U težnji da se nacionalna ekonomija brže i u većoj meri dovede do nivoa najrazvijenijih zemalja sveta, sve više pažnje se usmerava na saradnju učesnika inovacionog ekosistema, digitalnu transformaciju i eksploataciju rezultata istraživanja na tržištu. Inoviranje proizvoda, usluga i procesa i digitalna transformacija predstavljaju osnovu modernog poslovanja i preduzetništva. Pretvaranjem ideja u nove proizvode i implementacijom digitalnih rešenja podstiče se transformacija tradicionalne privrede u visoko-tehnološku, istraživačko-razvojnu i digitalnu, koja omogućava uspešan izvoz robe, usluga i digitalnih rešenja i konkurentnost na domaćem i stranom tržištu.
“Digitalne transformacije su već sada umnogome transformisale svaki aspekt naše privatne i poslovne svakodnevnice. Dnevni izazovi postaju sve akutniji poslednjih godina, jer su kompanije usvajanje i strateški značaj digitalnih tehnologija dramatično ubrzale”, ističe Radenko Radan, generalni direktor Saga Grupe u čijem sastavu se nalaze kompanije Saga Beograd sa svojim predstavništvima u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, zatim Intellya, NF Innova, Smart Novi Sad, Give Sense i NPS.
Čini se da su kompanije pod još većim stresom da donose sistematske poslovne odluke ne samo bržim tempom, već́ i da plivaju u poslovnim oblastima za koje možda nemaju prethodno iskustvo ili znanje o digitalnoj tehnologiji ili transformacijama. Kako Vi vidite razvoj digitalne transformacije i brzine usvajanja iste na tržištu Srbije i regiona?
„Digitalna transformacija je ključna za modernizaciju poslovanja i stvaranje novih kompanija. Ona podrazumeva fundamentalne promene u načinu poslovanja, fokusirajući se na efikasnost, bolje donošenje odluka, bolje finansijske performanse i personalizaciju korisničkog iskustva. Sve više kompanija prepoznaje važnost iste, ali proces zahteva ne samo tehnološke promene, već i kulturne i organizacione. Brzina usvajanja zavisi od faktora kao što su dostupnost tehnoloških resursa, podrška Vlade i privatnog sektora, kao i spremnosti kompanija da investiraju u obuku svojih zaposlenih.To je kulturna, organizaciona i operativna promena organizacije, čitave industrije ili ekosistema putem pametne integracije digitalnih tehnologija, procesa i kompetencija na svim nivoima i funkcijama kroz vođen i strateški isplaniran proces. Podrazumeva korišćenje tehnologija koje stvaraju dodatnu vrednost i nove tipove usluga, inovacije i sticanje mogućnosti brzog prilagođavanja promenljivim poslovnim okolnostima. Dakle, kod digitalne transformacije nije reč samo o tehnologiji. Radi se o vrednostima, ljudima, optimizaciji i sposobnosti brzog prilagođavanja kada je to potrebno, putem inteligentne upotrebe tehnologija i informacija.
Kako shvatiti važnost prilagođavanja i brze promene?
Koliko će se kompanije brzo prilagoditi ovom vozu koji je krenuo i kontinuirano ubrzava svoju brzinu, zavisi i od spremnost kompanija da investiraju na svim nivoima. I vreme i resurse. Zatim, osim društvenih, organizacionih pa i finansijskih komponenti, mislim da je najveća prepreka brzini usvajanja strah od nepoznatog, što je i razumljivo. Kako bi se ubrzao proces, važno je stvoriti povoljno okruženje koje podstiče inovacije, saradnju između različitih učesnika i pouzdanih partnera u ekosistemu i pružati jasne smernice za implementaciju digitalnih rešenja. Dobar primer upravo ovakve saradnje je e-kancelarija koja je napravila veliki iskorak servisa prema građanima i takve inicijative treba pohvaliti i javno isticati kao pozitivne strane koje ovakve promene donose. Takođe, važno je naglasiti ulogu liderstva u kompanijama koje treba da budu primer i pokretač promena, te da svojim zaposlenima pruže stručnu podršku potrebnu za uspešnu digitalnu transformaciju.”
Srbija, kao i region se uveliko bavi “osvajanjem digitalne transformacije”. Jesmo li uspeli da se ukrcamo na taj voz koji ubrzava, a čini se da već sada možemo da pričamo i o poslednjim vagonima u kojima još ima mesta?
I da i ne. Naši IT stručnjaci su jako priznati, imaju fantastično znanje i ekspertizu, ali nažalost i dalje bolje pozicionirani u svetu nego na domaćem tržištu. Problem je što se na digitalizaciju u Srbiji i regionu još uvek gleda mahom negativno, najčešće iz ugla gubitka radnih mesta, velikih ulaganja, jer su ljudi nedovoljno informisani i edukovani šta je to što ona kao takva donosi. Edukacija je ključna stvar transformacije bilo kog poslovnog subjekta i spremnost na usvajanje novih načina rada pa samim tim novih uloga u okviru kompanije koje će pojedinci preuzimati. Ova duboka promena poslovnih i organizacionih aktivnosti, procesa, kompetencija i modela je neminovna i treba je posmatrati kao šansu da pojednostavimo neke procese i iskoristimo mogućnosti koje nam nove tehnologije pružaju. Naravno, ne treba sve podjednako generalizovati jer i u ovom procesu, kao i u drugim trendovima, razlikujemo napredne i manje naprednije industrijske grane.“
Šta biste rekli, kako na mapi onih koji brže ili sporije usvajaju postojeće promene stoji finansijski sektor?
Oni su, možemo slobodno reći, jedni od pionira digitalizacije. Finansijski sektor je rano prepoznao digitalnu tehnologiju i usvojio za postizanje strateške diferencijacije. Generativna AI transformiše finansijske usluge, nudeći mogućnosti za efikasnost i inovacije. Dok se banke utrkuju da primene generativni AI, pravi operativni model može pomoći da se otključa njegov potencijal. Generativna AI pravi pravu revoluciju u bankarskoj industriji jer finansijske institucije koriste tehnologiju za dopunjavanje čet botova koji su okrenuti klijentima, sprečavanje prevare i ubrzavanje zadataka koji oduzimaju vreme kao što su razvoj koda, priprema nacrta predloga i sumiranje nekih regulatornih izveštaja. McKinsei Global Institute procenjuje da bi u globalnom bankarskom sektoru gen AI mogao da doda između 200 milijardi i 340 milijardi dolara vrednosti godišnje, ili 2,8 do 4,7 odsto ukupnih prihoda industrije, uglavnom zahvaljujući povećanju produktivnosti. Međutim, kako banke i druge finansijske institucije kreću da brzo implementiraju tehnologiju, pojavljuju se izazovi. Ispravan gen AI može potencijalno otključati ogromnu vrednost, a pogrešno postupanje može dovesti do komplikacija. Kompanije u različitim industrijama suočavaju se sa rizicima genetske veštačke inteligencije, uključujući generisanje lažnih ili nelogičnih informacija, kršenje prava intelektualne svojine, ograničenu transparentnost u tome kako sistemi funkcionišu, zabrinutost za bezbednost i još mnogo toga. Upravo zato je važno da imate pouzdanog partnera koji je stručan u tim oblastima i koji će voditi računa o svim komponentama procesa transformacije.
Jubilej Saga Grupe – 35 godina poslovanja
Saga Beograd, lider u pružanju kompletnih menadžing IT servisa i usluga, kao prva članica Saga Grupe ove godine proslavlja 35 godina poslovanja. Sa bogatim iskustvom u oblasti upravljanja IT infrastrukturom i mrežama, tim stručnjaka Sage posvećen je pružanju visokokvalitetnih usluga, sa fokusom na pouzdanost, sigurnost i efikasnost.
Tokom godina, Saga je širila i razvijala opseg svog znanja, usluga i rešenja, kontinuirano prateći trendove u oblasti razvoja novih tehnologija. Sarađujući sa odabranim partnerima koji su prepoznati kako na domaćem tako i svetskom tržištu, ali i ulaganjem u sopstveni rast i razvoj, Saga se pozicionirala rame uz rame sa eminentnim i malobrojnim stručnjacima u oblasti sistem integracija i upravljanja korporativnim mrežama. Sa svojim članicama Grupe, dodatno je dobila na vidljivosti i stručnosti i u oblasti mašinskog učenja i veštačke inteligencije na našem i svetskom tržištu. Veliki izbor najboljih IT vendora, pored sopstvenih usluga i rešenja, klijentima pruža dodatnu mogućnost izbora u skladu sa potrebama koje imaju u datom trenutku. Kao deo Noventiq grupacije, vodećeg globalnog provajdera rešenja i usluga u digitalnoj transformaciji i sajber bezbednosti sa sedištem u Londonu, Saga dodatno omogućava, olakšava i ubrzava digitalnu transformaciju u svim sektorima poslovanja svojih klijenata širom skoro 70 zemalja sveta.
