Eurobank u Srbiji ubraja se među 10 vodećih banaka i tokom 18 godina koliko poslujemo na tržištu Srbije, uprkos njegovim različitim kretanjima i stalnim promenama, kako povoljnim tako i onim manje povoljnim, uspeli smo da očuvamo svoju poziciju među najvećim investitorima u bankarskom sektoru u zemlji. Posebno prethodnih nekoliko godina opažamo velike promene na bankarskom tržištu u vidu ukrupnjavanja upravo u segmentu 10 najvećih banaka, ali Eurobank je zadržala svoje mesto među najvažnijim igračima, a u nekim segmentima, poput kritičarskog poslovanja, svrstavamo se među prvih pet banaka na tržištu, kaže u razgovoru za „Svet bankarstva i investicija“ Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke.
Eurobank Grupa u okviru koje posluje i Eurobanka je dinamična bankarska organizacija aktivna u šest zemalja sa ukupnom aktivom od 67.7 milijardi evra i 11,394 zaposlenih i 625 filijala, od čega 301 u inostranstvu. U Srbiji Eurobank zapošljava preko 1.300 zaposlenih i poseduje razgranatu poslovnu mrežu koja obuhvata 5 regionalnih centara i 85 ekspozitura.
„Dugoročno smo posvećeni tržištu Srbije i zato je naš cilj da zadržimo svoje mesto među deset najvećih banaka kao i da iskoristimo mogućnosti za dalji rast i razvoj u svim segmentima“, naglašava naša sagovornica.
Na šta je pandemija u poslovanju banke imala najviše uticaja? Da li se tražnja klijenata vraća na nivo pre pandemije?
Pandemija je prvenstveno uticala na smanjenje ukupnog broja transakcija usled usporavanja ekonomske aktivnosti, ali i na tražnju pojedinih proizvoda poput potrošačkih kredita što je posledica pada sveukupne potrošnje. Zahvaljujući postepenom smirivanju zdravstvene situacije, tražnja klijenata se polako vraća, ali ne bi se moglo reći da se u potpunosti stabilizovala. Iako pandemija polako jenjava i postoji puno razloga za optimizam, uspešno sprovođenje vakcinacije i postizanje kolektivnog imuniteta izuzetno su važni kako bi se sprečila dalja neizvesnost, pa samim tim i ključni faktori u obezbeđivanju stabilnosti potražnje bankarskih proizvoda i daljem rastu ekonomije.
Šta su po Vašem mišljenju izazovi postpandemijskog perioda?
Verujem da će se mnogi složiti sa mnom da je najveći izazov brzina oporavka ekonomije. Ovaj proces možemo predstaviti u vidu krive oporavka za koju očekujemo, i nadamo se, da će imati oblik slova V. To zavisi od mnogih faktora, pre svega, od stabilizacije zdravstvene situacije. Izuzetno važnu ulogu u oporavku, naravno, imaju ekonomske mere. Što su mere bolje osmišljene i efikasnije, to će i njihov uticaj na oporavak, rast i nezaposlenost biti veći i bolji. S druge strane, važno je napomenuti da se dinamika oporavka sektora i oblasti neće odvijati jednako, to jest u nekim sektorima se očekuje brz rast i oporavak, dok se neke aktivnosti ne mogu vratiti na nivo pre krize sve do potpunog smirivanja pandemije. S druge strane, treba imati na umu da su određeni sektori zabeležili znatan rast i razvoj. Pre svega, to su onlajn platforme, od komunikacionih do onih za dostavu hrane, potom farmaceutska i hemijska industrija, kurirske službe i regionalni logistički centri koji su posebno dobili na značaju nakon prekidanja globalnog lanca, kao i privatni zdravstveni sistemi.
Prethodne godine su bile vrlo dinamične po pitanju akvizicija banaka, a trenutno u Srbiji posluje 25 banaka. Sektor se ukrupnjava. Da li ste zainteresovani za kupovinu nekih od manjih banaka?
Tržište se zaista znatno konsolidovalo prethodnih nekoliko godina i to je proces koji se i dalje nastavlja. Između ostalog, konsolidacija postiže značajan sinergetski efekat – jednostavno rečeno, veće banke imaju više mogućnosti da ostvare bolji prinos na uloženi kapital. Kako sam već navela, Eurobanka je dugoročno posvećena tržištu Srbije na kome uspešno poslujemo već dugi niz godina. Možemo reći da je do sada naša banka rasla organski i to je ono što očekujemo i ubuduće. S druge strane, naše strateško opredeljenje jeste dalji rast i razvoj na tržištu tako da smo otvoreni i za druge poslovne mogućnosti i ulaganja koje bi podržale ovo naše usmerenje i omogućile nam da brže rastemo i postižemo bolje rezultate.
Eurobanka je članica Grčke poslovne organizacije Helenskog poslovnog udruženja, čiji je glavni cilj ohrabrivanje grčkih kompanija da investiraju na strateško tržište Balkana. Okuplja oko sto kompanija koje upošljavaju 6.000 ljudi u Srbiji. Šta bi trebalo učiniti da grčke investicije u Srbiji budu veće?
Srbija je već nekih dvadeset i više godina među primarnim destinacijama grčkih firmi prilikom donošenja odluke o širenju van matičnog tržišta. Osim ekonomskih faktora, tome svakako doprinose i snažne kulturne, istorijske i političke veze dve države i dva naroda.
Za dolazak novih grčkih investicija, bitni su svi oni faktori koje razmatraju i investitori sa bilo koje druge destinacije. Oni su već godinama pobrojani u relevantnim izveštajima međunarodnih institucija koje ocenjuju konkurentnost, a tiču se usklađenosti regulatornog okvira, učinkovitosti pravosuđa, uslova konkurencije, administrativnih prepreka, kao i borbe protiv korupcije. Ono što budućim grčkim investitorima svakako može biti od koristi jeste činjenica da na tržištu Srbije i dalje uspešno posluje jedna grčka banka, koja ih potencijalno poznaje sa matičnog tržišta, a poseduje svu neophodnu ekspertizu i kapacitete da ih podrži prilikom ulaska na lokalno tržište.
S druge strane banka je i članica FIC-a i AmCham-a. Kako biste ocenili poslovno okruženje u Srbiji?
Svako poslovno okruženje, a naše svakako nije izuzetak, dinamično je i stalno se menja. I to je dobro. Privrednici se okupljaju u razna udruženja kako bi razmenili iskustva i ideje i zahvaljujući radu ovih udruženja mogu da ukažu na to koje su dalje promene neophodne kako bi se obezbedio veći rast ekonomije, veći priliv stranih, a pogotovo i domaćih investicija koje u Srbiji trenutno i dalje zaostaju po obimu u odnosu na strana ulaganja. Dobar primer je Bela knjiga Saveta stranih investitora (FIC) koja se izdaje svake godine i sadrži preporuke za poboljšanje poslovnog okruženja po različitim oblastima. Udruženja i organizacije omogućavaju komunikaciju i otvoren dijalog ne samo sa državnim organima i zakonodavnim telima, već i svim relevantnim akterima u privredi jer je svima u interesu da se stvore što bolji uslovi za stabilnosti i dalji ekonomski razvoj. Zahvaljujući delovanju različitih udruženja, dosta posla je već urađeno i vidna su poboljšanja u mnogim oblastima. Naravno, taj posao se i dalje nastavlja jer svakako ima još dosta prostora za unapređenje poslovne klime koja bi omogućila da se realizuje pun potencijal srpske ekonomije.
Za koje usluge mikro i mala preduzeća pokazuju najviše interesovanja, a za koje velike kompanije? Da li su orijentisani na kratkoročna ili dugoročna ulaganja?
U trenutnim okolnostima, mala i srednja preduzeća najviše su okrenuta održavanju tekuće likvidnosti i očuvanju nivoa prihoda iz perioda pre pojave pandemije, te je u skladu s tim i ukupna tražnja za kreditiranjem uglavnom usmerena na revolving linije, amortizacione kredite za obrtni kapital, likvidnost ili razne vrste i opcije faktoringa. Učešće investicionih kredita u ukupnoj tražnji je ispod 20% ukupnog broja zahteva. Velike kompanije su u najvećem broju slučajeva sačuvale rezultate poslovanja, te kod njih vlada i veće interesovanje za investicije, usluge pri prodaji ili kupovini/spajanju kompanija (M&A ), kao i za ulaganje u RE projekte i projekte u vezi sa obnovljivim izvorima energije. Pored toga, klijenti u privredi zainteresovani su i za digitalne proizvode koji im omogućavaju da tokom vanrednih uslova poslovanja imaju stalan pristup svojim sredstvima 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji.
Eurobanka i ove godine realizuje Program podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima za nabavku opreme u saradnji sa Ministarstvom privrede i Razvojnom agencijom Srbije. Kakvo je interesovanje privrede?
Interesovanje privrednih subjekata za Program podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima koji Eurobanka realizuje u saradnji sa Ministarstvom privrede i Razvojnom agencijom Srbije ove godine je naročito povećano. U veoma kratkom roku banka je primila veliki broj zahteva zahvaljujući kojima se svrstala među najaktivnije banke učesnice Programa. Program nam omogućava da dodatno podržimo proizvođače koji su se našli u posebno osetljivoj situaciji usled izbijanja pandemije. Takođe, pored finansiranja nabavke nove proizvodne opreme, kroz navedeni Program podržali smo naše klijente u nabavci solarnih panela kako bi im pomogli da značajno redukuju troškove proizvodnje.
Da li su stambeni krediti kod stanovništva sa najvećom tražnjom?
Tržište stambenih kredita u Srbiji pokazuje stalni trend rasta bez obzira na pojavu pandemije. Među faktore koji imaju važan uticaj na tražnju za stambenim kreditima ubrajaju se rast tržišta nekretnina i višegodišnje povoljne kamatne stope, kao i stabilnost kursa dinara. S druge strane, uporedo s rastom stambenih kredita i dalje postoji velika tražnja stanovništva za gotovinskim kreditima koji i dalje predstavljaju dominantan proizvod u kreditnim plasmanima banaka.
Digitalne transformacije su ubrzane, da li je Eurobanka shodno tom trendu morala da se prilagodi? Koliki je rast digitalno aktivnih klijenata, kao i ukupne prodaje proizvoda putem digitalnih kanala u prošloj godini i prvom kvartalu ove godine?
Ubrzani tehnološki razvoj promenio je način na koji banke posluju, odnosno uticao je na transformaciju tradicionalnog modela poslovanja, kreiranje novih, inovativnih proizvoda i usluga za digitalno doba, ali i na promene navika i očekivanja korisnika bankarskih usluga. Već nekoliko godina unazad, digitalni kanali su preuzeli primat u obavljanju svakodnevnih transakcija kako za pravna tako i za fizička lica. Instant platni sistem (IPS), koji se u brojnim naprednim zemljama tek sada uvodi u fazama, u Srbiji je već doživeo ekspanziju i omogućio uvođenje brojnih naprednih usluga koje su klijentima dostupne ceo dan, svaki dan u nedelji, što, mora se priznati odražava tempo savremenog života. Klijenti sada mogu da plate račune jednostavnim skeniranjem QR koda, a uskoro očekujemo da će moći da izvrše prenos sredstava prijateljima samo izborom broja telefona iz imenika.
Rast broja korisnika digitalnih servisa Eurobanke već nekoliko godina unazad jeste preko 30%. Što se tiče pravnih lica i preduzetnika procenat jeste nešto manji, ali i veliki broj upravo pravnih lica i preduzetnika već je ranije iskoristio prednosti digitalnih servisa. Klijenti se sve više opredeljuju da kompleksnije proizvode i usluge realizuju putem digitalnih kanala tako da se i u ovom segmentu beleži sve veći rast.
Fokus banke je primetan na društveno odgovornom poslovanju. Nedavno ste poklonili inkubatore porodilištima, opremate srednje škole po Srbiji računarima, pokrovitelji ste značajnih skupova…
Još od dolaska na tržište Srbije, Eurobanka društveno odgovorno poslovanje smatra sastavnim delom svoje poslovne strategije. Do sada smo uložili više od 4,7 miliona evra u oblasti obrazovanja, zdravstva, ekologije, kulture i socijalne inkluzije i na taj način podržali najosetljivije kategorije društva. Posebno nam je drago što su aktivnosti Eurobanke u oblasti društveno odgovornog poslovanja prepoznate u javnosti – to potvrđuju i brojne nagrade i priznanja prethodnih godina uključujući i nekoliko prestižnih VIRTUS priznanja za doprinos lokalnoj zajednici koju smo primili u više različitih kategorija.
U uslovima pandemije, odmah smo prepoznali izuzetno važnu ulogu koju imaju naši zdravstveni radnici i njihovu borbu za zdravlje svih građana Srbije, tako da smo veliki deo naših sredstava upravo usmerili na pružanje podrške zdravstvenom sistemu kroz niz donacija za nabavku neophodne medicinske opreme i sredstava koje smo realizovali i samostalno i u saradnji s drugim organizacijama. Zahvalni smo i Srpskom filantropskom forumu koji je Eurobanci dodelio priznanje za izuzetan doprinos u borbi protiv koronavirusa i razvoj dobročinstva i filantropije. Naravno, ovo priznanje nam daje dodatnu motivaciju da nastavimo s našim aktivnostima i ubuduće.
Eurobanka je takođe nastavila da sprovodi i druge društveno odgovorne projekte među kojima bih posebno izdvojila naš samostalni projekat Škola kao nacrtana za Vas koji, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sprovodimo od marta 2018. godine, a čiji je cilj unapređenje uslova za rad i obrazovanje učenika srednjih ekonomskih škola u Srbiji. Do sada smo u okviru ovog projekta opremili šest računarskih kabineta u pet gradova Srbije, izdvojivši više od 5,9 miliona dinara i obezbedivši preko 120 računara, kao i interaktivne table, školski nameštaj i drugu opremu.
Zaista je čast i zadovoljstvo, ali rekla bih i dužnost, podržati zajednicu u kojoj već godinama uspešno poslujemo i ostvarujemo dobre rezultate i zato će Eurobanka dalje nastaviti da ulaže u lokalnu zajednicu, da pokrećemo projekte i inicijative dugoročne vrednosti koji će doprineti poboljšanju života svih građana Srbije.
