Nedavno je u jednom jutarnjem programu Ivan Ostojić, partner u konsultantskoj kući McKinsey u Švajcarskoj, rekao kako Srbija u pogledu inovacija “svaštari”. Ostojić, koji je predvodnik McKinsey-jevog inovativnog rada u Evropi, Bliskom Istoku i Africi, gde savetuje klijente iz različitih sektora o strateškim poslovnim modelima i organizacionim pristupima koji pokreću inovacije, pominje primer kvantnih kompjutera koji su nova tehnologija i gde su naši profesori vodeći u svetu, a da to niko ne zna.
“I to bi, na primer, bila oblast u koju bismo mi mogli da se “kladimo” u narednih pet godina,” rekao je Ostojić.
Šta Ostojić misli kada kaže “klađenje”? Ako ste mislili da je to “ono klađenje” – nije.
Kako za Bonitet.com kaže Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a, klađenje ili velika opklada je metafora za promišljeno opredeljivanje za oblasti koje imaju najveću perspektivu u pogledu tehnoloških inovacija i koje bi kao kao takve stvorile najveći broj prilika i dale značajan zamajac domaćoj privredi.
“Dakle, klađenje je fokusiranje na domene koje prepoznajemo kao našu najveću šansu da zabeležimo dobar rezultat. Mnoge oblasti u Srbiji imaju vrhunske talente i kvalitet. Digitalna ekonomija je sve jača. IT industrija raste iz godine u godinu. Startapi, habovi, inkubatori, akceleratori su sve zastupljeniji i broje se u stotinama”, kaže on i dodaje da kada govorimo o dugoročnom ekonomskom rastu – “talenat i pojedinačni primeri su daleko od osnove za održivost”.
“Naš ekosistem inovacija je u fazi „aktivacije“ a za pravi rast i globalnu konkurentnost potrebni su jasna vizija i strateški zasnovano učešće svih stejkholdera. Da bismo napravili više uspešnih priča to mora da bude rezultat zajedničkog rada sa usmerenim fokusom. Pitanje gde da se usmerimo ili „na šta da se kladimo“ je centralno pitanje oko koga je izgrađen projekat Srbija Inovira”, kaže Andrić i napominje da je cilj tog projekta da se za četiri-pet godina u celom svetu zna po kojoj oblasti inovacija je Srbija specifična i prepoznata kao vodeća.
On kaže da se do rezultata došlo “ozbiljnim, višemesečnim istraživanjem”, verovatno najozbiljnijim na tu temu ikad sprovedenim u Srbiji.
“Temeljno smo sagledali globalnu perspektivu, analizirali istraživanja institucija kao što su OECD, UNIDO i drugih relevantnih izvora o tome smo šta se percipira kao tehnologije budućnosti i pokušali sve to da stavimo u kontekst domaćih prilika. Takođe smo detaljno obradili dokumentaciju zasnovanu na domaćim i međunarodnim izvorima, strategijama i izveštajima i pratili dešavanja u zemljama gde su iste ili vrlo slične metodologije dale rezultate. Na domaćem terenu smo organizovali fokus grupe, sprovodili ankete, intervjuisali privrednike, pripadnike startapa, akademske zajednice, finansijskih fondova i državnih institucija. Nakon duge procedure i ozbiljnog rada, došli smo do preciznih rezultata – četiri najperpsketivnija domena koji će vrlo brzo biti predstavljeni javnosti”, najavljuje Andrić.
Da su zemlje u tome uspele, govore i primeri Švedske i Poljske. Andrić kaže da se Švedska specijalizovala za inovacije u oblasti medicine, dok Poljska ima tri domena u kojima se definiše, a jedan od njih je auto-moto industrija gde dosta sarađuju sa Nemačkom.
“Ono što je zajedničko svim državama koje sprovode ovakve ili sične modele je da imaju izgrađene agende oko odabranih domena, tj. niko nije usresređen na sve,” kaže.
Andrić, kada je u pitanju Srbija, kaže da će se angažovati svi stejkholderi inovacionog ekosistema i povezati se jasnim zajedničkim interesom kroz sistem koji se zove superklaster i koji je globalno dokazan ekonomski model. “Tako udruženi stejkholderi će unutar četiri odvojena pilot projekta sarađivati, stvarati nove ideje, rešenja i pokušavati da ih što je moguće efikasnije pretvore u dodatnu vrednost. To specifično nadmetanje domena će trajati tokom 2022. godine, a već 2023. ćemo zvanično znati koja je to oblast na kojoj će u dobroj meri u budućnosti počivati ekonomija Srbije”, zaključuje Andrić za Bonitet.com.
