Ambicija je nekad dolazila sa obećanjem sopstvenog doma, dobre plate, napredovanja i ličnog ispunjenje. Šta se dešava kada se to obećanje prekrši?
“Pripadnici generacije Z su stvarno naporni, posebno na radnom mestu“, rekla je nedavno oskarovka Džodi Foster u intervjuu za The Guardian. „Od njih često možete da čujete da nisu u fazonu da dođu u kancelariju ujutro, vidimo se popodne ili sutra”. Komentar je, naravno, naišao na kritike na mreži X (Twitter). Jedan korisnik je prokomentarisao: „61-godišnja Džodi Foster je deo generacije koja je stvorila i ostavila svet tako lošim za generaciju Z da su oni potpuno zgroženi, i to sa dobrim razlogom.“
O pristupu generacije Z poslu se naširoko raspravlja u medijima, uz opšti konsenzus da im nedostaje radna etika i ambicija, da su lenji i da se žale na sve. U odbranu svojih vršnjaka, 27-godišnji TikTok-er Robi Skot u videu kaže: „Gen-Z i milenijalcima ne nedostaje radna etika. Etika fali kapitalizmu kasne faze. Ostajemo u školi. Idemo na koledž. Radimo od svoje petnaeste ili šesnaeste, radimo sve što ste nam rekli, da bismo mogli šta? Da u svojim kasnim dvadesetim još uvek živimo u dečijim sobama, u domovima naših roditelja?“
Istraživanje real estate kompanije Redfin pokazalo je da svaki peti mladi zakupac nekretnine misli da nikada neće moći da poseduje dom, a većina kao najveću prepreku navodi visoke cene pa je tako stan u vlasništvu za njih čist, takoreći nedostižan, luksuz.
Dakle, pritisak da naporno rade za mlade i dalje postoji, međutim na kraju lavirinta ne postoji više primamljiva nagrada ( takoreći, nema sira u mišolovci). Prema njihovom mišljenju ( i iskustvu) naporan rad samo jača sistem koji im, u najboljem slučaju, ne daje ništa nazad a, u najgorem slučaju, aktivno ih zezne. I tako je rođena revolucija „mekog života“ – gde više nije prioritet da radite do iznemoglosti kako biste bili #girlboss ili da biste dobili mogućnost da se „naslonite“ na korporativni muški svet, kako je to u svojoj knjizi Lean In: Women, Work, and the Will to Lead opisala bivša izvršna direktorka kompanije Facebook Šeril Sandberg. Zato oni, sve češće, biraju tzv. soft life.
Šta je zapravo “meki život”?
Soft Life je TikTok trend, uglavnom među pripadnicima mlađih generacija, koji su napustili svoje stresne korporativne poslove u korist sporijeg i lakšeg života. Za neke to znači potpuno odustajanje od karijernog napredovanja i ambicija, umesto čega biraju da rade sa skraćenim radnim vremenom i bave se svojim hobijima.
Za druge, to znači pronalaženje poslova koji omogućavaju rad na daljinu i fleksibilnost, dobre beneficije i bolju ravnotežu između posla i privatnog života. Ukratko, cilj je imati više vremena i energije za ono što vas čini srećnim i što manje vremena i fokusa na ono što vas ne čini. Takoreći, kancelarijska verzija “samo nežno prema sebi”.
Slučaj Gabrijele Džadž
U videu koji prošle godine postao viralan, 26-godišnja TikTokerka Gabrijel Džadž nazvala je to lazy girl jobs, „poslovima za lenje devojke“. U pitanju su radna mesta koja odbacuju tzv. hustle culture, koje je pop kultura dugo glorifikovala i pozicije na kojima se ne očekuje da se stalno radi prekovremeno dok ne doživite burnout. Džadžova je ovaj koncept zasnovala na ličnom iskustvu. Diplomirala je informatiku 2019. i zaposlila se u tehnološkoj kompaniji. Dve iscrpljujuće godine kasnije, dobila je povećanje plate od 10 hiljada dolara godišnje. Na prvi pogled lepa suma – dok je nije analizirala. „Sa porezom to je bilo samo 5 hiljada dolara godišnje za 60 sati rada nedeljno. A sa uračunatom inflacijom, tehnički je to bilo smanjenje plate.”
U jednom momentu, otišla je na bolovanje, i više se nikad nije vratila na stari posao. Prijavila se za početnu poziciju u korisničkoj podršci platforme za pravljenje veb stranica. „Nisam koristila svoju diplomu ali sam i dalje plaćala račune i bilo mi je udobno i tada sam doživela prosvetljenje. Tako je je počeo da mi se formira pojam lazy girl job – posao koji je obično malo stresan, potpuno na daljinu i sa dovoljnom platom da se priušte najnužnije stvari”.
Džadžova je od tada izgradila ogromnu publiku i više od 400 000 pratilaca na različitim platformama, zajednicu ljudi koji dele svoje priče o tome kako rade sve vreme a zauzvrat im prete otpuštanja i veštačka inteligencija koja dolaze na njihov mesto. Ona se sada zalaže za četvorodnevnu radnu nedelju i davanje prioriteta sopstvenom zdravlju i blagostanju.
Realnost patrijarhata
Uspon soft life stila umnogome se vezuje i sa trenutnom ekonomskom i političkom klimom –od vremena Trampove administracije. Mnogo tog naivnog optimizma koji je pomogao da se dogode pokreti kao što je pomenuto naslanjanje na muški korporativni svet suočilo se sa potresnom realnošću patrijarhata.
A reći ženama da samo više rade kako bi postale ravnopravne sa muškarcima dokazalo se kao čista zabluda kada, 10 godina nakon knjige Sandbergove, u Americi razlika u plati između muškarca i žene na istoj poziciji iznosi 16 odsto. Kako je to rekla Mišel Obama: „Nije uvek dovoljno nagnuti se, jer to sr*** ne funkcioniše sve vreme“.
Ako ovaj tekst čitate na kratkoj pauzi u kancelariji, davno nakon što je vaše radno vreme isteklo a mejlovi i zahtevi ne prestaju da stiže, možda nije loše da razmislite o tome da prigrlite soft life. Jer kako kaže pesnikinja i feministkinja Odri Lord u svojoj knjizi „Prasak svetlosti: „Briga o sebi nije samougađanje, to je samoodržanje, to je čin borbe protiv sistema.”