Svetski ekonomski forum u švajcarskom Davosu održava se svake godine u januaru, ali ove je godine zbog pandemije održan u virtualnom izdanju.
Osnivač i direktor Svetskog ekonomskog foruma (WEF) Klaus Švab predstavio je na ovogodišnjem samitu možda i najambiciozniju agendu do sada. A ta se agenda može sažeti u sintagmu koja već mesecima kruži javnim prostorom, izazivajući kontroverze i dubioze, a reč je o „Velikom resetovanju“ (Great Reset).
„Kriza s kovidom-19 pokazala nam je da naši stari sistemi više nisu prikladni za 21. vek“, rekao je Švab, prenosi Index.hr.
Šta je Veliko resetovanje? Reč je o inicijativi za resetovanje kapitalizma kao strategiji za uspešan oporavak od pandemije i posledične ekonomske krize, ali i nejednakosti koja je u koronakrizi samo produbljena. Ova bi reforma bila vođena konceptom novog, „deoničkog kapitalizma“ (stakeholder capitalism).
Nije trebalo dugo, međutim, da “Veliko resetovanje” poprimi mnogo zlokobnije značenje i pretvori se u još jednu teoriju zavere koja se, kako to već biva u doba interneta i „post-istine“, brzo uklopila u širu mitologiju teoretičara zavera o tajnim planovima tajne dijabolične globalne elite za porobljavanje čovečanstva. Tako se spojila i s notornim QAnonom, teoriji zavere prema kojoj sad već bivši predsednik SAD-a Donald Tramp spašava svet od pedofilsko-sotonističke svetske kabale.
Veliko resetovanje, objašnjava Švab, imalo bi tri ključne komponente. Prva je deoničarska ekonomija, druga izgradnja infrastrukture na „otporniji, pravedniji i održiviji“ način, koji bi se vodio ekološkim, društvenim i političkim metrikama. Treća komponenta bi bila „iskorištavanje inovacija četvrte industrijske revolucije“ za javno dobro.
Među predlozima u sklopu ove reforme navode se unapređivanje fiskalne politike, poreska reforma, uključujući pravednije poreze na bogatstvo i korištenje iskustava iz zdravstvenog i farmaceutskog odgovora na pandemiju, uključujući razvijanje vakcine za koronavirus u rekordno brzom roku, za sličan razvoj drugih sektora ekonomije u svrhu pokretanja nove industrijske revolucije.
Naravno, njihov plan je podložan legitimnim kritikama i s levice i s desnice, kao i svaki drugi. Ali stvarnost bi mogla biti upravo suprotna od onoga od čega teoretičari zavera strahuju. Lako bi se, naime, moglo pokazati da globalna elita nije svemoćna i koordinirana u svojim planovima, kako nas teoretičari zavera uveravaju, već da je, uprkos lepim govorima i bombastičnim sloganima, nemoćna sprovesti smislenu reformu kojom bi se zaista odgovorilo na goruća pitanja nejednakosti, negativnih posledica globalizacije, klimatskih promena i zaštite od ove i idućih pandemija.
