune nedelje odmora. U roku od nekoliko sati od objave poteza na Instagramu, kaže da je primila više od 100 poruka od ljudi koji žele da rade za nju.
„Shvatila sam da umesto da od njih tražim više, moram da ih zamolim da se odmore. Sa strane moje firme ovo predstavlja dugoročno ulaganje kako bi se naše osoblje osećalo cenjeno, “ kaže ona za Forbes.
Ona nije jedina koji preduzima mere protiv kolektivnog izgaranja koje opterećuje zaposlene. Svaka peta kompanija u SAD sada zaposlenima nudi više vremena za odmor, pokazalo je nedavno istraživanje. A pojavljuje se sve više poslodavaca koji idu ovim primerom. Jedna IT firma svaki poslednji petak u mesecu proglasila je praznikom, tehnološki gigant Cisco je prošle godine uveo dane za „isključenje“, PriceWaterhouseCoopers u aprilu je najavio da će svojim zaposlenima početi da plaćaju kako bi otišli na odmor, nudeći onima koji iskoriste celu nedelju odmora 250 dolara. Ali nisu tu stali. Pokrenuli su inicijativu pod nazivom „ Fridays Your Way “, kojom odvraća osoblje od zakazivanja poziva i sastanaka petkom popodne tokom leta, tako da mogu posvetiti vreme da se usredsrede na ono što im je zaista potrebno.
Međutim, ima skeptika što se tiče ove ideje. Svi konstatuju da zaposleni trebaju pauzu, ali ako svi krenu ovim pravcem to bi moglo stvoriti nove ekonomske rizike za radnike koji su već ugroženi, kaže Erin L. Keli, profesor na MIT-ovoj Sloan School of Management. Za razliku od poslodavaca u Švedskoj i Austriji, oni u SAD-u nemaju mandat da obezbede plaćeno slobodno vreme. Kao takva, izjava o odmoru u osnovi bi neke ljude naterala na neplaćeno odsustvo u trenutku kada bi njihove porodice mogle biti pod velikim finansijskim stresom, kaže ona. A sa stopom nezaposlenosti od 6,1%, oni koji se osećaju srećno što su zaposleni, dane odmora mogu smatrati rizičnim.
„Najzanimljiviji element ove rasprave je očajnički osećaj da nešto treba promeniti“, kaže Keli. „Nastojanje za nacionalnom, koordiniranom pauzom od rada odražava i nerealne i promenljive radne zahteve sa kojima su se mnogi ljudi suočavali i njihovu legitimnu strepnju da će vas priznanje da vam treba pauza označiti kao manje posvećenog i možda ranjivog na loše ocene učinka, propuštene prilike za dobre zadatke ili smene, pa čak i za mete u sledećem krugu otpuštanja “.
Stručnjaci i pored ovoga smatraju da je na poslodavcima da proaktivno podstiču svoje zaposlene da uzimaju slobodne dane i da im signaliziraju – bilo putem pominjanja na sastancima ili nudeći bonuse poput PriceWaterhouseCoopers-a – da je u redu da uzmu odmor.