Psihijatar Irvin Jalom o ’punom životu’ i kajanju

Ako se jedan psihijatar može prozvati najvećim, bio bi to Irvin Jalom. Možda je njegovom imenu, delu i godinama iskustva primerenije dopisati pridev ’najcenjeniji’ jer ovaj velikan to sigurno jeste.

Najveći doprinos Jaloma je u izuzetnom poznavanju ljudske prirode i znanju koje je ostavio u redovima knjiga koje je objavio. Svrstavaju ga u egzistencijaliste, psihijatre koji su se u radu oslanjali i na filozofiju i direktan rad sa pacijentima. Od Krvnika ljubavi, do Kad je Niče plakao, Lečenja Šopenhauerom do Smisla života Jalom je ušao u živote miliona zainteresovanih za ponašanje čoveka, strahove i napredak u svakom smislu.

Jalom je uvek i svakome preporuka za čitanje pre svega zbog stila koji je pristupačan i popularan iako je iz pera jednog vrhunskog lekara i filozofa. A, tek je sadržaj osvojio nezapamćeno veliku publiku koja je uz Jalomove reči sazrevala sve ove godine.

Irvin Jalom i novo doba

Jalom danas ima 92 godine. Kao penzionisani Stanford profesor, radi i dalje kao terapeut, ali što se tiče pisanja i izdavanja knjiga, zvanično je završio. Nakon promocije poslednje studije Šta je važno na kraju – Pitanje života i smrti, oprostio se sa objavljivanjem knjiga. O njemu su snimljeni i dokumentarni filmovi i dao je mnogo intervjua koji su riznica saveta kako živeti i ostvariti se uz sve prepreke i smetnje.

Jalom je celu karijeru svetu nudio jedno od mogućih načina da se razume i prihvati život.

Nisu ga, naravno, zaobišle ni teme izolacije i usamljenosti pokrenute Covid izolacijom, anksioznost i strahovi koje su pojačale aktuelne ekonomske i političke prilike. Ipak, Jalom se uvek bavi pojedincem i učestvuje u njegovoj borbi da živi sadržajan život.

Pre godinu dana Jalom je u jednom od intervjua govorio o temi izolacije i novom iskustvu i promenama koje su zadesile svakoga. Kako se u ovakvim napetim uslovima izboriti sa osećajem anksioznosti?

„Budite blizu vaših dragih prijatelja“, iz ličnog i profesionalnog iskustva savetuje Jalom. „I ja sam svakodnevno u kontaktu sa mnogo ljudi i mislim da bih poludeo da nisam. Imam rođaka sa kojim sam odrastao, među nama je razlika dve godine. Svakog dana razgovaramo telefonom godinama unazad. Budite u vezi sa ljudima, šetajte, razgovarajte“, savetuje psihijatar.

Kajanje, život i rad

Jalomu su često postavljali pitanja o smislu života i rada. Pitali su ga šta za njega znači živeti ’pun život’? Jednom prilikom je rekao:

„Ključno je da se pitate – šta za vas znači živeti ’pun život’? Kada sam se bavio ovim pitanjem, došao sam do pojma kajanja. Imao sam mnogo pacijenata koji se kaju. Čak i kad bismo se videli samo jednom, kajanje ispliva i otvori mnoga važna pitanja. Sada treba da mislite o tome zbog čega se kajete, čime ste razočarani i šta možete da uradite da to promenite. To će biti veoma važno za godine koje tek dolaze. Što više žalite i što se više kajete zbog načina na koji ste živeli, očekujte da će vaš strah od smrti biti veći. Moje iskustvo je da je ova veza veoma jaka.“

• Proverite da li ste po standardima čuvenog psihologa i vi ’razvijenija osoba’
• Šta vas pokreće? O majmunskoj radoznalosti, raju i sreći iz predavanja velikog psihologa

’Pun život’

Kao dugogodišnji profesor Stanford-a, Jalom je ipak odustao od edukacije i posvetio se pisanju. Nije bilo za očekivati da će ovako naglo prekinuti karijeru sa nešto više od 60 godina starosti. Ipak, presudilo je njegovo uverenje da postoji veći smisao života iznad posla.

„Mnogi od nas promišljaju o smrti, o konačnosti. I mnoge sam čuo kako tvrde da je suočavanje sa smrću ključ za život koji je pun, autentičan, srećan. Pitam se, da li biste mogli svojim rečima da opišete šta za vas znači živeti autentično?

Kako starim, sve više mislim o svom kraju života, baš kao i drugi ljudi. Ne znamo kada će to doći, možda nije daleko. Sigurno je jedino da nemamo beskonačno godina koje nas čekaju i zato treba da znamo šta je to što zauzima centralni, najvažniji deo. Za mene je to biti kreativan, razvijati talente na kojima još nisam radio. To je pisanje i bavljenjem ljudskom egzistencijom. Prepoznao sam da se osećam veoma loše i nemirno sa idejom da imam darove koje nisam razvio. I, ne želim da ponavljam stvari. To je zapravo iznad svega“, rekao je Jalom i pozvao sve da pronađu središnji deo svog života, sada.

Šta ljudi na kraju govore?

Iako je 70 godina posvetio psihijatriji, pacijentima i studentima, Jalom nije optimističan kada je tema psihoterapija.

„Rekao sam sebi da više ne želim da budem deo nekog udruženja ili da predajem. Polje psihoterapije postaje polje lekova, farmakoterapije. Naredna generacija terapeuta neće biti obučena za psihoterapiju jer ih osiguranja neće više plaćati“ predviđa Irvin Jalom.

Teme konačnosti i smrti posebno su okupirala Jalomovu pažnju poslednjih godina, pa je tako karijeru pisca zaokružio knjigom o životu i smrti. Poučno i vredno pažnje je njegovo iskustvo u radu sa starijim ljudima.

„Znate, nikada nisam nikoga čuo da je rekao: Voleo bih da sam proveo više vremena na poslu. Nikad mi to niko nije rekao.

Svako pred kraj života kaže: Bože, voleo bih da sam više radio stvari koje volim – da sam više čitao, pisao, putovao, bio bliži ljudima, svojoj deci. To toliko toga govori“, u intervjuu za Časopis o psihologiji rekao je Irvin Jalom, psihijatar koji se čita i menja ljudske živote.