Slatke laži (pot)plaćenih food influensera

Ovog leta Svetska zdravstvena organizacija pokrenula je pitanje o kom se, do sada pričalo samo nezvanično: o rizicima upotrebe aspartama, popularnog veštačkog zaslađivača. U isto vreme na društvenim mrežama počeo je da se širi novi hashtag: #safetiofaspartame (#bezbednostaspartama).

Stef Graso, dijetetičarka iz Vajominga koristila je hešteg da bi svojih 2,2 miliona pratilaca na TikToku obavestila da su upozorenja SZO o veštačkim zaslađivačima „mamac za klikove“ zasnovana na „nauci niskog kvaliteta“. Njena koleginica, Kara Harbstrit iz Kanzas Sitija, uverila je svoje pratioce na Instagramu da ne moraju da brinu o „naslovima koji izazivaju strah“ o aspartamu jer „dokazi ne sugerišu da postoji razlog za zabrinutost“. U trećem videu, Meri Elen Fips, dijetetičarka koja je specijalizovana za ishranu dijabetičara, pijuckajući iz čaše gaziranog soka, objasnila je da veštački zaslađivači „zadovoljavaju želju za slatkim“ bez uticaja na nivo šećera u krvi ili insulina.

Ono što su sve tri „zaboravile“ da istaknu je da im je ovaj sadržaj platio American Beverage Association, trgovačka i lobistička grupa koja zastupa, između ostalih, i Coca-Colu i PepsiCo. Naime, najmanje 35 postova desetak različitih zdravstvenih radnika-influensera bilo je deo koordinisane kampanje ove kompanije, pokazuje istraga koju je sproveo The Washington Post. Kampanja je uključivala deset nutricionista i dijetetičara, lekara i fitnes instruktora, koji su „upregli“ svoje naloge i pratioce kako bi ublažili tvrdnje SZO da je aspartam, ključni sastojak dijetalnih gaziranih pića, „ne samo neefikasan za gubitak težine već i  verovatno kancerogen“.

Milijarde ‘u rukama” food influensera

Industrija hrane, pića i dijetetskih suplemenata, vredna više milijardi dolara, plaća desetine nutricionista (tzv food influensera) koji zajedno broje milione pratilaca na društvenim mrežama da pomognu u prodaji i promovišu poruke prilagođene zahtevima industrije. Analiza hiljada postova pokazala je da kompanije i interesne grupe plaćaju za sadržaj koji podstiče gledaoce da jedu slatkiše i sladoled i umanjuju rizike po zdravlje od prerađene hrane – poruke koje su u suprotnosti sa decenijama naučnih dokaza o zdravom jedenju. Ova strategija omogućila je industriji da promoviše, često upitne, savete o ishrani novim generacijama, pripadnicima generacije Z i roditeljima-milenijalcima koji su navikli da pronalaze vesti i zdravstvene savete na mrežama.

Kanadski institut za šećer, grupa koju finansiraju proizvođači šećera, platila je nutricionistkinju Lindzi Pleskot za „promotivni video“ u kom jede sladoled i čokoladice, govoreći ljudima da će im uskraćivanje slatkiša samo pogoršati želju za njima. Na jednom video snimku, Pleskot jede glaziranu krofnu i kolačić sa čokoladom, ismevajući savet lekara da je potrebno smanjiti unos šećera. Kako je rekla, najbolji načini za „presečete svoju želju za šećerom“ je „nožem, rukama, čak i zubima“.

Food influenser kao marketinški alat

Još jedna dijetetičarka sa velikim brojem pratilaca, Džen Mesina iz Vankuvera, objavila je video u kom na tanjir za večeru dodaje lizalicu. Roditeljima objašnjava da će ta strategija „sprečiti opsesiju slatkišima“ i pomoći deci da razviju zdravije odnose sa hranom. U drugom video snimku rekla je roditeljima da mogu da učine Noć veštica manje stresnom tako što će dozvoliti deci da jedu onoliko slatkiša koliko god žele.

Nije tajna da se influenseri smatraju vrednim marketinškim alatom jer njihovi pratioci imaju tendenciju da veruju njihovom mišljenju i preporukama više nego reklami samog brenda. “Uticajnost” i potrošnja u prehrambenoj industriji brzo su postali sinonimi, a najrazličitiji trending recepti sa posebnim heštegovima brzo postaju viralni. U istraživanju sprovedenom ove godine, čak 81 odsto anketiranih reklo je da recepte otkriva na društvenim mrežama.

Posao nas sirotih potrošača je da im ne verujemo

Rast onlajn foodie zajednica, od onih posvećenih ishrani uopšte do onih orijentisanih na konkretne sastojke, stvara i ogromnu vidljivost brendovima hrane koji su spremni da im se pridruže. Tako je britanski lanac supermarketa Waitrose objavio da je prodaja feta sira u njihovim objektima porasla za 33 odsto između maja i juna 2022., nakon trenda #whippedfeta na TikTok-u. Waitrose sada uključuje i podatke sa TikTok-a u svoj godišnji izveštaj o hrani i piću, što pokazuje neosporan uticaj food kontenta.

Međutim, kako kaže ona floskula – uz veliku moć dolazi i velika odgovornost. U poplavi recepata, saveta i preporuka nađu se i one “nedobronamerne”, sa početka teksta. Porast dezinformacija o zdravlju u poslednjih nekoliko godina izazvao je diskusiju o etici zdravstvenih radnika koji promovišu hranu ili suplemente jer su za to plaćeni, a ne nužno jer veruju da je to najbolje rešenje za pacijenta. Istraga The Washington Post-a još pokazala je da su “krivci” za to svi uključeni, od korporacija, lobističkih grupa, do food influensera, udruženi u “zločinačkom poduhvatu” obmanjivanja javnosti. Cinici bi rekli da svima navedenima to posao. U tom slučaju, posao nas sirotih potrošača je da im ne verujemo (slepo).