Piše: Katarina Marković, Svet bankarstva i investicija
U godini stagnacije kreditne aktivnosti, preduzetnici su kategorija koja beleži najveći pad. Ukupna potraživanja ovog segmenta privrede prema bankama su u oktobru zabeležila međugodišnji pad od 4,1 odsto, dok krediti privrednim društvima stagniraju, a plasmani stanovništu su u porastu za 5,5 odsto.
U istom periodu, podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da jedino preduzetnici ostvaruju povećano učešće docnje u dugu sa 4,9 odsto na 6,1 odsto, dok rast kašnjenja u otplati kredita nije primetan kod ostalih korisnika kredita.
Sve to se dešava u ambijentu kontinuiranog povećanja broja preduzetnika, kojih je u oktobru ove godine, prema podacima Agencije za privredne registre, bilo 326 hiljada, odnosno 18 hiljada više nego na samom početku godine. Naime, u prvih deset meseci ove godine osnovano je 34.316 novih preduzetničkih radnji, a zatvoreno 17.020, što znači da je dvostruko više novootvorenih u odnosu na one koji stavljaju katanac u bravu.
Vlasnik knjigovodstvene agencije „Knjiški moljac“ Milan Trbojević objašnjava da je smanjenje kreditne aktivnosti preduzetnika u ovoj godini bilo očekivano zbog pada prometa istom dinamikom kao što pada prodaja u trgovini na malo.
„Svi aktuelni trendovi ukazuju da će i sledeća biti godina stagnacije za preduzetnike, pogotovo imajući u vidu da se smanjuje kreditna aktivnost. Pored toga, veliki broj preduzetničkih firmi je sa jednim ili par zaposlenih, ne ispunjavaju uslove za pozajmice kod banaka i posluju u okruženju koje ih tera da se bore za opstanak“, ukazuje sagovornik „Sveta bankarstva i investicija“.
Međutim, treba imati u vidu da pomenuti trendovi u poslovanju nisu bili prisutni protekle godine. Naime, podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je sektor preduzetništva u protekloj godini ostvario poslovne prihode koji su za 14,8 odsto veći nego 2021. godine, a budući da je godišnja inflacija lane iznosila 11,9 odsto, preduzetnici su ostvarili realan rast prometa, koji je pratio i rast kreditne aktivnosti od 2,2 odsto. Inflacija je ove godine ipak došla po svoje. Ukazujući pri tom da se razlika između privrednih društava i preduzetnika u praksi ogleda u tome što su prvi otporniji, a drugi finansijski ranjiviji na svaku krizu, Trbojević naglašava da preduzetnicima nikako ne odgovara ambijent visokih kamata, pri čemu imaju i strah od investiranja. To se može potvrditi i kroz podatke pojedinih banaka koji pokazuju da je oko 80 odsto tražnje za kreditima trenutno usmereno ka zajmovima za obrtna sredstva. Sve sluti da će i preduzetnici i banke još zazirati jedni od drugih i da će biti potrebno vremena i vremena da se taj odnos razvije na obostranu korist.
Prosečan zajam 20.000 evra
Trend smanjenja kreditne aktivnosti preduzetnika nije prisutan u svim bankama. U prva tri kvartala 2023. godine, Banca Intesa je u delu poslovanja sa preduzetnicima ostvarila uvećanje broja plasmana od pet odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, tradicionalno i dominantno vođeno kreditima za finansiranje nabavke obrtnih sredstava. „Za pomenute plasmane u većini slučajeva nije potrebna namenska isplata kredita, uz prosečan iznos odobrenog kredita od 1,4 miliona dinara“, ističu u Banca Intesa.
Ovakvi trendovi učvrstili su, kako kažu, lidersku poziciju Banca Intesa i doprineli rastu tržišnog učešća u kreditnim plasmanima preduzetnika od 21,5 odsto na kraju avgusta 2023. godine uz očuvan visok kvalitet portfolia, bez vidljivijeg porasta docnje i problematičnih plasmana.
Istovremeno, u Erste banci ističu da je poslednji kvartal već po pravilu najaktivniji za biznis, odnosno tipično podrazumeva veće interesovanje preduzetnika za kreditnom podrškom. „Najveći deo interesovanja i zahteva klijenata se odnosi na kredite za obrtna sredstva, skoro 80 odsto, svega 10 odsto na investicione kredite i 10 odsto na sve ostale vrste kredita“, preciziraju.
„Od preduzetnika prilikom odobravanja kredita tražimo da nam obrazlože namenu samo zato što pokušavamo da razumemo transakciju, zahteve i potrebe klijenta kako bismo kroz adekvatan savet i sugestiju zajednički sagledali koji proizvod, rok i uslovi kredita bi bili najpodobniji za tog klijenta“, objašnjavaju u ovoj banci. Prosečna visina zajma koji Erste banka odobrava preduzetnicima je na nivou od oko 20.000 evra. Učešće docnje u kreditima preduzetnika je, dodaju, stabilno i bez velikih iskakanja u određenim delatnostima.
Ponuda banaka
Pored standardnih kreditnih proizvoda, kao što su krediti za obrtna sredstva sa rokovima otplate do 24 meseca, investicioni krediti ročnosti do 120 meseci i dozvoljeno prekoračenje po računu, Banca Intesa preduzetnicima stavlja na raspolaganje i posebno prilagođene kredite namenjene mladima u biznisu i ženama u biznisu sa dužim rokovima otplate i uz relaksirana sredstva obezbeđenja, a koje je prva na tržištu uvela u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
Uz konstataciju da su euribor i belibor znatno porasli u prethodnom periodu i direktno utiču na poskupljenje cene novca, u Erste banci kažu da se trude da kroz različite aranžmane i ponude pronađu najbolji način za finansiranje svih segmenata preduzetnika. Neki od primera su krediti za obrtna sredstva uz COSME garanciju Evropskog investicionog fonda, sa rokovima otplate prilagođenim potrebama klijenata, i to čak do 48 meseci.
„U okviru COSME programa, preduzetnici su dobili pristup kreditima sa dužim periodom otplate i smanjenim uslovima za kolateral. Naime, radi se o investicionim kreditima i kreditima za obrtna sredstva za preduzetnike – početnike u poslovanju koji posluju kraće od 24 meseca. Pored toga, investicioni krediti za preduzetnike iz proizvodnih delatnosti za kupovinu nove opreme uz subvenciju države, navode u Erste banci.
Iz perspektive preduzetnika
„Banke su i pomoć i prepreka za razvoj preduzetništva. Pomoć, ako imate dobru ideju i biznis plan i u tom slučaju visina kamate nije problem. Međutim, ako niste sigurni šta želite, kredit je kao omča oko vrata.“ Ovo je rezon Snežane Obradović, nekada preduzetnice, a sada vlasnice male, ali brzo rastuće firme „Aleđo“ kojim se rukovodi i u kriznim vremenima. Za „Svet bankarstva i investicija“ objašnjava da je 2015. godine kada se odlučila da pokrene porodični biznis već imala razrađene sve potrebne elemente za uspeh u poslu.
„Prvo sam odradila ispitivanje tržišta i shvatila da na njemu nema dovoljno mašinskih radionica, a da je tražnja velika, i tako smo se odlučili da počnemo proizvodnju delova i sklopova za razne industrije i danas imamo 30 zaposlenih“, kaže ona.
Drugo, Obradović je, tvrdi, bez oklevanja prihvatila ponudu banke da uzme kredit za obrtna sredstva, koji je bio namenjen ženama preduzetnicama, kako bi kupila potrebne mašine i alate. „Uopšte se nisam bavila visinom kamate, zato što sam znala da je kredit jedini način da uspemo“, dodaje Obradović. Firma se sada nalazi u postupku dobijanja investicionog kredita, budući da postoji potreba daljeg širenja poslovanja.
Upitana da li je, kao što vlada uverenje, treća godina prelomna za razvoj biznisa, odgovara da je to floskula i da je suština da svaki preduzetnik mora da zna da se ponaša kao domaćin, odnosno da zna svoje obaveze, prava i tačnu namenu utrošenih sredstava. „Kada sam se bavila knjigovodstvom upoređivala sam poslovanje firmi, na primer dva stovarišta koja su na sličnoj lokaciji. Jedno posluje odlično, drugo loše. Razlog je taj što vlasnik drugog stovarišta troši više nego što može“, objašnjava.
I vlasnica radionice za izradu torti i kolača „Dezert“ Zorica Selaković koja se već 35 godina bavi preduzetništvom kaže da je svaka godina prelomna ako se radi kako treba. „Nema treće ili pete. Te statistike u praksi se ne pokazuju kao tačne“, kategorična je. Upitana da li je danas teže ući u preduzetničke vode nego pre tri decenije budući na rast konkurencije, Selaković odgovara odrično: „Danas je mnogo lakše, imate edukaciju, razne kreditne linije koje nisu postojale kada sam krenula da radim. Možete da naučite o poslu i vidite šta je preduzetnik i pre nego se upustite u biznis. U moje vreme, niste imali ni koga da pitate, niti ko da vas posavetuje“, izričita je preduzetnica iz Čačka.
