Podaci u najnovijem Allianzovom istraživanju upućuju kako se u većini zemalja situacija srednje klase pogoršala, posebno s obzirom na njen udeo u ukupnom bogatstvu, a očekuje se kako će uticaj pandemije verovatno u budućnosti povećati nejednakost u mnogim zemljama.
Smanjuje li se srednja klasa? Podaci ukazuju na heterogenu sliku, ali istinske priče o uspehu su retke: U većini zemalja, situacija sa srednjom klasom se pogoršala, posebno s obzirom na njen udeo u ukupnom bogatstvu. Od finansijske krize 2008. samo su tri zemlje nedvosmisleno povećale udeo u bogatstvu srednje klase: Austrija, Holandija i Južna Koreja. Međutim, slične brojke odražavaju vrlo različite stvarnosti: U Švedskoj i Nemačkoj, na primer, nizak udeo srednje klase uglavnom je zbog relativno veće više klase. COVID-19 je dodatno povećao nejednakost u mnogim zemljama, tek su državne potpore možda malo ublažile udarac.
Šta je srednja klasa?
Svake godine Allianz GlobalWealth Izveštaj ispituje pitanje raspodele bogatstva, posmatrajući promene međunarodne karte bogatstva. Ti podaci takođe omogućavaju da bliže pogledamo nacionalno promene u srednjoj klasi. Srednja klasa izraz je koji se u najširem smislu koristi za pojedince i društvene grupe koji se nalaze na sredini hijerarhijske lestvice određenog društva, odnosno između više i niže klase. Sama srednja klasa ponekad se zna deliti na nižu i višu. Kriterijumi pripadnosti srednjoj klasi društva nisu svugde isti i zavise od geografskih okolnosti, ekonomskih prilika, životnog standarda, ali i ideologije u društvu.
Kao što se i očekivalo, i Allianzova analiza je pokazala da srednja klasa uveliko varira među zemljama. Njihov udeo ukupne neto finansijske imovine kreće od skromnih 23 posto u Nemačkoj do 60 posto u Slovačkoj. Uopšteno, brojke su (još uvek) veće u mnogim istočnim zemljama Evropske unije, gde je još uvek na delu kratka „istorija bogatstva“. Izuzeci potvrđuju pravilo: U Rusiji, udeo srednje klase u ukupnoj neto finansijskoj imovini iznosi 24,5 posto. Međutim, on je takođe nizak u Srbiji i Rumuniji (oko 30 posto). Na drugoj strani su „uobičajeni osumnjičeni“, tj. zemlje s notorno neravnomernom distribucijom kao što su Južna Afrika (23,5%), Švajcarska (25,3%), SAD (26%) i Indonezija (29%). Nemačka i Švedska takođe pripadaju ovoj grupi zemalja u kojima je udeo srednje klase ispod 30%.
Druge zapadnoevropske zemlje imaju mnogo veće brojke između 40% i 50%. Udeo srednje klase u ukupnom bogatstvu je, naravno, usko povezan s veličinom populacije. Međutim, u gotovo svim razmatranim zemljama, udeo stanovništva znatno je veći od udela u bogatstvu. Samo Holandija, Italija i Austrija imaju nešto veći udeo u bogatstvu. Za razliku od toga, postoje zemlje s vrlo velikom razlikom u suprotnom smeru: u Rusiji, Mađarskoj, Kini, Novom Zelandu i Tajvanu, razlika je mnogo veća kada se gleda ukupan broj stanovnika, a srednja klasa je izrazito nedovoljno zastupljena u raspodeli bogatstva u ovim zemljama.
Velike nejednakosti
Period od Velike finansijske krize uopšteno se razmatra kao decenija u kojoj je kombinacija slabog rasta s jedne strane i cvetajućih tržišta deonica i nekretnina i dramatičnih tehnoloških potresa (ključna reč: digitalizacija) s druge strane, dovela do velikih nejednakosti. Da bismo ispitali razvoj bogatstva srednje klase, delimo zemlje koje se razmatraju u tri grupe: najveća grupa (32 zemlje) obuhvata one u kojima je udeo stanovništva u kategoriji srednja klasa ostao manje-više stabilan. To je u suprotnosti s devet zemalja u kojima je povećan udeo i 12 zemalja u kojima je smanjen. Unutar prve grupe nalazi se sedam zemalja u kojima je udeo tzv. srednje klase u ukupnoj neto finansijskoj imovini značajno porastao. Iznenađujuće, ova kategorija uključuje SAD. U SAD se samo oko 30 posto stanovništva može računati kao deo srednje klase. Veću grupu čine zemlje u kojima se bogatstvo srednje klase značajno pogoršalo: Kina, Rusija, Slovenija, Bugarska, Mađarska i Slovačka. Od visokog početnog nivoa zbog kasnog otvaranja tržišnoj ekonomiji srednja klasa sada se suočava s postupnim pogoršanjem svoje imovinske situacije.
Srednja klasa se proširuje „odozgo“
Udeo srednje klase u bogatstvu porastao je u Hrvatskoj, Kanadi, Izraelu i Irskoj. Zašto? Za poslednje tri države, rast srednje klase uglavnom je hranjen iz više imućne klase. Naime, srednja klasa se proširuje „odozgo“. Pitanje je hoće li se ovaj oblik jačanja srednje klase smatrati stvarno poželjnim razvojem budući da ide ruku pod ruku s formiranjem sve manje bogate elite koja postaje sve udaljenija od ostatka društva. Situacija u Hrvatskoj je, s druge strane, složenija jer se i jedan i drugi razvoj događa istovremeno: jačanje sredine „odozgo“ i „odozdo“. Kao rezultat toga, hrvatska srednja klasa ima snažan rast za gotovo 50 posto u poslednjih deset godina. U ostalih pet zemalja, srednja klasa je narasla iz „pravih“ razloga: bivši članovi iz siromašnijih slojeva društva su napredovali, a postotak povećanja bogatstva je shodno tome niži.
Što se tiče treće grupe s opadajućim udelom stanovništva, ovde je i udeo bogatstva srednje klase opao. Međutim, opet postoje različiti razlozi za pad srednje klase. U pet zemalja s najvećim postotnim padom u bogatstvu, uzrok je to što su se neki pripadnici srednje klase uspeli pomeriti prema gore. Pomalo iznenađujuće, Nemačka spada u ovu grupu. Sveukupno nisko bogatstvo srednje klase u Nemačkoj takođe se pojavljuje u novom svetlu: To je zbog relativno velikog bogatstva u višoj klasi; sličan fenomen takođe se vidi u skandinavskim zemljama (npr. Švedska) kao i u Japanu i Tajvanu. Međutim, u većini razmatranih zemalja, viša klasa doslovno se sastoji samo od „nekolicine srećnih“.
Situacija sa srednjom klasom se pogoršala
Šta se može zaključiti iz ove studije? Veliku istoriju o nestanku srednje klase treba dočekati sa sumnjom. Podaci, barem s obzirom na neto finansijsku imovinu, sugerišu više heterogenu sliku. Primetno je, međutim, da su istinski uspešne priče prilično retke; u većini zemalja situacija sa srednjom klasom se pogoršala, posebno s obzirom na udeo u ukupnom bogatstvu. Štaviše, taj je udeo na vrlo niskom nivou u mnogim zemljama, a situacija srednje klase ovde se čini nesigurnom. Kreatori politike svakako imaju manevarskog prostora u ojačavanju sredine društva, recimo održivim penzijskim sistemom koji bi dopustio velikom delu društva učestvovanje na tržištima kapitala.
Kakva je budućnost srednje klase nakon COVID-19? Još je prerano davati izjave zasnovane na podacima, ali neki trendovi se već pojavljuju. Verovatno je da će direktan uticaj COVID-19 povećati nejednakost u mnogim zemljama. Lockdown i epidemiološke mere za suzbijanje pandemije su prvenstveno zahvatile poslove s direktnim društvenim kontaktom, kao ugostiteljstvo i druge uslužne delatnosti. Zarada na ovim poslovima je često ispod proseka, dok je iznadprosečan broj žena i mladih ljudi koji rade u njima. Kućna kancelarija, s druge strane, prvenstveno je privilegija dobro obrazovanih zaposlenih koji dobro zarađuju. To je potvrđeno u Allianz Pulse3 istraživanju, gde je 33 posto nemačkih ispitanika izjavilo da im se ekonomska situacija pogoršala tokom pandemije. Međutim, kod osoba između 18 i 24 godine ta je brojka iznosila 43 posto, da bi pala na manje od 30 posto među starijima od 45 godina. Među italijanskim ispitanicima, npr. omer onih koji su pogođeni pandemijom bio je 41 posto (žene) prema 31 posto (muškarci). Postojale su jednako velike razlike među grupama prihoda. U Francuskoj, više od jedne trećine ispitanika s niskim neto prihodima (ispod 2.000 evra) prijavili su da su ekonomski patili od COVID-19; za veća primanja (između 4.000 i 5.000 evra), ovaj je udeo pao na 15 posto. Međutim, omer je ponovno porastao za one koji još bolje zarađuju (iznad 5000 evra neto prihod) jer su verovatno uključivali mnoge samozaposlene pojedince koji su bili teško pogođeni. To pokazuje da čak ni direktni učinci COVID-19 nisu samo crno-belo. Slika postaje još složenija kada se velikodušna državna pomoć uzima u obzir. U nekim slučajevima, to je ne samo stabilizovalo prihode, nego dovelo do prekomerne kompenzacije, a time i do rasta prihoda za pogođene. Inicijalne studije stoga takođe zaključuju da se nejednakost dohotka možda čak i smanjila 2020. barem kod bogatih zemalja.
