Sportwashing: Otkud arapske milijarde u vrhunskom sportu

Kristijano Ronaldo, Kilijan Mbape, Karim Benzema pa i Sergej Milinković Savić, što da ne – izgleda kao idealna postavka u fantasy football video igrici. Ili u stvarnoj ligi. Ligi Saudijske Arabije. Otkud Saudijcima uopšte želja i ideja za ovako disruptivnim pristupom vrhunskom sportu?

Argentina je možda osvojila Svetsko prvenstvo prošlog decembra, ali nije bila jedina zemlja koja je izašla kao veliki pobednik. Najblaže rečeno kontroverzan izbor za domaćina, naftom bogati Katar uložio je više od 200 milijardi dolara u organizovanje događaja. Saudijska Arabija je na teren izvela jedini tim koji je uspeo da pobedi svetskog prvaka Argentinu — trijumf koji se slavio širom arapskog sveta, i za koji su zasluge otišle princa Abdulazizu bin Turki Al Saudu, ministru sporta zemlje.

U februaru ove godine, Saudijska Arabija je najavila da će biti domaćin FIFA Svetskog klupskog prvenstva 2023. Samo nekoliko meseci kasnije, u junu, predstavnici fudbalskog saveza Saudijske Arabije izneli su smeo plan za transformaciju igre u kraljevstvu. Public Investment Fund ( državni investicioni fond, kojim upravlja prestolonaslednik Muhamed ibn Salman) kontrolisaće 75 odsto četiri najuspešnija tima Saudijske profesionalne lige (Al Ahli, Al Itihad, Al Hilal i Al Nasr). Sam fond je jedan od deset najvećih te vrste na svetu, sa imovinom procenjenom na 700 milijardi dolara. Pomenuto ministarstvo sporta je, navodno, izdvojilo oko 800 miliona dolara, sa ciljem da potpiše najmanje 18 visokoprofilnih fudbalera. Na čemu uveliko rade.

Otkud „arapske pare“ u vrhunskom sportu?

Ali nije samo fudbal u pitanju. Public Investment Fund je svojim investicijama potpuno promenio vrhunski golf. U oktobru 2021. godine, fond je uložio oko 2 milijarde dolara u kreiranje LIV Golf, turnira koji je pokrenuo ogorčeno rivalstvo sa, do tada monopolistom, PGA Tour-om. Svađa se završila preuzimanjem PGA i stvaranjem konglomerata „koji će dominirati profesionalnim golfom“ i kojim bi trebalo da predsedava guverner Fonda. Fond je uložio i 550 miliona dolara u sponzorstvo McLaren-a ( kompanije u vlasništvu Kraljevine Bahrein) kao i 65 miliona dolara za održavanje Velike nagrade Formule 1. A pre samo nekoliko dana, Saudijska Arabija je najavila i kandidaturu za zemlju-domaćina Svetskog prvenstva u ragbiju 2035. godine.

Otkud „arapske pare“ u vrhunskom sportu? Prema analizi lista „Guardian“, Saudijska Arabija je uložila najmanje 6,3 milijarde dolara u sportske ugovore od početka 2021. godine, što je četvorostruko više od prethodnog iznosa potrošenog u periodu od šest godina. Ili, za naše pojmove prijemčivije poređenje, iznos koji je veći nego godišnji BDP Crne Gore.

Saudijski zvaničnici kažu da ove investicije deo Vision 2030, širokog Vladinog plana za diversifikaciju ekonomije zemlje ( drugi kontroverzni sektor ulaganja je tehnologija.) Oni tvrde da će sportska ulaganja pomoći u podsticanju stranih investicija, povećanju domaćeg zapošljavanja, podsticanju turizma u Saudijsku Arabiju i podsticanju fitnesa u zemlji koja se bori sa gojaznošću. Prestolonaslednik Mohamed bin Salman, de fakto lider Saudijske Arabije, 2016. godine predstavio je svoj plan Vision 2030, ističući da će zemlja prihvatiti „umereni islam“. Sport je bio središnji deo bin Salmanove kulturne i ekonomske revolucije, zajedno sa povratkom bioskopa u Saudijsku Arabiju, po prvi put u 35 godina, i uvođenjem festivala muzike i hrane, modnih revija, koncerata, pa čak i rejvova. Od 2019. godine, Saudijska Arabija je bila domaćin mečeva u boksu teške kategorije, takmičenja Formule 1 i najbogatijih svetskih trka konja.

Šta je sportwashing?

Organizacije i aktivisti za ljudska prava, poput „Grant Liberty“, „Amnesty International“ i „Human Rights Watch“, takva ulaganja nazivaju sportwashingom. Cilj finansiranja high profile sportskih događaja je da se fokus javnosti odvrati od katastrofalnog stanja ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji. „Ranije su sportisti i brendovi odbijali ponude za saradnju sa Saudijskom Arabijom zbog ozloglašenih i dobro dokumentovanih kršenja ljudskih prava“, navodi organizacija „Grant Liberty“. „Međutim, došlo je do zabrinjavajućeg pomaka u moralnom stavu, jer se unosni poslovi (arapske pare) sada prihvataju uprkos daljem pogoršavanju statusa ljudskih prava“.

Ipak, ne odlučuju se baš sve sportske zvezde na politiku „uzmi novac i ćuti“. Vozač Formule 1 Luis Hamilton rekao je uoči Velike nagrade Saudijske Arabije da mu je neprijatno da se trka u toj zemlji i da bi sport trebalo da „podiže svest o stvarima sa kojima se ljudi bore“. Uoči Svetskog prvenstva u Kataru, Nemačka, Holandija i Norveška održale su proteste na terenu usmerene protiv kršenja ljudskih prava. Nemačka je i prekrila usta na fotografiji svog tima pre prve utakmice Svetskog prvenstva protiv Japana nakon što je FIFA zabranila kapitensku traku „OneLove“, koja podržavala LGBTQ+ zajednicu koja ima ograničena prava u Kataru.

Navijači takođe imaju svoju ulogu u sprečavanju ili barem raskrinkavanju sportwashing-a. U Nemačkoj, gde pravilo 50+1 ograničava spoljna ulaganja u fudbalske klubove, navijači Bajerna iz Minhena oštro su kritikovali klub zbog odnosa sa Katarom, gde prvi tim odlazi na turneje tokom pauza u sezoni od 2011. godine.

Oni u koje su uprte oči celog sveta, po ovom pitanju bar, još uvek ćute. Mada, ako se prisetimo govora predsednika FIFA Đanija Infantinija koji je, braneći Katar rekao „da se oseća kao gej, kao osoba sa invaliditetom i kao žena“ i ocenio kritike ljudskih prava kao „hipokriziju“ – možda je i pametnije da ćute.

Arapske pare će naći neke druge interesente. U tome su najbolje.