Više
    - Reklama -

    Reosiguranje: teška vremena

    Još članaka iz ove rubrike

    Svet je u 2020. godini iz temelja promenilo ostvarenje globalne pandemije koronavirusa. Pandimija Covid-19 uticala je na sve sektore ekonomije uključujući osiguranje. Pandemija je uticala i na delatnost osiguranja, o čemu je i pisano u „Svetu osiguranja“, ali je uticala posledično i na reosiguranje.

    Pandemija je u kombinaciji sa rastućim društvenim i političkim nemirima, negativnom ostvarenju katastrofalnih šteta, smanjenih investicionih prinosa i rastuće zabrinutosti o klimatskim promenama i sve učestalijim „mega katastrofama“, podstakla veću averziju ka riziku širom sveta. Rezultat toga nije samo povećanje premija reosiguranja, već i uvođenje veće restriktivnosti u uslove sprovođenja reosiguranja.

    Ostvarene rekordne štete

    Posebno su značajne katastrofe, koje su zahvaljujući pandemiji bile u drugom planu. Međutim, u toku 2020. godine ostvarene su rekordne štete za ekonomiju u iznosu od 210 milijardi dolara, izjavili su iz kompanije „Munich Re“, a ukupne štete pokrivene osiguranjem iznosile su 82 milijarde dolara.

    Kada je reč o klimatskim promenama, globalne srednje temperature između januara i novembra 2020. godine bile su oko 1,2 stepena Celzijusa više od predindustrijskih nivoa (1880-1900), odnosno za samo 0,01 stepen Celzijusa niže u odnosu na 2016. godinu, najtopliju godinu ikada zabeleženu. Posebno su pogođeni regioni severno od severnog polarnog kruga, pri čemu je u delovima severnog Sibira temperatura bila viša od 30 stepeni Celzijusa. 

    Obnavljanja ugovora o reosiguranju za Evropu, uključujući i Srbiju i zemlje regiona po pravilu se ostvaruje u januaru, a obnavljaju se ugovori o reosiguranju i u aprilu i u junu. Uticaj koronavirusa bio je jedan od ključnih faktora uticaja u januarskim obnavljanjima ugovora o reosiguranju. Iako su neka predviđanja bila pogrešna, uprkos zabrinutosti u pogledu predviđanja pregovori su se uglavnom vodili uredno s obe strane motivisane da prihvate neizvesnost i zaključe transakcije.

    Obnavljanje ugovora onlajn

    Jedna od vidljivih novina u samom odvijanju pregovora bilo je virtuelno ugovaranje ugovora o reosiguranju gde su reosiguravači, brokeri i cedenti determinisali uslove i plaćanja preko platformi kao što su Zoom, Teams i Google Meet. Delatnost reosiguranja i proces zaključivanja ugovora o reosiguranju su izrazito tradicionalni, s obzirom da se odnosi između strana u ugovoru o reosiguranju baziraju na dugoročnom međusobnom poverenju i pregovaranjima „licem u lice“ na godišnjim sastancima u Monte Karlu i Baden Badenu. U vreme „očvršnjavanja“ tržišta, odnosno rasta troška transfera rizika u reosiguravajuće pokriće, a posebno u uslovima neizvesnosti uticaja korona virusa, nemogućnost zaključivanja ugovora o reosiguranju bez „gledanja licem u lice“ pokazalo se kao izazov za mnoge tržišne učesnike. Gde su postojale međusobne veze od ranije, prelazak na obnavljanje ugovora o reosiguranju putem video konferencija nije bio veliki problem za razliku od situacija prethodnog nepoznavanja ugovornih strana. Krajem 2019. godine retko ko je mogao naslutiti da će i reosiguravači poslove ostvarivati onlajn kao i da će Londonski „Lloyd’s“ biti napušten preko pet meseci. Kao rezultat poslovanja u uslovima „nove realnosti“, reosiguravači su počeli da svoje poslovanje više usmeravaju na fleksibilno radno vreme, smanjenje troškova transporta, kao i povećanje mrežne bezbednosti. Pandemija je ukazala na važnost modernizacije tržišta reosiguranja i pomogla je omekšavanju kulture otpora promenama.

    Tražnja za reosiguranjem porasla

    Svakako najvažnija posledica januarskih obnavljanja ugovora o reosiguranju jeste rast premija reosiguranja uopšte iako je u pojedinim vrstama reosiguranja i regionima, gde su ostvareni dobri rezultati došlo i do skromnog pada premija. Kao posledica prethodnog „mekog“ tržišta reosiguranja u dužem periodu, pandemije koronavisura, katastrofalnih šteta, povećanja šteta, neadekvatnosti rezervisanja, globalne recesije, nestabilnosti finansijskog tržišta i većih troškova reosiguravača došlo je do povećanja premija reosiguranja kako bi se ostvarila snažnija kapitalizacija reosiguravača, kako bi tržište retrocesija bilo otpornije, kako bi se pokrile rastuće štete u pojedinim vrstama reosiguranja, rastuća tržnja i kako bi se obezbedio rast.

    Za razliku od prethodnih uzroka porasta premija reosiguranja, kada je rast premija reosiguranja bio uzrokovan devastacijom kapitala reosiguravača, u januarskim obnavljanjima ugovora o reosiguranju ključni uzrok porasta premija reosiguranja bila je veća tražnja, odnosno povećana averzija prema riziku podstaknuta osećajima straha od nepoznatog u visoko neizvesnom i nestabilnom okruženju. Procenjuje se da je ukupan kapital porastao na 416 milijardi dolara, a u toku 2020. godine 19 milijardi svežeg kapitala došlo je na tržište reosiguranja i alternativnog transfera rizika osiguranja na tržište kapitala.

    Premije imovinskih i reosiguranja katastrofa porasle su u proseku šest odsto 1. januara 2021. godine. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na obnavljanja ugovora o reosiguranju iz januara 2020. godine i najveće je godišnje povećanje u čitavoj dekadi. Upravo grafikon 1 pokazuje kretanja globalnih premija reosiguranja prilagođenih promenama rizika u imovinskim i reosiguranjima katastrofa.

    Iako štete od katastrofalnih događaja nisu bile veće od katastrofalnih šteta za delatnost reosiguranja kao štete u 2017. godini, uzastopne godine sa iznad prosečnim štetama i korespondirajući rast u aktivnosti, naglasile su zabrinutost oko ostvarenja klimatskih promena. To je navelo reosiguravajuća društva da razmotre povećanja premija reosiguranja kako bi ih usaglasila sa povećanim rizikom, odnosno povećanom verovatnoćom ostvarenja i intenzitetom štetnih posledica. Grafikon 2 prikazuje osiguranjem pokrivene katastrofalne štete u periodu od 2011. godine do 2020. godine, bez šteta uzrokovanih pandemijom koronavirusa.

    Najveći porast premija reosiguranja primetan je za tržište Severne Amerike, gde je ostvaren prosečan porast od 8,5%, prvenstveno zahvaljujući katastrofalnoj sezoni uragana kao i devastirajućim požarima. Vezano za Evropu, primetno je interesantno kretanje premija reosiguranja koje su ostale nepromenjene ili su čak pale. Ovo je posebno značajno s obzirom da su evropski osiguravači imali značajne štete po osnovu osiguranja prekida rada usled ostvarenja pandemije.

    Premije reosiguranja od odgovornosti, uključujući promene izloženosti rizicima i cedirajuće provizije, porasle su za 6,1% u proseku. Do rasta premija reosgiuranja od odgovornosti došlo je prvenstveno zbog šteta u osiguranjima od odgovornosti u SAD, ali je došlo do rasta premija reosiguranja i za druge delove sveta, prvenstveno u Evropi i Aziji. Kada je reč o retrocesijama, 2020. godina bila je još jedna u nizu godina povećanih šteta i ograničenosti kapaciteta na retrocesionom tržištu. To je rezultiralo rastom riziku prilagođenih retrocesija reosiguranja viška rizika za katastrofe za 13,1% u proseku.

    Iako su uplivi kapitala, uključujući i rekordne emisije obveznica za katastrofalne štete i pojave novih alternativnih mehanizama transfera rizika osiguranja na tržitše kapitala, četiri uzastopne godine rasta premija retrocesionog pokrića rezultiralo je da se cena ovog pokrića vrati na nivo od 1. januara 2013. godine. Naime, pad cene retrocesionog pokrića je sada povraćen u celosti, zahvaljujući kumulativnom rastu ze više od 50% od 2017. godine.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo