Više

    Povratak u kancelarije: Bankarski službenici u novoj realnosti

    PRATITE NAS

    Poslednji članci iz ove rubrike

    „Ove godine sam dva puta ulazila u banku. Prvi put da prebacim novac na drugi račun, ali mi je vrlo srdačna službenica rekla da je krajnje vreme da otvorim nalog za elektronsko plaćanje. Dala sam joj telefon i ona je sve odradila. Drugi put, kada sam htela da uplatim novac na svoj račun, službenica je ustala sa svog mesta, uhvatila me za ruku, odvela do bankomata i pokazala kako to sama da uradim. Pomislila sam, ako su ovakve prema svima, jednog dana više neće imati šta da traže na šalteru. I dugo sam se pitala da li su toga svesne, pogotovo što su bile onako ljubazne.“ 

    Zapažanja jednog prosečnog klijenta banke Milice Bojović koja je po struci profesor italijanskog jezika predstavljaju dobar uvod u novu realnost postpandemijskog bankarstva koju uočavaju i potpuni laici. Prema nekim procenama, odgovor na pandemiju ubrzao je digitalizaciju za pet godina, što se automatski odrazilo na promene na tržištu rada koje zahvataju i bankarski sektor. Pitanje koje smo svi postavljali na početku pandemije kada će se zaposleni vratiti na posao, sada može da se preformuliše u razmišljanje na temu da li će određena zanimanja biti prevaziđena mnogo ranije nego što smo svi očekivali, između ostalog i kako će se razvijati i izgledati bankarski sektor. 

    Više računara, manje ljudi

    Američke banke će u narednoj deceniji ukinuti 200 hiljada radnih mesta ili 10 odsto zaposlenih, pri čemu će na najvećem udaru biti poslovi u filijalama i kol centrima, ocenio je bankarski analitičar sa Wall Streeta Majk Mejo. On je nedavno izjavio da banke moraju biti produktivnije da bi ostale relevantne. „To znači više računara i manje ljudi“, rekao je za Washington Post.

    U Srbiji nema ovako dramatičnih najava bez obzira što upućeni tvrde da je proces digitalizacije domaćeg bankarskog sektora veoma intenzivan. Dok bankari tvrde da su im službenici potrebni, analitičari ocenjuju da će se broj blagajni i šaltera intenzivno smanjivati, kroz smanjenje broja radnika i limitiranja njihovog radnog vremena, do potpune transformacije u digitalnu ekspozituru.

    Proces digitalne transformacije banaka podrazumeva velike investicije i ulaganja u infrastrukturu i softverski razvoj aplikacija. Male banke će, prema sagovornicima „Sveta bankarstva i investicija“, teže moći da isprate ovu trku jer jednostavno nisu dovoljno finansijski jake. Neminovan je, računaju, nastavak procesa konsolidacije kroz akvizicije i spajanja. 

    Prvo povratak u kancelarije

    Pre svega toga, zaposleni u bankarskom sektoru širom zemlje treba da se vrate u kancelarije. U Srbiji je prema podacima Privredne komore Srbije u prošloj godini poslovalo 1.576 poslovnih jedinica sa 22.823 zaposlena. 

    „U svakom trenutku, 50 odsto zaposlenih u centralama Erste banke radi u kancelarijama. Naime, od sredine juna svi zaposleni su se vratili, ali se smenjuju na nedeljnom nivou kako bismo ispoštovali sve preporuke u vezi sa sprečavanjem širenja virusa COVID-19“, objašnjava Radmila Lišanin, samostalni stručni saradnik za pravne i kadrovske poslove u Erste banci. Ona dodaje da će se zaposleni vratiti u punom kapacitetu kada bude proglašen kraj pandemije.

    Međutim, kada smo već otvorili raspravu o uticaju digitalizacije na razvoj bankarskog sektora, pre svega treba ustanoviti u kojoj meri su trenutno bankarske usluge u Srbiji digitalizovane u odnosu na svetske trendove i da li je već sada smanjena potreba za angažovanjem bankarskih službenika.

    „Proces je vrlo intenzivan. Imajući u vidu dimenzije našeg finansijsko-bankarskog tržišta ne zaostajemo uopšte, naprotiv“, kaže za časopis „Svet bankarstva i investicija“ profesor Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović. Tempo, objašnjava, svakako diktiraju prisutne međunarodne bankarske grupacije germansko-romanskog vlasničkog jezgra, do juče i sa područja Francuske, ali ni banke u domicilnom vlasništvu ne zaostaju.

    Najdalje se, precizira Živanović, otišlo u digitalizaciji bankarskog servisa u segmentu poslovanja na malo, sektorima stanovništva i tzv. mikrosa ili zanatsko-uslužnih radnji, gde se digitalizuje nekoliko osnovnih usluga i proizvoda. 

    Povećana upotreba mobilnog i elektronskog bankarstva je, tvrdi sagovornica iz Erste banke, rezultat rada bankarskih službenika koji su svakodnevno razgovarali sa stotinama klijenata, objašnjavajući im ne samo prednosti korišćenja digitalnih kanala, već i obučavajući ih kako da koriste te servise. „I tu je odgovor na vaše pitanje. Digitalizacija usluga ne smanjuje potrebu za angažovanjem bankarskih službenika“, ubeđena je Lišanin. 

    Kako će izgledati kontakt sa bankom

    Neće se svi tek tako složiti sa ovim stavom bankara. Pogotovo što prof. Živanović upozorava da će se banke, koje budu istrajavale na tradicionalnom stilu, sada već, kako kaže, „dekadentnog šarma“, najkasnije do 2030. godine naći u krizi identiteta i da će udar na solventnost teško preživeti.

    Konzervativni format bankarske ekspoziture pretrpeće, nastavlja on, najveće promene svođenjem manuelnog rada na minimum. 

    „Plaćanja će se obavljati putem mobilnog telefona brzo i efikasno, na ulici ili na pijaci, bez pristupa svom računu, bez korišćenja kartice ili podignutog keša, kao da u džepu imaju bankomat. Ljude će zameniti takozvani pametni bankomati“, kaže Živanović. 

    Najmanje promene prema njegovom mišljenju treba očekivati u sektorima odnosa s privredom. Značajan segment poslovanja banaka u budućnosti odnosiće se, dodaje, i na finansiranje infrastrukturnih energetskih projekata i pomoć vladama i multinacionalnim kompanijama u finansijskom zatvaranju istih. 

    Bez sumnje je, ističe sagovornik, da se na ovaj način progresivo smanjuje potreba za angažovanjem bankarskih službenika, kao i da će takav trend tek doći do izražaja.

    Ipak, tradicionalno bankarstvo u Srbiji je još uvek dominantno i čini se da građani Srbije neće tek tako preko mobilnog telefona plaćati ratu za kredit, pa ni poput Danaca „bakšiš“ uskoro plaćati kešom.

    „Procenat digitalno pismenih stanovnika je u direktnoj korelaciji sa stepenom prelaska na potpuno automatizovani proces rada. Ne treba sumnjati da će banke, brzo i lako, s ovim izaći na kraj. Kada su to bez veći teškoća uspevale u Africi i na Bliskom istoku, na ovim područjima će još brže i lakše“, kaže prof. dr Živanović.

    Zagovornici digitalizacije međutim uvek vole da kažu da se kroz proces tehnološkog razvoja određena radna mesta zatvaraju, ali otvaraju nova, te da će umesto bankarskih službenika uprave banaka tražiti novi obrazovni profil. Novi kadar banke će tražiti u programerima koji se bave veštačkom inteligencijom i softverašima koji se bave zaštitom podataka. 

    Pokretači promena

    Važan generator tehnoloških promena u bankarskom sektoru je rastući uticaj fintech kompanija širom sveta koje prave velike korake u izgradnji digitalnih bankarskih usluga i proizvoda. Na ovo je posebno skrenuo pažnju jedan od svetski najpoznatijih bankara Džejmi Dajmon, izvršni direktor JP Morgan Chase-a u svom godišnjem pismu akcionarima. 

    U prvi plan je istakao i snagu velikih „big tech“ kompanija poput Amazona, Apple-a, Facebook-a i Google-a koji će, kako je rekao, u najmanju ruku, ugraditi platne sisteme u svoje ekosisteme i stvoriti tržište bankarskih proizvoda i usluga. Nema dakle sumnje da će se nastaviti proces ulaska kompanija koje nisu banke u sektor koji pruža osnovne bankarske usluge. 

    Iako se sve češće govori da su fintech kompanije koje imaju svoje platne sisteme rivali bankama, postoji uverenje i da će upravo fintech kompanije koje nemaju svoje razvijene platne institucije, kao dobavljači opreme, biti glavna potpora bankama za prelazak u digitalnu ravan. Te da je u tom smislu taj odnos više komplementaran. Banke, kažu upućeni, u ovom trenutku imaju prednost u smislu potencijala za finansiranje kredita, visine kapitala, metodologije za procenu rizika i mehanizama za naplatu kredita. Vreme će pokazati kako će izgledati borba za tržišno učešće na potpuno digitalnom terenu. Do tada bankarski službenici treba da ostanu na visini zadatka. Sa osmehom na licu.  

    ____________________________________

    Rad od kuće povećava produktivnost?

    Bankari su ubeđenja da je rad od kuće, iako izazovan, tokom pandemije bio produktivan. Erste banka, na primer, razmišlja da zaposlenima, čija priroda posla to dozvoljava, omogući da određeni broj dana na nedeljnom ili mesečnom nivou rade od kuće. Na duže staze rad od kuće biće dostupan svim zaposlenima čija priroda posla i organizacija rada podržavaju ovaj vid fleksibilnost, kažu u ovoj banci.

    I osnivač Balance consulting Marija Svirig veruje da će se poslodavci sve češće odlučivati za hibridni model koji podrazumeva kombinaciju rada iz kancelarije i od kuće. Dostupna istraživanja pokazuju da rad od kuće povećava produktivnost i do 47 odsto, tvrdi ona za „Svet bankarstva i investicija“, jer se manje vremena koristi za neproduktivne aktivnosti i zaposleni više i bolje rade. 

    __________________________________

    Banka Engleske: Dolazak u kancelariju jednom nedeljno od septembra

    Banka Engleske zatražiće od zaposlenih da od septembra dolaze na posao u kancelariju jednom nedeljno. Džoana Plejs, zamenica guvernera i glavna operativna direktorka banke, istakla je da očekuje da će se službenici vratiti u kancelarije na tri do četiri dana u nedelji, ali da će biti potrebno još vremena da se to postigne.

    Ovaj „hibridni“ model je u suprotnosti sa nekim bankama koje insistiraju na punom poslovanju u kancelarijama nakon ukidanja restriktivnih mera protiv širenja COVID-19, prenosi „Guardian“. Iako je britanska vlada potvrdila ukidanje većine preostalih restrikcija 19. jula, centralna banka će isprobati hibridni način rada.

    Banka Engleske angažovala je 250 osoba, takozvanih digitalnih nindži, čiji je posao da pomognu kolegama da se prilagode novim alatima i tehnologijama, kako bi pružili dodatnu podršku osoblju u novom radnom okruženju.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo