Više
    - Reklama -

    Problematični zajmovi nisu pretnja bankarskom sistemu

    Još članaka iz ove rubrike

    Problematični zajmovi nisu pretnja bankarskom sistemu, jer je njihovo učešće u ukupnim kreditima na kraju 2020. iznosilo 3,7 odsto i u odnosu na kraj 2019. niže je za 0,4 procenta, pokazuju podaci Narodne banke (NBS). To je za 18,7 odsto manje u odnosu na jul 2015. godine kada je počela primena Strategije za rešavanje problematičnih kredita.

    Očigledno su dva moratorijuma u trajanju od pet meseci zaštitila dužnike i građane i privredu, piše Politika.  Pošto se pandemija nastavlja sa svim svojim posledicama nameće se pitanje da li će nivo loših zajmova ostati na tom obimu ili može da dođe do pogoršanja. S obzirom na to da je država preventivno reagovala prošle godine i da je spremila izdašan paket pomoći za ovu sva je prilika da neće dozvoliti da i preduzeća i građani zapadnu u teškoće.

    Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je svaki udeo loših zajmova koji je niži od pet odsto dobar pokazatelj i upućuje na stabilnost bankarskog sektora.

    Prema podacima NBS, ako se poredi četvrto tromesečje 2020. sa krajem prethodnog tromesečja, zabeležen je blagi rast od 0,3 procentna poena kao posledica negativnih efekata pandemije i većih dospeća kredita nakon prestanka drugog moratorijuma na otplatu kredita.

    „Imajući u vidu složenost uticaja okolnosti izazvanih virusom korona na građane i privredu, NBS je u decembru 2020. donela dodatne mere koje imaju za cilj da olakšaju izmirivanje obaveza dužnika prema bankama i davaocima finansijskog lizinga koji se suočavaju s teškoćama usled pandemije”, navode iz centralne banke.

    U skladu sa donetim merama, banka je u obavezi da dužniku (fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku i privrednom društvu), koji usled okolnosti izazvanih epidemijom nije u mogućnosti da izmiruje obaveze ili može imati teškoće u njihovom izmirivanju, na njegov zahtev, odobri olakšicu u otplati obaveza. Olakšice podrazumevaju reprogram i refinansiranje kredita, uz odobravanje grejs-perioda od šest meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate, tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica. Tokom grejs-perioda banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs-perioda ili nakon njegovog isteka.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo